Парада по носу – шта смо сазнали

1. Са становишта пропагатора нато-весељачке параде, чаша је полу-пуна/празна:

Успели су да а) истерају своје и прошетају се центром Београда, али б) то практично нико осим њих није могао да види уживо, због огромне оружане силе која их је штитила, чак веће од оне која је изведена на улице 2010, за време gay–friendly власти Бориса Тадића. С обзиром да је основна сврха оваквих манифестација отупљивање чула, навикавање већинске популације на прихватљивост претходно неприхватљивог и релативизација духовних и моралних начела – ово се не може сматрати успехом. Нема довољно сведока. Стога не би изненадили будући притисци на евросрбију да се парадирања преносе уживо преко неког медија с националном фреквенцијом.

2. Са становишта противника, иста чаша:

а) парадирање није спречено, али је б) атмосфера отпора била довољно јака, упркос недостатку било какве озбиљне организованости, да натера власт да од центра Београда направи окупациону зону, невиђену од уласка Немаца 1941. Многи који су сматрали да је теза о „окупираној Србији“ претеривање – имали су прилику да се увере у супротно.

3. Организатори параде су на морално још нижој разини него што се дало претпоставити. Један од организатора, Боб(ан) Стојановић, који нам је 2010. поносно представио осумњиченог холандског геј-подвођача малолетника Франка ван Далена, изјавио је, дан после, да „можемо бити задовољни оним што се дешавало јуче“. У исто време су насловне стране неких новина освануле са цифром од милион евра као ценом за одржавање тог задовољства. Земља која је, пре само који месец, недостојно кукала за помоћ за поплавама угрожена подручја, чији је стандард на европском дну а народне кухиње претесне, галантно је бацила милионче да би задовољила геј-лоби, а и успутно вређање врха јерархије СПЦ. „Задовољство парадера“ делује као јефтина карикатура Марије Антоанете: „Народ је гладан? Нека онда парадира!“ Ево још једне медвеђе услуге коју су професионални „гејеви“ учинили осталима које наводно заступају. Сад ће бити не само изједначени са окупаторима, већ и са оном најгором врстом западне циничне безосећајности.

4. У евросрбији, важно је бити Кирби. „Задовољан сам јер је Прајд одржан“, рече (б)анални амерички прокуратор дан после, додатно задовољан што су и организатори задовољни, што је посебно задовољило представнике власти. А и „желео бих да похвалим полицију“, додао је, и одмах ту своју верну полицију обрадовао вешћу, у присуству свог асистента Небојше Стефановића, „да ће агенти ФБИ у наредних неколико месеци боравити у Србији, како би се и на тај начин помогла изградња институција“. Другим речима – тек сад ћете видети окупацију на делу. А резултати америчке „изградње институција“  већ су надалеко познати. Најновија огледна добра могу се видети на простору бивше СФРЈ, Ирака, Авганистана, Либије. А и америчка помоћ у „контроли наркотика“ – што је такође део најављеног пакета – је на изузетном гласу. У Авганистану је, за америчког вакта, производња опијумског мака увећана за чак 40 пута. Или можда довитљива евросрпска власт у овоме види нову шансу за српску пољопривреду?

5. Устав важи првенствено за нато-гејеве. И страним амбасадорима и њиховој домаћој медијско-политичкој послузи су ових дана уста била препуна речи о „поштовању Устава“, „права на слободно окупљање“, итд. С друге стране, ко је пратио дешавања на северу КиМ прошлог новембра-децембра, могао је да види искључиво гажење Устава и права на слободно окупљање. Али нико тада није ронио чак ни сузе-крокодилке. Ако је и било суза у том кампу, биле су радоснице. То је стање уставности и законитости у евросрбији, односно Кирбиленду (by Борис Алексић). Они су суспендовани. Да су нато-геј лобисти бар принципијелни, и да инсистирају на поштовању уставности и законитости увек и свуда, отпор према њима би био много мањи, а можда би било шансе и за зачетак неког истинског дијалога. Овако, отпор ће само расти, у разним облицима.

