Арсениј Јацењук: Украјина ће завршити прву етапу изградње Зида до 30. септембра
21.05 – Кризу у систему европске безбедности није изазвала украјинска криза, већ обратно, изјавио је на конференцији за штампу у Уједињеним нацијама руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Он је такође рекао да списак Барака Обаме није одраз правог стања ствари, тога како Русију доживљавају у савременој међународној заједници. Министар је подсетио да је председник САД у свом говору у УН уврстио Русију у групу главних светских претњи, заједно са еболом и тероризмом.
Министар је такође рекао да је Русија спремна да пошаље у Сијера Леоне групу лекара који ће се борити против епидемије, као и то да се Русија доследно и стално бори против тероризма, независно од стварања ове или оне коалиције.
20:18 – 3,1 млдр. долара Гаспрому – подмирење дуга или претплата?
Украјинска страна тумачи исплату Гаспрому 3,1 милијарде долара као претплату за наредне испоруке гаса, а не подмирење дуга, изјавио је украјински министар енергетике Јуриј Продан.
То противречи изјави Гинтера Етингера, који је рекао да се Украјина обавезала да подмири део дуга, односно исплати две милијарде долара у октобру и још милијарду и сто милиона до краја године.
У петак је руски министар енергетике Александар Новак изјавио да, уколико се испуне све предузете обавезе, Русија може да обнови испоруке гаса Украјини већ у октобру.
19:05 – Председник Чешке осудио санкције
Санкције, па и оне против Русије, сметају дијалогу цивилизација, изјавио је председник Чешке Милош Земан. Санкције нису само бескорисне, већ изазивају обратни ефекат.
Данас се веома много говори о проблемима Украјине у којој је почео грађански рат, каже Земан. „Неки пореде тај проблем с грипом. Али постоје и страшније болести, као што је рак. А то је међународни тероризам“.
Чешки лидер је позвао међународну заједницу да се бори против тероризма, посебно против Исламске државе.
18:40 – Члан Европског парламента непожељан у Русији, ЕУ осудила инцидент
Европска комисија и Европски парламент оштро су осудили забрану уласка које су руске власти изрекле посланици ЕП Ребеки Хармс, која је враћена са границе са образложењем да је непожељна у Русији.
Хармсова је допутовала у Москву да би пратила судски процес против Надежде Савченко, жене-пилота украјинске војске, оптужене за умешаност у убиству руских новинара код Луганска. На московском аеродрому је Ребеки Хармс речено да њено присуство у земљи није пожељно.
Председник Европског парламента Мартин Шулц је изјавио да се ради о „озбиљном дипломатском инциденту, кораку назад у односима Европског парламента и Русије“.
18:18 – Испоруке гаса за Украјину могу бити настављене у октобру
Уколико буду испуњени сви постигнути договори, Русија може наставити испоруке гаса за Украјину већ у октобру.
Главни услов је подмиривање првог дела дуга за гас од две милијарде долара, изјавио је министар енергетике Руске Федерације Александар Новак.
На данашњи дан дуг Нафтогаса Украјине износи 5,3 милијарде долара. Украјина ће у октобру, пре почетка испорука гаса за јесен-зиму, морати да плати две милијарде долара, и још милијарду и 100 милиона до краја децембра, подсетио је Новак новинаре после преговора Украјине, Русије и ЕУ у Берлину.
Засад не постоји договор о остатку дуга, који ће у многоме зависити и од одлуке арбитражног суда у Стокхолму, изјавио је Новак.
Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је добио писмо од председника Руске Федерације Владимира Путина о последицама споразума Украјине и ЕУ, изјавила је портпаролка ЕК Пија Ахренкилде Хансен.
Али Барозо је сада у Канади и прочитаће писмо касније, додала је.
Јуче се сазнало да је Русија изложила свој став о последицама ратификације споразума Украјине и ЕУ у писму које је Путин упутио лидерима ЕУ и Украјине.
