Допис Министарству одбране о неуставном штамшању и постављању плаката, у вези са гостовањем састава „Мањифико“

Поштовани,

преко мреже наших сарадника добили смо информацију о неуставном постављању натписa o гостовању састава „Мањифико“ који сарађује са Уметничким ансамблом „Станислав Бинички“.

Наиме, на плакатима којима је „покривен“ цео Београд доминира енглески језик у називу Војног оркестра, а тек неприметно испод свега латинични назив оркестра што је додатно неуставно понашање.

У вези са чланом 10 Устава Републике Србије о том питању,

http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije

, а с обзиром да сте по истом обавезни да пишете ћирилицом, молимо вас да ове називе преиначите на ћириличко – уставно писмо и евентуално додате енглески натпис, што је у складу са европским стандардима и интеграцијама којима ми тежимо већ више векова, али нажалост, наши емисари се данас враћају из Брисела као и некад из Беча.

Да бисмо вам дочарали важност писма напомињемо да је прва наредба Војске Црне Горе била, после иступања из СР Југославије, да се писмо мења у латинично и да се комуникација почиње тим писмом. Иначе, на сајту славне Војске Црне Горе http://www.vojska.me/ уредно је сложено тридесет застава разних држава – од Србије до Турске, али је једино нама Србима ускраћено да читамо њихов сајт на српском језику и ћириличком писму, што је у најмању руку међународни скандал. Претпостављамо да се у Војсци Србије вероватно тога нико није сетио, јер је нама Србима увек све свеједно и све је „лако ћемо и нема проблема“.

Такође, не заборавите да је ћирилица више пута забрањивана, а последњи пут 25. априла 1941. године у НДХ и да та забрана није скинута ни до данас, иако је Хрватска практично правни наследник те државе, а сви знамо за брутално и упорно „чекићање“ ћирилице од стране „бранитеља“, о чему се последњих месеци извештава у медијима информисања.

Ми не знамо како обављате међународну преписку са „колегама“ у Хрватској, али треба да знате да су они хрватску латиницу (Гајевицу) заштитили у Унеску, такон да када им пишете латиничним писмом, практично им се обраћате на њиховом језику, па се и то књижи у њихову културну баштину.

Могли бисмо да вам пишемо у недоглед, али не желимо да вам одузимамо драгоцено време. Наш једини циљ је да вас подсетимо на значај и далекосежне последице овог немара према нашем писму, последице по нацију и државу, посебно ако државне институције (као што је и Војска Србије) занемарују своје основно и уставно право на сопствени језик и писмо.

Надамо се да ћете нам одговорити на писмо, јер смо радећи у Војсци Србије научили да је и негативан одговор – одговор, мада се надамо позитивном одговору, с обзиром на Устав Србије.

Желимо вам све најбоље и напомињемо да ће један од наших транспарената при дочеку Великог пријатеља свих нас, Владимира Владимировича Путина бити, МИ ПИШЕМО ИСТИМ ПИСМОМ, што се надамо да и ви нећете сметнути са ума.

Ово вам најдобронамерније пишемо, јер све више Срба указује на лошу праксу јавних предузећа, као и Војске Србије, па бисте могли непотребно да се нађете у мрежи судства.

С поштовањем,
Милорад Ђошић, члан УО
Српског Удружења Ћирилица Београд,
пуковник авијације у пензији – пилот

П.С.

На челу Српског Удружења Ћирилица Београд је највећи живи српски песник Добрица Ерић, а у Управном одбору је једанаест стручњака из различитих области, од професора књижевности до генерала. Не бавимо се лепим писмом, а још мање извођењем народних песама и игара, мада у свом саставу имамо и неколико хорова који изводе духовну мизику. Са нама су и увек вечни српски гуслари.

Као и прошле године бићемо заступљени на Сајму Књига у Хали 4, па Вас уједно позивамо да будете наши гости.