Владимир Путин и ослобођење Београда

Београд се 16. октобра пуном паром припрема за прославу славног јубилеја који има посебан значај за српски и руски народ – дедамдесету годишњицу ослобођења Београда од нацистичких окупатора. Од самог јутра кретање по граду је ограничено, али то је повезано са радосним догађајем – први пут после скоро 30 година одржаће се војна парада са проласком војне технике, а у паради ће учествовати и акробатска група високог пилотирања “Стрижи” из Русије.

Уочи своје посете Београду, В.В. Путин је дао интервју српском издању “Политика” у коме је пре свега изразио “захвалност српским пријатељима због њиховог брижљивог односа према чувању сећања на пале совјетске војнике, који су зсе аједно са борцима Народно-ослободилачке војске Југославије борили против хитлерових окупатора”, приметивши да је “у годинама Другог светског рата на територији бивше Југославије погинуло, било рањено или нестало без трага више од 31 хиљаде војника и официра Црвене Армије. Око 6. 000 хиљада совјетских држављана борило се у редовима НОВЈ”. Њихов подвиг је према речима руског председника “приближио нашу заједничку победу над нацизмом и заувек ће остати у сећању народа као пример храбрости и несаломљиве воље, беспоговорног служења Отаџбини”. Данас је, према речима руског вође, “тешко оценити значај предстојећег догађаја. Пре 70 година наши народи су заједнички уништили злочиначку идеологију човекомржње, која је претила уништењем цивилизације”. “Веровање у сопствену изузетност, покушаји да се свим могућим средствима достигну сумњиви геополитички циљеви пренебрегавајући елемантарне норме права и морала”, “доводе до страшних последица”. Рекло би се да се ова дефиниција односи на Хитлерову Немачку, међутим, она недвосмислено указује и на покушаје од стране САД и НАТО пакта да директно позајме идеологију искључивости и метода њене практичне реализације, што и после 70 година чини нацизам злосутном и смртно опасном појавом. Опасан је пре свега за земље које схватају да у савременим условима једини услов преживљавања представља напор за очувањем и јачањем сопственог суверенитета, на међународном нивоу – тражење савезника са којима ће сарадња представљати могућност ефикасне заштите безбедности својих граница и узајамно корисног развоја економије своје земље. Подсећамо да је 1999. године 1. 200 авиона НАТО пакта наоружаних најсавременијим нападачким оружјем (укључујући и оружје забрањено низом међународних конвенција), напало СР Југославију. За време те ратне операције убијено је више од 3. 000 људи од којих су велика већина били мирни становници, а економији државе нанета је колосална штета (према најскромнијим проценама та штета износи најмање 100 милијарди долара). У овом тренутку на територији Новорусије, снагама украјинске армије и казнених јединица не спроводи се никаква антитерористичка операција, већ диверзантско-терористичка операција против сопственог народа (као закономеран резултат тога дошло је до категоричког одбијања Руса и Украјинаца у Новоросији да остану у оквирима државе која је реанимирала најчудовишније методе обрачуна са мирним становништвом).

Главни закључак В.В. Путина је недвосмислен: “Неопходно је учинити све да се не дозволи слична трагедија у будућности”, посебно узимајући у обзир да “вакцина” од нацистичког вируса разрађена на суђењу у Нинбергу, у неким државама Европе као да губи снагу дејства. Очигледна чињеница је отворена пројава неонацизма које је постало већ уобичајено у Летонији и другим земљама Прибалтика”. Руски председник је јасно и читко описао ситуацију у Украјини као “противуставни државни преврат чија су покретачка снага били националисти и друге екстремистичке групације”. Данас је наша заједничка обавеза, истакао је он, “да се супротстављамо херојизацији нацизма, чврсто се противећи покушајима ревизије резултата Другог светског рата, да се доследно боримо са свим облицима и пројавама расизма, ксенофобије, агресивног национализма и шовинизма”.

Посебан нагласак у интервјуу, по питању руско-српских односа, шеф руске државе је ставио на два апсекта: “искрено пријатељство наших народа засновано на осећањима узајамних симпатија и уважавања, на духовној, блискости, братству по оружју у годинама Другог светског рата” и стратешком партнерству између Русије и Србије које је у овом тренутку животно важно”. Током дугогодишње доследности и напора за развој билатералних односа, данас се руско-српски односи налазе у стадијуму “уздизања”, а опште расположење нам дозвољава да планирамо “свеобухватне везе у свим кључним областима”. В.В. Путин је изразио задовољство због поступног развоја економских веза – трговинска размена по резултатима прошле године планира се да изађе на показатељ од 2 милијарде долара; обим руског капитала уложеног у Србију превазилази 3 милијарде долара (као очигледан пример наше успешне сардње служи компанија “Нафтна индустрија Србије” која се од губитничког предузећа претворила у главног пуниоца српског државног буџета – истакао је руски председник); реализација пројекта “Јужни ток” која треба да донесе Србији више од 2 милијарде евра нових инвестиција, суштински ће ојачати енергетску безбедност земље; при учешћу ОАО “Руске железнице” и наше кредитне подршке остварују се пројекти реконструкције и  модернизације железничке инфрструктуре Србије; освојене су перспективе руског тржишта српским предузећима који испоручују квалитетну прехрамабену и индустријску производњу. Уникална традиција руско-српског истинског пријатељства и узајамне помоћи пројавила се у сложеној ситуацији за Србију у време поплава када су руски спасиоци, укључујући и спасиоце из руско-српског хуманитарног центра у Нишу пружили правовремену, ефикасну и разноврсну помоћ у ликвидирању ванредне ситуације. У оквирима достављене хуманитарне помоћи, указао је В.В. Путин, неколико летова авиона Министарства за ванредне ситуације РФ је у Србију пребацило више од 140 тона хуманитарног терета. Да подсетимо да од Западних партнера бесплатна помоћ Србији није ни стигла – ЕУ је за преодељење последица наводњавања омогућила српском народу кредит од 300 милиона еура.

У садашњој фази посета руског председника, према његовој сопстевној дефиницији, треба да пружи нови “озбиљан импулс традиционално пријатељским руско-српским односима, који из године у годину расту и јачају”. Србији се пружају уникалне могућности свеобухватног и потпуног обнављања руско-српског партенрства и сарадње, могућност без условљавања (и то је, подвлачимо суштинска разлика у односу на позицију Запада) приступању свеопште обнове после разарајућих западних санкција, бомбардовања и свесних напора да претворе Србију у бесправни и немоћни протекторат, ка развоју своје економије. То је нешто што би свака земља која тежи заштити свог суверенитета и независности могла само пожелети. Међутим, главни услов за то је умеће да се разликују истински пријатељи од оних који се тако само представљају и који су по неумољивим историјским и геополитичким законима били и остали непријатељи српског народа.

Ања ФИЛИМОНОВА – ФСК