16:25 – Гинтер Етингер: Украјина ће платити Русији за гас
Украјина је пристала да плати Русији 2 милијарде долара дуга за гас до краја октобра и још милијарду и 100 милиона долара до краја године, рекао је европски комесар за енергетику Гинтер Етингер после преговора између Русије, Украјине и Европске уније у Берлину.
Остатак дуга, каже он, биће плаћен после одлуке арбитражног суда у Стокхолму, уколико, наравно, одлука буде у корист Гаспрома.
Привремена цена за руски гас за Украјину је 385 долара за хиљаду кубика, рекао је Етингер. Русија ће испоручити Украјини ове зиме пет милијарди кубика гаса под условом претплате.
Етингер је такође рекао да су реверсне испоруке гаса у Украјину из Европе немогуће без пристанка Гаспрома.
16:10 – Андреј Лисенко: Украјинска зона примирја ће имати 4-5 сектора
Посматрачка група која контролише прекид ватре у Донбасу је почела са радом, изјавио је Андреј Лисенко, представник Савета националне безбедности и одбране Украјине.
Зона примирја ће бити подељена на 4-5 безбедносних сектора у којима ће радити од 3 до 5 посматрачких група ОЕБС-а заједно са представницима Украјине и Русије.
Према последњим договорима Контакт групе за Украјину, стране треба да створе тампон зону од 30 км и деминирају територију.
15:50 – Власти Украјине предлажу да се антируске санкције примене против 209 правних и више од хиљаду физичких лица.
Одговарајући документ је предат Савету националне безбедности и одбране Украјине, а поводом одобреног 12. августа у Ради „Закона о санкцијама“.
Извор у ЕУ је саопштио да ће следеће недеље амбасадори земаља ЕУ разговарати о односима са Русијом и Украјином, али да се неће радити о увођењу нових санкција.
15:40 – Нато бродови напуштају Црно море
Војни бродови НАТО земаља, који су учествовали у заједничким са Украјином маневрима у Црном мору, вратили су се у Средоземно море.
У руском генералштабу су изјавили да се ради о фрегатама „Торонто“ (Канада) и „Адмирал Хуан де Борбон“ (Шпанија). Пре два дана на југ се упутила француска корвета „Командант Биро“.
У Црном мору сада остаје један француски извиђачки брод, који је упловио 21. септембра.
Русија је раније изразила забринутост због НАТО активности у Црном и Балтичком мору.
15:15 – Валериј Потапов: Луганска народна република договорила испоруке руског гаса
Самопроглашена Луганска народна република се договорила са Русијом о испоруци гаса у случају да Кијев затвори вентил за републику, изјавио је потпредседник владе ЛНР Валериј Потапов.
О томе је јуче у Москви преговарао премијер ЛНР Игор Плотницки, каже Потапов, а говорило се и о другим питањима економске сарадње ЛНР и Русије.
14:45 – Јуриј Ушаков: Могућ сусрет Путина и Порошенка у Европи, датум још није одређен
Сусрет Владимира Путина и Петра Порошенка је могућ, али је датум непознат, рекао је помоћник руског председника Јуриј Ушаков.
Порошенко је изјавио на прес конференцији да планира сусрет с председником Путином у наредне три недеље у Европи.
14:40 – Да би уштедели енергетске ресурсе, Украјинци морају мање да кувају, греју се и користе расвету, изјавио је Владимир Гројсман, заменик премијера Украјине и министар регионалног развоја и грађевинарства.
„Прва ствар која мора да се уради – јесте да се мање троши. И то зависи од сваке особе: користити мање гаса у лампи, мање укључивати грејалице, а исто важи за струју. Од свести људи зависи у којој мери ћемо избалансирати употребу горива у Украјини“, рекао је Гројсман украјинској телевизији „Канал 5“, преноси Раша тудеј.
