Српски научници: Случај Стефановић још један чин академске трагедије

Извештај комисије Мегатренд универзитета да нема разлога да се покрене поступак за проверу оптужби да је министар Небојша Стефановић плагирао докторски рад представља још један чин српске академске трагедије, саопштила је група српских научника запослена на британским универзитетима.

Угљеша Грушић, Бранислав Радељић и Слободан Томић су пре четири месеца на сајту „Пешчаника“ објавили текст у којем су навели да је Стефановићев докторат плагијат, а после извештаја комисије Мегатренда од 3. октобра, оценили су да је тај извештај суштински необразложен и да није испитан ниједан наведени пример плагијата.

Они су у тексту под насловом „Утисак недеље: Извештај без извештаја“, објављеном на Пешчанику, навели да комисија није независна већ само екстерна и да није одлучивала да ли је Стефановићев докторат плагијат, већ је „мудро утврдила да нема потребе да се покрене поступак за проверу оптужби за плагијат“.

Како су истакли, у извештају комисије од седам пасуса, професори Божидар Лековић, Светислав Табароши и Иван Радосављевић понудили су аргумент: „анализа ‘опонената’ ту смо, дакле) базира се на радној, а не ‘парадној’ верзији дисертације.

Грушић, Радељић и Томићни су истакли да је рад који су анализирали финална дисертације И да је тај рад сам Мегатренд доставио на увид новинарки Анђели Миливојевић, а на основу њеног захтева за приступ информацијама од јавног значаја, о чему она поседује уредне доказе.

Они су навели да је докторска теза тражена девет месеци после одбране и да се она налазила укоричена и заведена у библиотеци Мегатренда, где нема места ни за какве есеје, радне, превремене, привремене верзије и слично.

„Никакве преправке рада нису дозвољене након што се један докторат прогласи одбрањеним – ако комисија има замерке на дисертацију онда се она шаље на дораду, пре него што се прогласи успешно одбрањеном“, навели су они и додали да изненађује констатација комисије да је „уобичајено да кандидат финалну верзију тезе, ону која се обично И јавно публикује, донекле коригује, уважавајући примедбе и сугестије које му се дају приликом јавне одбране“.

„Ако је ово заиста уобичајена пракса – ето посла за инспекцију Министарства просвете“, истакли су Грушић, Радељић и Томић и додали да ниједан плагијат не би могао да се казни када би таква пракса била дозвољена.

Грушић, Радељић и Томић су навели и да „финална верзија“ садржи све плагијате на које су указали. Они су истакли да у извештају комисије пише да је „комисија уочила да се у (финалној верзији) могу наћи извесни формални недостаци“, али да комисија није нашла за сходно да образложи које то формалне недостатке“ помиње и зашто су они релативно безназначајни, већ очекује да јој се верује на реч.

„Верујемо да ће се у будућности створити околности које ће омогућити истински непристрасну, независну и стручну анализу не само садржине његовог доктората, већ и како му је уопште процедурално омогућено да докторира пред комисијом чији је један члан (Снежана Ђорђевић) био физички одсутан са одбране доктората, а два члана (Сунг-Џо Парк и Жан-Жак Шанарон) се не служе српским језиком“, написали су Грушић, Радељић и Томић.

Они су подсетили да не треба заборавити ни то да је четврти члан комисије (и уједно министров ментор) морао накнадно да поднесе оставку на функцију ректора Мегатренда „пошто је ухваћен у лажи“.

Грушић, Радељић и Томић су оценили да случај плагијата министра Стефановића није затворен и да њега није стављена тачка.

Стефановић је дисертацију под називом „Нова улога стратегијског менаџмента у управљању локалном самоуправама (пример града Београда)“ одбранио 27. Јуна 2013. на Факултету за пословне студије Мегатренд универзитета.

БЕТА