На данашњи дан у Марсеју 1934. убијен Александар I Карађорђевић

1789. – Аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон преотео је Београд од Турака.

1892. – Рођен је српски писац Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност, члан Српске краљевске академије. У Првом светском рату хапшен је и интерниран због изразите просрпске орјентације, а између два светска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину.

Приповедач снажне имагинације, изузетан познавалац Босне, одликовао се ванредном чистотом језика и стилом, префињеним психолошким анализама. Дела: романи „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“, „Омер-паша Латас“ (недовршен), збирке приповедака „Немирна година“, „Јелена, жена које нема“…

1915. – Немачке и аустроугарске трупе су, после огорченог отпора бројчано слабије српске војске, неупоредиво слабије опремљене, окупирале Београд у Првом светском рату.

1918. – Рођен је Хауард Хант, агент ЦИА, кључни актер афере „Вотергејт“, која је проузроковала оставку америчког председника Ричарда Никсона и постала синоним за скандал и злоупотребу власти. Он је регрутовао особе које су провалиле у зграду“Вотергејт свисотел“ у Вашингтону, где се налазило средиште тада опозиционе Демократске странке током председничке кампање 1972. Аферу су разоткрила два новинара „Вашингтон поста“ Боб Вудворд и Карл Бернстин. Када је афера разоткривена до краја – они су награђени Пулицеровом наградом.

1940. – Рођен је енглески музичар Џон Ленон, аутор већине песама поп групе „Битлси“.

1958. – Умро је Пије XII, поглавар римокатоличке цркве од 1939. Световно име било му је Еуђенио Пачели. Пред крај Другог светског рата и непосредно после њега благонаклоно је посматрао и помагао бег припадника поражених формација путем такозваних „пацовских канала“ – мреже помоћу које су се нацисти пребацивали најчешће у Латинску Америку.

1967. – Убијен је аргентински револуционар Ернесто „Че“ Гевара, симбол револуција у Латинској Америци. Дипломирао је медицину у Буенос Ајресу 1953. потом је отишао у Гватемалу, па у Мексико, где је упознао Фидела Кастра, с чијом експедицијом се 1956. искрцао на Кубу. После победе револуције 1959. постао је 1961. министар привреде, а Кубу је напустио 1965. у намери да у Боливији –

где је убијен – поведе устанак за ослобођење Јужне Америке од доминације САД и домаће олигархије. Дела: „Успомене на кубанску револуцију“, „Дневник из Боливије“.

1968. – Умро је француски писац Андре Мороа. Писао је романе, есеје и романсиране биографије. Дела: романи „Поднебља“, „Породични круг“, биографије „Бајрон“, „Дизраели“, „Виктор Иго“, „Лелија или живот Жорж Санд“, „Балзаков живот“.

1991. – Хрватске снаге су на путу Петриња-Глина из заседе пуцале на прописно обележено возило и убиле четири члана екипе ТВ Београд – Зорана Амиџића, Бору Петровића, Дејана Милићевића и Сретена Илића.

2004. – Умро је француски филозоф и теоретичар књижевности Жак Дерида, познат по концепцији „деконструкције“. Покренуо је широку критичку расправу о филозофији и један је од инспиратора познате париске групе „Тел-qуел“, која је семиологији, као општој теорији симбола, супротставила граматологију као посебну теорију првобитних, архаичних начина означавања. Главна дела: „Писање и разлика“, „О граматологији“, „О расејавању“, „О духу“, „Хајдегер и питање“, „О праву на филозофују“.

2006. – Северна Кореја је, упркос противљењу САД, извела прву подземну нуклеарну пробу. Током пробе наводно није дошло до било какве компликације нити до ширења радиоактивности. Бомба је била релативно „мала“ по снази и знатно је мања од оне коју су на крају Другог светског рата САД бациле на Хирошиму, која је имала снагу 15.000 тона ТНТ. Пет дана касније Савет безбедности УН једногласно је усвојио резолуцију о увођењу санкција Северној Кореји.

(Бета)