6. За оне које занима – немојте сада ви „независни“ медији сви углас да се јављате – чувена евровредност „слободе окупљања“ је била ускраћена и дан пре парадирања. Крсни ход који је требало да почне испред Саборне цркве у 17 часова, спречен је, живом оружаном силом неколико стотина полицијских оклопника, иако уредно пријављен. Монах-немонах (како сам себе потписује) Антоније, који је скуп и пријавио, киднапован је од стране полиције и задржан до поноћи, после чега је пуштен, без казне, дакле без кривице. Људска права? Згражавање медијских моралних громада? Шалите се…

7. Отпор нато-геј лобију у Србији и те како постоји, и знатно је бројнији од супротне стране. Али није организован. Има их који су, још пре параде, себе самоименовали за његове предводнике („Претходних година је снажан друштвени притисак на челу са Дверима онемогућио одржавање (параде)“, могло се чути у пред-парадним данима). Лично тога нисам био свестан свих ових година, а ни други око мене, нпр. код цркве Св. Марка на паради 2010 – али се човек учи док је жив. У сваком случају, делотворни друштвени отпор се не може организовати од стране политичких организација, или самопрокламованих лидера. То се већ више пута показало. Право, неинструментализовано организовање треба да се одвија управо око специфичног друштвеног циља, без политичких или политикантских конотација које већ одавно одбијају људе. Кад се тако поставе ствари, онда до изражаја долазе они прави посвећеници или борци за ту ствар. И онда има изгледа за истински успех.

8. Питање за јерархију Српске Православне Цркве: „беспризорна геј-парада“ је ипак одржана, и то не о њиховом већ о трошку „бомбардоване, разорене, морално и економски осакаћене, осиромашене, поплављене, на стуб срама приковане“ Србије. Шта даље? Хоћемо ли, без обзира на ове сјајне, надахнуте и преко потребне речи Патријарха српског, ускоро поново гледати неку од режимских личности одговорних за „беспризорну“ процесију како се од ува до ува осмехује поред неког од црквених великодостојника? Хоће ли бити црквених последица за било кога? Или ће све остати само на речима, и вратити се на businessasusual сад кад је све прошло?

9. Да је, уместо м-н Антонија, испред Саборне цркве протестни ход са крстом предводило свештено лице СПЦ, а поготово један од архијереја, одзив би био још много већи, као и ефекат. Али до тога није дошло. Нека се онда нико не исчуђава када верни народ почне да узима ствари у своје руке, без чекања на јерархију. Јер, нема теорије да ће верници, и то не само православни, ово у Србији икада прихватити као нормално.

10. Вучић је покушао да одглуми невољног учесника у свему овоме. Потрудио се да не буде у Београду на дан парадирања, иако би као премијер морао да буде у ратној зони коју је сам отворио, унутар које је мобилисао преко 7000 припадника оружаних снага, с којима је требало да дели добро и зло. Чак је поручио тог дана из Текије, којој би оно милионче одвојено за парадирање решило многе проблеме, да није „нарочито заинтересован за садржај Параде, мене то не интересује“. Но, по сведочењу холандског премијера Тимерманса, Вучић је приликом посете Холандији 22.10.2013. „ничим изазван“ сам обећао „параду поноса“ у Србији, на пријатно запрепашћење Тимерманса, који то од Вучића није ни стигао да тражи. Како рече Линколн, кога Вучић, вероватно због бројних обавеза, још није стигао да цитира, не можете обмањивати све људе све време…

11. На ванредној конференцији за медије после геј параде, Вучић је, опет ничим изазван, подједнак простор посветио најављивању навале обожаваних „страних инвеститора“. Ваљда је неко израчунао да је цифра од 46 најављених страних компанија које треба да дођу и покажу Србима како да раде, производе, облаче се, перу зубе и, уопште, дишу – управо тај број који ће најбоље да амортизује непријатне народне утиске после непопуларног, окупационог „прајда“.

12. Коначно, на истој конференцији смо од Вучића сазнали и да се на хиљаде немачких свиња спрема да дође у Србију и научи српске свиње како да буду још веће, боље и успешније свиње. Србија је некако немачке свиње одувек привлачила…

Александар Павић – ФСК