СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ): Беседа у Недељу 18. по Педесетници

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа у Недељу 18. по Педесетници

4. године у манастиру Ћелије

И они све оставише и за њим отидоше… За Њим? Куда?

Куда ћете ви, прости рибари, за ким то полазите? Гле, А Он нема где главе склонити, Он куће нема, Он ништа своје нема. Птице небеске вију гнезда, а Он, Син Небески, Он који је постао човек, Он Бог – нема где главе склонити. За Њим идете? Шта је то што вас Њему привлачи?

Гле, Он још није учинио никакво чудо, осим овог малог чуда данас. Рекао вам је да баците мреже, сву ноћ сте ловили, ништа нисте могли уловити. А Он вам речи: „Баците мреже“. Ви бацисте и ваше се мреже препунише, покидаше од мноштва риба. Ви сте све оставили, за Њим идете? Ко је Он? Ко је тај тајанствени Учитељ Исус, што хода по води, учи народ небеским истинама, учи свему што је најузвишеније, учи да је у овом свету највећа вредност Бог и човек, Бог и душа човекова, а ви за Њим полазите, све остављате? Да, ми све остављамо, нас нешто неодољиво вуче Њему и за Њим. Мреже заната свог остављамо и идемо да будемо просјаци васељене, просјаци целога света до онога дана кад ће тај Петар, тај Симон рећи: „Злата и сребра нема у мене, што имам дајем ти; устани у име Исуса Назарећина и ходи“. И хроми устаје скачући од радости.

А, почели су – чиме? Почели су важним догађајем: – Ја сам грешан човек, иди од мене – вели Петар – грешан сам човек“. Та само Твоја реч напуни моје мреже рибама. Тако су они по пољима и градовима галилејским и јудејским ишли за Њим ћутке, гледали Га, мотрили шта Он ради: васкрсавао је мртве, исцељивао од свих болести, и телесних и духовних. Онда, онда дао њима силе да и они иду по градовима галилејским и исцељују од сваке болести и сваке немоћи и имају власт над нечистим дусима. Тада, тада су они осетили зашто су пошли за Њим. Ко може изгонити ђаволе од људи, ко исцељивати од вечних болести, ко мртве васкрсавати? Дао им је ту силу, ето, дао им је ту власт: „Исцељујте од сваке болести, мртве дижите, Еванђеље проповедајте, забадава сте добили, забадава и дајте“.

Осетили су они да је Он нешто необично и пошли за Њим. Гле, Он је и њима и свима око себе говорио: ,Ја сам пут, истина и живот“. Пут који води кроз Истину Вечну у Живот Вечни. То, браћо, нико никада није смео да каже о себи, јер није могао то дати људима, а Господ то објављује јер даје људима и Вечну Истину и Вечни Живот. Даје им Благи Исус и води – куда? У Вечну Истину. Води – куда, из овог пакла смрти што се земља зове? Води у Живот Вечни. Водио је Господ њих кроз овај свет до Голготе Своје, до смрти Своје на крсту. Тада, тада су се поплашили рибари галилејски, тада су спласнуле душе њихове, храброст њихова побегла од њих и они се разбегли од Њега. Шта је сад, шта се то збива? Учитељу, где је сила Твоја? Ти Си васкрсавао мртве, а гле људи Ти се ругају, пљују Те, трнове венце мећу Ти на главу. Господе, шта је то?

