„Вашингтону не прија Путин у БГ“!

Светске агенције најављују посету руског председника Владимира Путина Србији, стављајући акценат на чињеницу да она пада у време украјинске кризе.

Путин, чији су се односи са Европском унијом погоршали због Украјине, и даље може да рачуна на топлу добродошлицу у Београду који је одбио да се придружи европским санкцијама Москви, наводи агенција Франс прес, уз оцену да је таква врста подршке „ретка у Европи“.

АФП наводи и да Путин долази у Београд да учврсти утицај Русије на Србију која балансира између Брисела и традиционалног савезника Москве.

Француска агенција подсећа да наша земља од прошлог новембра, када је почела криза у Украјини, покушава да балансира између обавеза које има према ЕУ, са којом је у јануару отпочела преговоре о приступању, и добрих односа које одржава са Москвом.

Франс прес наводи и мишљење аналитичара Миодрага Радојевића да је Путинова посета и за Београд прилика да пошаље политичку поруку Западу, а и да се, уочи председавања ОЕБС, представи као „погодно место за састанке (Русије и Запада) о питањима као што је Украјина“.

Русија је подржавала Београд у прошлости и супроставила се независности Косова, а експерти кажу да Русија сада жели да увери Србију да се њено придруживање ЕУ не коси са интересима Москве, наводи АФП.

„Главни циљ Путинове посете је да поткпрепи постојеће везе, а у врху агенде биће енергетика“, рекао је француској агенцији Фјодор Лукјанов, уредник листа „Русија у глобалној политици“.

„Србија политички дужник Русије“

Србија је и једна од земаља обухваћених пројектом Јужни ток чија је сврха смањење ослањања Москве на Украјину као транзитну земљу за њен природни гас, а Русија и Србија сарађују и на војном плану кроз базу за брзе одговоре у Нишу где су базирани руски авиони, напомиње АФП.

У тексту се, такође, подсећа да Москва помаже посусталу српску економију. И британска агенција Ројтерс најавила је данас Путинову посету Београду и војну параду која ће у четвртак бити одржана поводом 70. годишњице ослобођења града.

„У четвртак ће пушке, тенкови и авиони поново бити у овом граду, сада престоници Србије, поводом Дана ослобођења који се обележава четири дана раније чиме се указује част почасном госту – руском председнику Владимиру Путину“, наводи Ројтерс.

Његова посета је, оцењује ова агенција, гест „пун симболике усред подела између Истока и Запада у стилу хладног рата поводом Украјине које су Србију, земљу која је политички дужник Русије али своју економску будућност види у ЕУ, приморале на деликатно балансирање“.

Ројтерс наводи да Вашингтону „није пријатно што ће Путин и његов врховни војни заповедник присуствовати паради 4.500 српских војника док НАТО упозорава да руски војници и даље ратују на истоку Украјине“.

Британска агенција напомиње да је Србија у периоду од 2007. до 2013. остварила много већи извоз у ЕУ него у Русију, као и да је Унија у Србију директно инвестирала у истом периоду 9,2 милијарде евра, у поређењу са 2,5 милијарди евра колико износе руска улагања.

„Тито је сјајно одржавао равнотежу између Истока и Запада током хладног рата, али то није тако једноставно откако је срушен Берлински зид“, констатује Ројтерс, подсећајући да ће Србија, у процесу европских интеграција, морати да постепено усклађује своју спољну политику са политиком ЕУ.

Агенција Асошијетед прес у тексту под називом „Србија припрема херојски дочек за Путина“ опширно анализира припреме за војну параду којој ће у четвртак присуствовати руски председник и политички контекст посете.

„Србија пред тешким избором“

Београд, како се каже, дочекује Путина у четвртак уз црвени тепих у тренутку док се док се Србија налази усред спора Москве и Запада око Украјине.

„Ова балканска држава све је више суочена са тешким избором: да ли да настави својим званично проглашеним путем ка чланству у ЕУ или да одустане од тог циља и учврсти везе са својим традицоналним словенским савезником Русијом“, пише АП.

Подсетивши да је ово друга Путинова посета Србији за три године, агенција наводи да је тада у марту 2011. године Путин рекао да „нема ништа“ против придруживања Србије ЕУ, али и да је оштро упозорио да Србија не треба никад да се прикључи савезу НАТО.

„Ако то уради, рекао је он тада, Русија ће окренути свој нуклеарни арсенал у правцу Србије која је чланица програма Алијансе „Партнерство за мир“, подсећа АП и додаје да су и званичници Кремља јасно рекли Србији да ће када постане чланица ЕУ – што се не очекује пре 2020. – њен уносан споразум о слободној трговини са Русијом престати да важи.

„Очекује се да ће Путин извршити притисак на Србију да започне градњу гасовода“ Јужни ток, наводи АП подсећајући да је Србија недавно наговестила да ће се повиновати притиску ЕУ и да неће почети градњу свог дела Јужног тока којим би руски гас стизао до Европе заобилазећи Украјину.

Иако су српски званичници рекли да поштују територијални интегритет Украјине и да не подржавају руску анексију Крима, они су одбили да уведу санкције Русији уз образложење да би то било погубно за стагнирајућу економију земље – нарочито због тога што је већи део њеног енергетског сектора под контролом руском гиганта Гаспрома , наводи америчка агенција.

„Србија се нада да ће имати корист од руских мера забране западне робе тако што ће повећати свој извоз хране у Русију“, каже АП и подсећа да је ЕУ упозорила Србију да се уздржи од „коришћења“ руске забране повећањем извоза захваљујући државним субвенцијама.

„Између Руса и Срба постоје историјске православне словенске везе и локални политичари морају да поштују широко распрострањену популарност Путина у Србији како би удовољили бирачима“, оцењује АП.

Агенција наводи и мишљење политичког аналитичара Јелене Милић из Центра за евроатлантске студије која сматра да ће Путинова посета, иако екстремно кратка, „нарушити европску интеграцију Србије“.

„То је Путинов примарни циљ. Он долази у тренутку када постоје заједничке трговинске санкције на пољу енергетике и одбране, а Србија управо у тим областима намерава да потпише билатералне споразуме са Русијом“, каже она.

Путину је, по њеном мишљењу, потребна Србија да покаже домаћој јавности да процес европских интеграција није тако привлачан као што је био и да његова спољна политика има подршку барем негде у Европи, наводи америчка агенција.

Б92