„Парада европских жеља“ са 7000 полицајаца и борним колима

Иначе, у парадирању по београдским улицама, у коме су у знак подршке учествовали и амбасадори из низа западних земаља, поред уобичајених застава са дугиним бојама, било је и високо уздигнутих транспарената са којих су биле упућене увредљиве поруке српском патријарху Иринеју и владици Амфилохију, што је можда био један од разлога зашто су се у тренутку проласка поворке непрестано оглашавала црквена звона. Након вишечасовне шетње по испражњеним градским булеварима, у врло напетој атмосфери која ни на који начин није подсећала на веселу журку, дошао је тренутак да се сумирају њени резултати и утисци учесника, па је тако шеф делегације Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт изјавио пред окупљенима да му је драго што је дошло до те, како је буквално казао – „сјајне шетње“.

Такође, шефица преговарачког тима Србије са Европском унијом Тања Мишчевић је том приликом саопштила да су присутни амбасадори из земаља Европске уније „одушевљени“, те је са задовољством додала да Парада поноса има велики значај за европске интеграције Србије и да ће то Европска унија констатовати у свом извештају. Па ипак, нико није крио да такво јавно парадирање по блокираном центру Београда, који је личио на град под опсадом, уопште не одражава већински став грађана, што се могло видети за време и после завршетка Параде, када су поједине групе изражавале свој супротни став узвикивањем парола и ношењем српских и руских застава. Такође, после свега је одржано још једно протестно окупљање испред Храма Светог Саве, на коме су незадовољни грађани између осталог узвикивали „Србија-Русија, не треба нам Унија“, где је одржан и молебан уз учешће свештеника који су изразили своју забринутост због тренутног стања у коме се налази српска нација, с обзиром на катастрофално ниску стопу рађања.

Напослетку, иза геј параде, чији пролазак Београдом је коштао око милион евра, може се подвучи линија и донети закључак да је она резултирала са преко 50 ухапшених људи, и са више пребијених пролазника, међу којима је био и рођени брат српског премијера Александра Вучића са припадницима личног премијеровог обезбеђења, којима су разјарени жандарми, како се видело на телевизијском снимку, нанели тешке телесне повреде, а то је шеф српске владе потврдио и прокоментарисао овим речима – „Дошло је до прекорачења овлашћења, а људи који су то учинили су се извинили“. Премијер Вучић је још додао да је то био тежак дан за његову породицу, али да разуме зашто су „момци из Жандармерије били нервозни“, пошто су тај дан радили нешто што им се није радило. Стога, ако је дан у коме је одржана Парада поноса био напет за малобројне учеснике парадирања, и непријатан за огромну већину грађана, па чак и за самог премијера, онда се с правом поставља питање – за кога је он уопште представљао било какво задовољство и радост? А поред већ поменутих западних дипломата, одговор је чини се дао европски комесар Штефан Филе, који се огласио из Брисела са поруком да он „у име Европске уније поздравља одржавање Параде поноса у Београду и одаје почаст припадницима служби безбедности који су заштитили учеснике Параде“.

Из наведеног проистиче да су били потпуно у праву извештачи, попут оног из Би-Би-Сија, који су устврдили да је главни разлог одржавања геј параде био „да се усрећи Брисел“. И зато је можда било правилније да се она зове – „Парада европских жеља“.

Ратко Паић – Глас Русије