Ја путујем кроз вашу земаљску смрт, вашу људску смрт да узмем на Себе, и да је сву раздерем, да је сву уништим ради вас. Укопајте моје мртво тело у гроб, али у том случају Биће Божанско моје и окови смрти неће моћи одржати тело моје у коме је Бог и покидаће све те окове и васкрснути из мртвих. Тако се збило. Господ је васкрсао, победио смрт и људима осигурао Живот Вечни. Ето Симоне, ето Јакове, и Јоване, и Јоване Заведејев, прости рибари галилејски, докле сте дошли. Побеђена је смрт! Ваш Учитељ је победио, ваш Учитељ у кога сте ви поверовали као Господа и Бога, Јединог Истинитог Бога и Господа у свима световима, и нисте се преварили. Доћи ће дан када ћете ви именом Исусовим чинити дела и већа од Његових; и ви, ви ћете вашом божанском силом, ви прости рибари галилејски, ви просјаци васељене, ви који не смете носити ни кожух, ни штап, ни две хаљине, ви који не смете носити појас са својим новцем, ви, ви ћете бити најмоћнији од свих људи. То се и збило.

На дан Свете Педесетнице сишао је Дух Свети на њих и дао им Божанску силу. Не! не! – дао им све Божанске силе да чине дела која је Господ Христос чинио, да се испуни Његово обећање да ће они који у Њега верују чинити дела већа од Његових. Гле, после Духовдана, после силаска Духа Светога на Свете Апостоле они су омоћали, Божанском силом се обукли и испунили, и тако је сенка Петрова исцељивала све болеснике које су остављали на путевима, сенка његова, што сенка

1 Спаситељева чинила није. Испунило се обећање: Дела већа твори Петар од Господа свог. Убруси великог Павла исцељују од свих болести. Шта је то, шта се то збива на земљи међу робљем смрти, шта? Оно што се никад није збивало, оно што никад људи ни сањали нису: оно што око људско не виде и ухо људско не чу и у срце човеково не дође, то се збива не земљи са Господом Христом и Његовим следбеницима и Његовом Светом Црквом.

Откако је Дух Свети сишао на Духовдан на Свете Апостоле и основана Црква Христова у овоме свету, од тада Закхеј цариник постао је Свети Закхеј са Њим; пошла за Њим Марија Магдалена у којој је било седам ђавола и постала Света Марија Магдалена; пошла за Њим страшно велика блудница александријска Марија Египћанка и постала Света Марија Египћанка; пошао за Њим Савле, понос и дика јеврејског народа, гонитељ Цркве Христове, пошао за Њим кад му се Господ васкрсли јавио, и постао знаменити Павле, највећи, најсавршенији, најславнији Христов Апостол у свима световима; пошао за Њим измучени мислилац Јустин философ и постао Свети Јустин Философ; пошао за Њим краљевић Растко, одбегао од куће, побегао са царског двора, и постао Свети Сава, вечни владар Српског народа, вечни Патријарх Српске Цркве, вечни челник Светих српских душа. Безброј, безброј људи пошло је за Господом Христом, за Његовим Светим Апостолима, за Његовим Светим Светитељима и сви се спасли из мора смрти, из мора греха, од пакла ђаволског и задобили Живот Вечни.

Ићи за Господом Христом – шта то значи, браћо? То значи вршити заповести Његове свете, живети по Његовим светим заповестима, живети по Његовом Светом Еванђељу. Идући за Њим, ти идеш вером у Њега и љубављу к Њему. Ко љуби мене, држи заповести моје – вели Спаситељ. Ја ћу доћи и јавићу му се сам. Ето Господа Који прилази твојој души, теби ако имаш вере, ако имаш љубави к Њему, Он је близак теби. Не, он улази у душу твоју, усељује се у њу. „Нека се Христос вером усели у срца ваша“ – поручује Свети Апостол Павле. Вером, хришћанине, Господ се усељује вером, усељује љубављу, усељује молитвом, усељује сваком врлином еванђелском у душу човекову. Ми, ми смо са Господом Христом, са вером Његовом, са љубављу, са молитвом Његовом спасени од сваке смрти, од свакога греха, од сваког ђавола.

