Шпанија, Грчка и Србија рeкордери по незапослености

Осим по величини буџетског дефицита, Србија је међу европским рекордерима и када је о стопи незапослености реч. Судећи према најновијем извештају Међународног монетарног фонда (ММФ) о глобалним економским перспективама који је јуче објављен у Вашингтону, стопа незапослености ће ове године достићи 21,6 одсто. Тиме је наша земља доспела у сам врх неславних европских рекордера. У друштву смо Грчке, где је стопа незапослености 25,8 и Шпаније са 24,6 процената.

Нажалост, аналитичари ове међународне финансијске институције прогнозирају да ће незапосленост у Србији и догодине, истина, благо расти. За 2015. годину очекују да стопа незапослености износи 21,8 одсто. Са друге стране, најмању незапосленост у Европи има Норвешка (3,7), а и мађарских 8,2 одсто за нас изгледа недостижно. Подсећања ради, пре кризе стопа незапослености у Србији је била око 14 одсто.

И када је о другим економским показатељима реч нема разлога за оптимизам. Пад привредне активности до краја ове године биће минус 0,5 одсто, што је мање од прогнозе Европске банке за обнову и развој, који очекују пад од минус један одсто. Када је о следећој години реч, ММФ за Србију прогнозира раст од један одсто. Добра вест за грађане је да ће инфлација, по свему судећи, остати на ниском нивоу. Догодине ће, очекују аналитичари ММФ-а, бити 3,4 одсто, после овогодишњих 2,3 процентна поена. Оно што је лоша вест је да је узрок инфлације ниска тражња, што преведено са економског речника значи да грађани немају пара да купују робу што трговце онемогућује да подижу цене.

Када се посматра регион, оно што није добро је да ММФ за Европу и даље предвиђа стагнацију, односно врло скроман опоравак. Па ће тако раст ове године у еврозони бити 0,8 одсто, а догодине 1,6 процената, што је недовољно да повуче опоравак у земљама на периферији континента, попут Србије. У неколико европских земаља очекује се да раст привредне активности догодине буде око три одсто. Међу њима су Литванија, Летонија, Ирска, Грчка, Пољска.

Када се погледа мапа целог света, још не може да се тврди да је криза прошла. Како је на редовном годишњем заседању ММФ-а са Светском банком истакао Оливије Бланчард, главни економиста Фонда, „неке земље су се опоравиле, или скоро опоравиле, док се друге још боре да то постигну”. Светске економије су у овом тренутку суочене са два изазова.

– Један долази из прошлости и односи се на то да земље морају да се боре са наслеђем финансијске кризе, као што су презадуженост и висока незапосленост. Други изазов долази из будућности, односно чињенице да су стопе потенцијалног раста кориговане на доле и то погоршање перспектива психолошки утиче на смањење поверења, тражње тренутног раста и привредне активности – закључује Бланчард.

А. Телесковић-Политика