Срби би у Хрватској могли да нестану

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта сматра да низ чињеница показује да је оправдан и реалан страх Срба у Хрватској да би ускоро могли сасвим да нестану и да је главни проблем Срба у Хрватској дискриминација у поступању државних органа, као и у законодавству.

„Срби се веома тешко запошљавају у државној управи, полицији, правосуђу, јавним предузећима, просвети, здравству и Центрима за социјални рад. Посебан проблем је неразвијеност крајишког подручја где је проценат незапослености Срба између 50 и 80 посто“, навео је Линта у саопштењу достављеном Танјугу.

Хрватска, како је навео, не показује вољу да се на подручју, северне Далмације, Лике, Кордуна и Баније и западне Славоније обнови инфраструктура и покрену развојни програми.

Он каже да власт толерише говор мржње који је присутан у медијма, на концертима популарне музике, на утакмицама док се на фасадама зграда још увек могу прочитати поруке „Убиј Србина“ или „Србе на врбе“ и слично.

„Велики проблем представљају стална хапшења на основу Интерполових потерница који код прогнаних Срба стварају несигурност и негативно утичу на повратак. У Хрватској нема спремности да се обнове уништени антифашистички споменици и православне цркве и да се у програме историје и књижевности врати велики део избачене српске традиције. Најновији проблем јеста антићирилична кампања која преостале Србе у великој мери подсећа на ратни период, јер не могу да користе српски језик и ћирилично писмо у јавном животу“.

Председник Коалиције удружења избеглица сматра да највећи проблем представља процес асимилације Срба отпочетка деведесетих година прошлог века.

Како се наводи у саопштењу тог удружења, упокојени митрополит загребачко-љубљански Јован је 2006. године упутио писмо Светом синоду Српске православне цркве у коме је тврдио да је у Хрватској до тада прекрштено више од 30.000 Срба и да тај процес и даље траје.

Један од водећих хрватских интелектуалаца и председник Грађанског одбора за људска права Зоран Пусић је 2003. године јавно рекао да је од 1991. до 2003. године само у Загребу 20.000 деце православне вероисповести преведено у католичанство.

Поједини православни пароси истичу да су им се масовно обраћали родитељи са захтевима да деци издају потврде да су крштена.

С тим папирима иду код жупника и дају му сагласност да су њихова деца доборовољно прешла у католичанство.

Најчешћи разлози да Срби прелазе у католичанство јесу страх да не изгубе посао, а децу уписују на католичку веронауку да не би имала проблема у школи, јер је у јавном и свакодневном животу и даље доминантан став да су Срби агресори и злочинци, а Хрвати ослободиоци и жртве.

Када је својевремено Српско народно веће хтело да направи истраживање да се види шта се дешава са променом имена и презимена и националног идентитета надлежно министрство није хтело да достави тражене податке што појачава сумње да је велики број Срба прешао у католичанство и који се изјашњавају као Хрвати, наведено је у саопштењу.

(Танјуг)