Хришћанин у овоме свету само то и ради: чисти душу своју и брани душу своју од греха, брани је од смрти, брани је од ђавола. Чиме? Молитвом Господу Христу, постом, бдењем, љубављу, кротошћу, смиреношћу, милостињом и свима светим еванђелским врлинама; и још свима еванђелским Светим Тајнама: Светим Причешћем човек увлачи у себе највеће богатство, обогаћује себе Вечном Истином, Вечном Славом, Вечном Љубављу, обогаћује себе Богом. Господ је дошао у овај свет, браћо, постао је човек да нам Себе да, васцелог Себе, сву пуноћу Божанства – еда бисмо се могли одбранити од свакога зла у овоме свету, од врховног творца зла, сатане и његових ђавола, а не даје само Светог Апостола Петра, Јакова и Јована Заведејева, тих некада простих рибара, а сада најславнијих и на небу и на земљи људи. То је Еванђеље свакога од нас, сваког хришћанина.

Ми хришћани, ако не оставимо све ради Христа, ми нисмо хришћани. Јер у томе је вера наша: вера у Господа, Јединог

Истинитог Бога Исуса Христа, вера да нам Он даје све што нам треба, све што треба и у овом и у оном свету. Када Христа имаш не треба ти земља, ни дела земаљска, ни сва васељена. Он ти замењује све! То је вера наша, вера у овоме свету и у оном свету, вера посведочена, вера доказана, вера која се и данас доказује и показује, вера увек јача од смрти, јача од греха, јача од ђавола.

Када се све чуло за Господа Христа и Његови најближи ученици се збунише. Он је говорио о томе како је Он храна, вечна храна бићу људскоме, вечна храна за душу људску, за човека, како је Он потребан човеку више него ли мајка у овоме свету. Тада, вели се у Еванђељу, многи од ученика Његових оставише Га. Тешка и страшна реч. Упита их: – „Ваљда нећете и ви отићи“? – „Коме ћемо ићи Господе – одговори Петар – коме? Ти имаш речи Вечнога Живота“. Код Тебе је све, казано је све. Ми, ми смо оставили све да за Тобом идемо. Зашто? Имаш речи Вечнога Живота, имаш Вечни Живот и нама га дајеш. Шта нам треба друго у овоме свету, коме ћемо ићи? Коме философу, коме научнику, коме владару, коме цару, коме од свих знаменитих у роду људском? Никоме, Господе! Ти си Једини у свему и над свима.

Тако је прости рибар галилејски постао најславнији исповедник Јединог Истинитог Бога, Господа Христа. Та вера његова и наша је вера, браћо. Ми православни хришћани живимо том апостолском вером и данас. Њу низашта не дајемо. Може се цео свет претворити у мучилиште, у мучилиште за нас православне хришћане, но ту веру ми не дајемо. То је све богатство наше, богатство заиста непропадљиво, богатство небеско, богатство које се никад неће узети од нас. Благо наше које је на небесима не може да пресече ни смрт, ни ђаво, јер је све бескрајно, бесмртно и вечно. Ту веру ми држимо, њоме живимо све дотле док хоћемо да будемо људи. Ако нећемо, ако хоћемо да се изједначимо са марвом и стоком, са демонима онда можемо оставити ту веру. Шта остаје од тебе, човече, онда? Леш! Леш од тела твог и леш од душе твоје, два леша. То си ти онда, то је човек без Христа.

О, нека Благи Господ ту веру умножи у сваком људском бићу широм ове Божје звезде што се земља зове. Нека ту веру Господ умножи, нарочито у нама несрећним Србима, која је за многе од нас постала јефтинија од пасуља, од сочива. Нека Господ Благи ту веру умножи у сваком житељу земље наше и целе земље Божије, еда бисмо ми људи побеђивали највеће непријатеље наше – смрт, грех и ђавола, и осигурали себи милошћу Божјом Живот Вечни, Истину Вечну и у овом и у оном свету, увек славећи Чудесног и Незаменљивог Господа Исуса Христа, Коме нека је част и слава сада и увек и краја све векове. Амин.