Косово и Метохија: Имамо ли шта да изгубимо?

“Србија увози угаљ за грејање.“(20.09.2014. Б92)
“Енергетска стабилност на испиту. УВОЗ СТРУЈЕ обезбеђен до краја године. (04. окт. 2014, РТС)
То су најновије вести, а сада се подсетимо:
‘’Резерве угља на Космету су импозантне. Наше последње студије показују да је потенцијал на КиМ довољан за две термоелектране, А ТО ЈЕ СТРУЈА ЗА СТО ГОДИНА“, каже проф. др Драгоман Рабреновић, са Рударско-геолошког факултета у Београду.

11.10.2014. ФБ страница Реци не ЕУ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Проблем је, не само када је реч о опозицији већ и о стручној јавности, то што се питање Косова и Метохије преставља готово искључиво као питање од само духовног значаја за нас, иако је то истовремено, итекако и економско питање, као што се то може закључити већ и из кратког увода текста.
Погледајмо.

У државној својини Републике Србије на Косову и Метохији налази се око 24.500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, више од 1,4 милиона м2 службених зграда, 145.000 м2 пословних и 25.000 м2 стамбених зграда, 4.000 м2 објеката за посебне намене и још око 400.000 м2 других грађевинских објеката, према речима помоћника министра за Косово и Метохију Бранислава Ристића (Politika online 24.12.2012). Само вредност ЕПС-а према проценама овог предузећа износи око 3 милијарде евра. Према проценама Светске банке вредност минералних резерви на Косову и Метохији износи 13,5 милијарди евра (Pressonline 24.12.2012).
Најзначајније место у структури ових сировина заузима лигнит чије геолошке резерве износе око 15 милијарди тона. Билансне резерве олова и цинка процењују се на 51 милион тона, што представља 74,1 одсто билансних резерви Републике Србије. Резерве никла и кобалта процењене су на 19,9 милиона тона, а резерве боксита на 1,7 милиона тона.

‘’Резерве угља на Космету су импозантне. Наше последње студије показују да је потенцијал на КиМ довољан за две термоелектране, а то је струја за сто година“, каже проф. Др. Драгоман Рабреновић, са Рударско-геолошког факултета у Београду и додаје да Србија никако не би требало да се стави по страни када је реч о овом потенцијалу.

“Према речима др.Станишића, који је имао поуздана обавештења с разних страна света, само резерве косовског лигнита вреде око 500 милијарди долара.Том податку, због кога смо пре више од четири године обојица наилазили и на подсмехе, постепено се приближава вредност коју је проценио ’Волстрит Џорнал’ (13.11.2011 Политика online)
“У јулу ове године ’Волстрит Џорнал’ је објавио вест да је изасланик светског финансијског магната Џорџа Сороша прошле године био пет пута на Космету. И то у друштву албанског милијардера Сахита Мује, с којим Сорош хоће да експлоатише косметски лигнит, процењен на вредност већу од 300 милијарди долара.Извршни директор корпорације ‘Албански минерали’ Муја као ни Сорош немају у виду само угаљ, већ и олово, хром, цинк, злато сребро,бакар, никл и друга богатства, закључио је ‘Волстрит Џорнал’.“ (13.11.2011 Политика online)

Погледајмо и шта сам Сахит Муја власник компаније “Albanian Minerals“ каже о рудном богатству на Косову и у северној Албанији:
“Нова геолошка истраживања и хемијски резултати урађени од стране Albanian Minerals су показали невероватну количину минерала у северној Албанији и на Косову. Ту су и велике количине магнезијума и никла у Кукеш и Тропоја региону.
Albanian Minerals и Bytyci SHPK су повећали обим радова у изградњи инфраструктуре и износ уложеног новца и планирано је утростручити износ инвестиција у региону у 2012.
Велике резерве минерала које постоје у Албанији и на Косову вредне су стотине милијарди долара.Најзначајније на Косову су резерве угља највеће у Европи, злато, сребро, арсен, талијум, бизмут и гвожђе,типови олова и цинка и других метала.
Потенцијал у рудама у Албанији и на Косову је већи него што је било ко икада замислио.“(February 5, 2012 Sahit Muja, President and CEO Albanian Minerals New York,www.albanianminerals.com. )

“Пре него што је почела агресија НАТО-а на СР Југославију, Новак Бијелић, директор комбината ‘Трепча’ дао је ову изјаву: ‘Рат на Косову је око рудника,ништа друго (…)’.“ (13.11.2011 Политика online)
Вредност узурпиране имовине Косовско-метохијских Срба процењује се на преко 50 милијарди евра. Катастарски 58% целокупног земљишта на територији Косова и Метохије припада власницима Србима.А шта је са вредношћу имовине СПЦ? Зашто се ови подаци не представе јавности?

Поврх тога:
“Србија је преузела 858 милиона евра дуга Косова страним повериоцима и још га отплаћује. Тим парама грађене су термоелектране, рудници, фабрике, путеви, акумулације за снабдевање градова водом и наводњавање, међу њима и систем “Ибар-Лепенац“, са хидроелектраном и акумулациијом “Газиводе“. (Александар Микавица) 24.08.2013.
Подсетимо се на овом месту и речи Ивице Дачића:
“Премијер Дачић је рекао да нико не треба да буде у заблуди да Србија на Косову има нешто што може да изгуби …“ (Новости 04.12.2012)

И на крају наведимо и најновије вести:
“Србија увози угаљ за грејање – Одлуку о забрани продаје угља грађанима и привреди Електропривреда Србије је образложила мајским поплавама и ради обезбеђивања залиха угља на депонијама у термоелектранама како би се за привреду и грађане Србије обезбедило стабилно снабдевање струјом у зимском периоду.“ (20.09.2014. Б92)
“Енергетска стабилност на испиту – Почела продаја домаћег угља приоритетним потрошачима. Док се Тамнава не исуши, обреновачким термоелектранама из „Колубаре“ стизаће две трећине потребних количина угља. У ЕПС-у кажу да је први задатак направити што веће залихе за хладне дане. УВОЗ СТРУЈЕ обезбеђен до краја године.( 04. окт 2014, РТС)
“ЕПС забранио продају угља грађанима – У недостатку домаћег, продавачи из Србије угаља набављају из Босне и Херцеговине И СА КОСОВА.“ (18 септембар 2014, ALJAZEERA)

Узимајући у обзир све претходно наведено, оправдано је поставити питање – зашто се и питање Косова и Метохије не представи истовремено и као економско питање кад оно то, ван сваке сумње, и јесте?

Дакле: Косово и Метохија – имамо ли шта да изгубимо?

Димитрије Марковић, Реци не ЕУ