Прво обарање авиона у светској историји извела српска војска – како је Рака из топа оборио немачки авион

Припадници ариљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства Војске Србије, обележиће данас свој дана, 30. септембар, у знак сећања на исти датум из 1915. када је артиљерац Радоје Рака Љутовац из топа оборио немачки авион. Ко је био овај човек?

Немачки авион оборен у Првом светском рату: Прво обарање авиона десило се у Србији

У историји ваздухопловства Срби су били први у три ствари. Постоји, додуше, у неким војним енциклопедијама и „четврта прва ствар“ коју је „урадио Србин“, али нисмо успели да се „докопамо“ тог штива. Али, довољне су и ове три чињенице.

Дакле, да кренемо редом. Први авион који је срушен у историји светске ратне авијације оборио је пре равно 99 година изнад Крагујевца српски војник, звао се Радоје Љутовац.

Друго – војни пилот, који се у историју светског ваздухопловства уписао као први који је погинуо на ратном задатку, такође је Србин. Био је то Михаило Петровић.

Настрадао је у Првом балканском рату када је испао из авиона којим је управљао.

А треће – фамозни, „необориви“ и „невидиљиви“ Ф-117, оборили су припадници Војске Југославије у ово време пре две године. Најмодернији бомбардер је пао и то је био шок за највећу војну силу. „Стелт“ је завршио у српским њивама.

Срби три пута улазили у историју авијације

Тако су Срби и трећи пут, званично, ушли у историју војне авијације. Незванично се, ипак, прича да су Ирачани „још пре неку годину“ оборили ‘невидљивог’, али таква слика није обишла свет.

Записано је, и тако ће занавек остати, да је свака моћ склона рушењу, и да понекад слабији може јачем противнику да зада ударац који ће памтити.

Да се српски војници никада нису предавали непријатељима, ма колико они били надмоћнији, говоре записи о бомбардовању Крагујевца, који су као центар војне индустрије, током 1915. године у три наврата напале ескадриле аустроугарске војске. У то време није постојало право противавионско оружје. Зато су мајстори у крагујевачкој Војној фабрици трофејне пољске топове заробљене у балканским ратовима монтирали на округле дрвене платформе, и попели их на оближње брдо да бране град. Бомбе бацане из авиона су нанеле велике штете и побиле много људи.

А онда је 30. септембра редов из Првог вода Радивоје-Рака Љутовац двогледом угледао три авиона који круже изнад града. Нанишанио, опалио и постао славан.

„Из цеви је сукнуо пламен. Истог тренутка авион се затетурао“

„Веровао сам у своју руку и искуство из артиљерије. Авион се указао на справи за нишањење. Ето срећног тренутка. Сада треба бити миран, сталожен. Трен-два и моја рука повлачи обарач. Из цеви је сукнуо пламен. Истог тренутка авион се затетурао, из његовог трупа избио је густ дим. Затим је кренуо ка земљи“, причао је касније, када су ратови већ били иза њега, јунак Рака обилазећи школе и јавне скупове.

Војник Љутовац је из обичног топа срушио авион ‘Дајмлер’, који је пао у сам центар Крагујевца, у главну улицу, баш испред куће у којој се налазио штаб Врховне команде. Историјска документа кажу да је он, чим је видео шта је урадио, узјахао коња и у галопу се сјурио у град.

Остало је забележено да се пробио кроз масу радозналог народа који је гледао авион у пламену, стао мирно и војничким поздравом одао последњу пошту непријатељу, погинулом пилоту Фон Шеферу и његовом помоћнику Оту Кишу.

Шест дана касније, за свој подвиг, он је одликован Орденом Карађорђеве звезде са златним мачевима. Касније је прешао пут преко Албаније, преживео пробој Солунског фронта и добио још два одликовања. Када је скинуо униформу, Радоје Љутовац, први светски противавионац, отворио је трговинску радњу у Трстенику, и живео скромно до краја живота. Умро је у 81. години, 25. новембра 1968.године.

Датум када је он оборио аустроугарски авион, узет је за славу Противавионске артиљерије Краљевине Југославије. Исти 30. септембар је и данас Дан Артиљеријско-ракетних јединица Војске Југославије.

„Ја имам или да се прославим, или да славно погинем“

Прва жртва ратног ваздухопловства, од када се летилице користе у борбене сврхе, је истовремено и први Србин који је постао војни пилот. Михаило Петровић, родом из шумадијског села Влакче код Страгара, у близини Крагујевца, завршио је као питомац Пилотску школу „Фарман“ која се налазила у близини Париза.

Први српски наоружани авион „Олуј“ (1915.)

Када је у мају 1912. године пилот Петровић имао први самостални лет, о њему је познати француски лист „Фигаро“ на целој страни са фотографијом објавио текст под насловом „Неустрашиви и дивљења достојни лет српског сержана“. У Првом балканском рату исте године пилот Михаило Петровић је пошао на први борбени лет. Остало је забележено да је, пре него што је сео у свој авион „двокрилац“, рекао: „Ја имам или да се прославим, или да славно погинем“. И догодило му се, нажалост, ово друго.

После извиђања Есад-пашиних положаја у близини Скадра, окренуо је авион и кренуо назад, на аеродром у Барбалуши. У повратку је налетео на олују, у којој је испао из авиона са висине од 1.200 метара. Погинуо је с непуних 29 година. Био је први српски пилот, који је на свом првом задатку настрадао и постао прва жртва у светском војном ваздухопловству.

Н. Радишић – Блиц