Поново киднапују мртве – отет српски „Зид плача“ у Београду!
„Нама су поново отели наше мртве“ рекао Сима Спасић за КМ Новине.
Из Удружења породица киднапованих и убијених полицајаца, војника и цивила на Косову и Метохији, са великим болом и утучени, износе неверицу о овом догађају као уопште могућем.
Уместо правде и истине о својим најмилијим породице жртава после 16 године поново су претрпеле бол, понижење, и напад кроз отимање сада и фотографија својих најмилијих.
Поново отети |
„Они не и знају колики су грех починили. То су жртве невине пред Богом, оне ни за живота никоме зло нису нанеле“ каже за КМ Новине председник овог Удружења Симо Спасић.
У току дана неко је уклонио платно које је фотографијама подсећало на страдање Срба, Рома, Горанаца, Албанаца и Турака од руке шиптарских сепаратиста и трговаца људским органима.
Када су од обезбеђења Владе Србије, које се налази испред зграде, покушали да сазнају ко је то урадио и јесу ли видели када се десило, рекли су им да су дошли комунални полицајци и однели „Зид плача“. Међутим, у Комуналној полицији тврде да они немају ништа с тим и да они нису то учинили!
Законског основа није било јер је удружење добило дозволу за тај скуп и боравак на том месту од МУП-а Србије и уредно испоштовало процедуру и уплатило све таксе. Спасић верује да је то могло највише да смета представницима Европске уније, Данске, Холандије и другима који су у име „борбе за људска права“ овај Зид доживели као своју срамоту. По његовим речима највише им је сметало што је на њему писало да су злочини УЋК и НАТО пакта остали некажњени а да Хаг игнорише страдање Срба и ослобађа злочинце.
Спасић пред зидом плача. |
Маска о једностраној, српској кривици за сва зла протеклих година, коју подржавају и српске власти чинећи све уступке у складу са вољом Евроунијата, разбијена је у парампарчад инсталирањем овог зида фотографија српских жртава.
Њихова се даља судбина након киднаповања крије а за злочине над њима нико не одговара са циљем заштите убица и терориста и њиховг представљања као дипломата и „државника“. Све то догађа се, контролише и координира из Брисела и Вашингтона те су њихови представници, учесници скверне параде мужеложника, погледе жртава вероватно доживели као забијање клинаца под нокте. Ова дубока узнемиреност „уклоњена је једино“ на начин на који се и дискриминација српских жртава и народа годинама врши. Подмукло, без приче о томе и без икаквог трага.
„Ми ћемо наставити са нашом борбом, поново ћемо поставити такав Зид и даље тражити да се казне злочинци и расветле њихове судбине. Ми не знамо шта би смо друго и како радили а не можемо да ћутимо јер превише боли“ каже Спасић.
Он се пита и зашто испред српске Владе у Београду такав зид не може да стоји а испред тзв. парламента у Приштини такав шиптарски већ годинама никоме није пало на памет ни да помери. Овако нешто је само још један у низу доказа да Србијом управљају ментори са Запада. То није могло проћи без знања и сагласности представника српско-европских власти у Београду који пристајањем и нечињењем и сами учествују у дискриминацији породица српских жртава и самих страдалих одобравајући тако злочине над њима