После терористичког чина политичких личности Албаније на утакмици у Београду, Шиптари су наставили своје дивљање.
…
Тек једна од мета била је и српска застава истакнута на јарболу смештеном на врху средњевековног града Свенсиона то јест, Звечана.
Старији мештани Малог Звечана, насеља кроз које се пролази до стаза које воде ка врху Звечан – куле, кажу да су чули галаму, возила која пролазе и „урлаљње“ али нису излазили напоље. У првом тренутку нису знали ко пролази и шта се дешава а како су у поодмаклим годинама нису желели да некога испровоцирају и нађу се у неприлици.
Међутим, врло брзо се прочуло а и незванични извори из полиције то тврде, да су шиптарски хулигани дошли из јужног дела Косовске Митровице и упутили се ка врху са кога се застава већ годинама вијори, како би је уклонили.
Овакви гестови су били незамисливи до потписивања Бриселског споразума. Ни једном Шиптару није пало на памет да тако нешто уради али по имплементирању споразума, полицајаца, администрације, Шиптари су осетили да је њихова до тада сузбијања мржња и гнев у доброј мери остала без механизама спутавања. Представници локалних власти по систему такозване „републике Косово“ нису се оглашавали што је и разумљиво јер ће остати без радних места.
Није битно што остајемобез државе све док плата „цури“ а после ће ионако неко други бити крив.
Тако су хулигани сасвим слободно зашли дубоко у српску средину и као што је чувени дрон на утакмици могао да носи бомбу тако су и хулигани могли да почине много озбиљније злочине па и да угрозе нечије животе.
Место на коме се налази јарбол са заставом дужине пет и ширине преко 3 метра представља одличан видиковац. одатле се пружа поглед преко целе косовске котлине а по лепом времену јасно се виде и врхови Шаре. Такође, са оне стране Ибра се застава сасвим јасно види али као и сваки други симбол или подсетник на било шта што је српско, шиптарској страни смета а било је прилика и да се одређени уклањају уз прећутну сагласност косовске полиције.
Међутим, уопште се није дуго чекало да, барем што се заставе тиче, све буде по старом. Тако је освануло још једно уобичајено јутро које почиње српском тробојком која прва буде осветљена најранијим сунчевим зрацима.
