Затвореници из логора Ликовац пребацивани у „жуту кућу“

Сумња се да су Срби из тог логора одвођени на север Албаније, где су болесни и слаби убијани, док су млађи и виталнији постајали жртве трговине људским органима

Логор Ликовац, уз Лапушник, Зочиште и Глођане, једно је од најзлогласнијих места у којима је ОВК током рата на КиМ мучила и убијала затворенике. Постоје подаци да је у тај логор 1998. године одведено више десетина људи, међу којима и десет рудара са копа Белаћевац.

Тужилаштво за ратне злочине утврђује да ли код Ђаковице постоји масовна гробница у којој су сахрањени неки од људи убијених у Ликовцу. Иако је председник Комисије за нестале Владе Косова Пренк Ђетај после прошлонедељних истраживања рекао да на том терену нису нађени људски остаци, Тужилаштво сматра да је неопходно да се настави са истрагом, те да је истражен само један део земљишта за које се сумња да крије масовну гробницу.

До 1999. године у логорима ОВК завршило је од 300 до 500 људи. Неки од њих, како се претпоставља, нису ту убијени већ су одведени у Албанију, где су им вађени органи.

Међу најважнијим доказима против Хашима Тачија и „дреничке групе” који су достављени тиму специјалног тужиоца Клинта Вилијамсона, главног истражитеља случаја „жута кућа”, је и видео-снимак из логора у Ликовцу, на којем се виде и четворица киднапованих Срба са КиМ. Снимак су начинили припадници ОВК у мају 1998. године. На њему се виде Жарко Спасић, радник ЕПС-а на копу Белаћевац, киднапован 14. маја 1998. на радном месту, Дејан Стоиљковић, полицајац из Гњилана, киднапован 19. маја 1998, Владимир Спасић, киднапован 19. маја 1998. и Мирослав Шуљинић, радник из Клине, киднапован 21. маја 1998. Посмртни остаци Шуљинића пронађени су 2005. у масовној гробници код Лапушника.

Дреница је била једна од седам зона одговорности ОВК у централном делу Косова. Први командант био је Адем Јашари који је убијен марта 1998. године, у сукобу са полицијом. На његово место долази Сулејман Селими. Седиште дреничког штаба било је у то време у селу Доњи Преказ, али га Селими измешта у Ликовац. Из овог села у јавност су изашле прве слике парада и смотри јединица ОВК.

Ликовац је познат по логору у којем су затварани Срби и Албанци. Затвор је основан у просторијама бивше полицијске станице у том селу, по налогу Селимија. Познато је да је на подручју Дренице нестало много Срба и има индиција да су одвођени баш у тај затвор. Њихова тела нису нађена. Тужилаштво за ратне злочине Србије истражује догађаје у овом затвору, као и улогу Селимија, који је био директно надређен команданту затвора и војне полиције Сахиту Јашарију. Према изјави бившег припадника ОВК чији је идентитет познат тужилаштву, под надзором Јашарија у логору у Ликовцу боравило је више отетих Срба и Албанаца који су били изложени тортури.

Дреница је, према информацијама тужилаштва, била зона „клана” Тачи. Са тог подручја потичу најпознатији људи у ОВК. У саставу 112, 113. и 114. групе у зони Дреница било је 1.500 униформисаних и стално ангажованих припадника ОВК. Они су практиковали герилски вид борбе: убиства, киднаповања, подметања експлозивних направа и рањавања цивила и припадника војске и полиције.

За ове злочине терете се најозлоглашенији команданти ОВК, Сами Љуштаку, Саит Јашари, братанац оснивача ОВК Адема Јашарија, затим Јахир и Зећир Демаку и Хисни Тачи, Сулејман Селими, Фадиљ Демаку и Сабит Геци и други.

Некадашњи шеф обавештајне службе ШИК Сабит Геци је 2011. године осуђен на 15 година затвора због убиства притвореника у логорима Кукеш и Цакан на северу Албаније. Оптужница се односила на период од марта до јуна 1999. и њом су обухваћени само злочини над Албанцима који нису подржавали ОВК. Геци се сматра једним од главних организатора трговине органима отетих косовских Срба, као и да је командовао транспортом отетих Срба са Косова у логор Кукеш у северној Албанији.

Геци је, према подацима Тужилаштва за ратне злочине, у логору Ликовац учествовао у убиствима и мучењима неалбанског становништва и био један од заповедника у логору Ликовац.

Сумња се да је много Срба пребацио из Ликовца на север Албаније, где су његови људи одвајали и убијали болесне и слабе, а млађе и виталније потом пребацивали у друге објекте, међу којима и у „жуту кућу”.

Мартијев извештај

И у извештају Дика Мартија забележено је да су у Албанији постојала четири импровизована логора у којима су убијани заробљени цивили, већином Срби, а њихови органи продавани су на црном тржишту.

То су приватна кућа у селу Бицај, затим две куће у градићу Бурељ, затим приватна кућа, позната као „жута кућа” у селу Рипе код Буреља, као и имање у селу Фушт Круј код Тиране. Тачи је у Мартијевом извештају означен као вођа, а припадници Дреничке групе били су Џавид Халити, Кадри Весели, Азем Суља и Фатмир Лимај. Они су заједно са Тачијем били умешани а у неким случајевима су и надгледали убиства.

Д. Чарнић – Политика