14:20 – Аустрија послала у Украјину извиђачке беспилотне летелице
Приватна аустријска фирма Schiebel послала је у Украјину четири беспилотне летелице за контролу режима прекида ватре. Летелице ће бити допремљене на југоисток Украјине данас, рекао је руски стални представник у ОЕБС-у Андреј Келин.
То су мале извиђачке летелице, које су сукобљене стране одобриле на преговорима. Немачка и још једна земља ће такође помоћи беспилотним летелицама у посматрању ситуације на југоистоку Украјине.
13:55 – Москва демантовала информацију о сусрету руске и украјинске војске у Донбасу
Руски МИП је демантовао информацију о преговорима руских и украјинских војних лица у Доњецкој области поводом тампон зоне између позиција ДНР, ЛНР и украјинске стране.
Сва питања око прекида ватре разматрају представници украјинске стране и представници посебних области Доњецка и Луганска, кажу у руском спољнополитичком ресору.
„Улога Русије као члана Контакт групе је да помогне мисији ОЕБС у свом раду“, додају у министарству.
13:20 – Андреј Келин: Нестабилно примирје на истоку Украјине, нема мира без дијалога са представницима ДНР и ЛНР
Примирје на истоку Украјине је нестабилно, изјавио је стални представник Русије у Организацији за европску безбедност и сарадњу Андреј Келин за Међународну информативну агенцију „Росија севодња“.
Мир у Украјини је немогућ без директног политичког дијалога Кијева са представницима ДНР и ЛНР, каже дипломата.
Он је нагласио да ће се Русија залагати за независну међународну истрагу случаја масовних гробница код Доњецка и позива ОЕБС да контролише ситуацију.
Келин је такође рекао да ОЕБС-ова мисија није нашла доказе да је руска војска била у Украјини, нагласивши да су посматрачи организације више пута бежали од украјинске ватре.
13.00 – План власти самопроглашених народних република Доњецка и Луганска да у новембру одрже локалне изборе угрозиће споразум о прекиду ватре из Минска и дестабилизоваће ситуацију, саопштило је данас немачко министарство спољних послова.
„План сепаратиста да 2. новембра одрже такозване парламентарне изборе представља очигледно кршење споразума из Минска постигнутог 5. сепетмбра и угрожава крхки мировни процес“, саопштио је портпарол немачког министарства Савсан Чебли, пренео је Ројтерс. Чебли је додао и да Немачка не види разлоге да се ублаже санкције против Русије све док споразум из Минска не буде спроведен у потпуности.
12:15 – Војни званичници Украјине и Русије разговарали о тампон зони
Украјински и руски војни званичници састали су се данас да означе предложену тампон зону на истоку Украјине из које би украјинске снаге и проруски активисти требало да повуку артиљеријско и друго тешко оружје, саопштили су украјински војни завничници.
Украјински званичници су навели да је трипаритетна група, у којој се налази и 76 поредставника руске војске и представника Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), састала северно од града Донејцка, на истоку Украјине, пренео је Ројтерс.
У Минску је 5. септембра потписан Протокол по ком је уведен прекид ватре, а 19. септембра представници Украјине и Русије усагласили су његово спровођење, општи прекид ватре и формирање 30 километара тампон-зоне под надзором ОЕБС.
12:00 – Мађарска зауставила испоруке гаса у Украјину
Оператер гасног система Мађарске FGSZ је зауставио испоруке гаса Украјини на неодређено време због већих потреба потрошача у земљи.
У компанији су објаснили да је то учињено да би се омогућиле неометане испоруке гаса на унутрашње тржиште.
У марту 2013. Будимпешта и Кијев су се договорили о реверсним испорукама 6,1 милијарди кубика гаса годишње.
Ипак, те испоруке су могуће само у зависности од текућих комерцијалних и техничких услова.
11:55 – Александар Новак: Уговори о испоруци гаса између Русије и европских партнера не предвиђају реекспорт
Уговори о испоруци гаса између Русије и европских партнера не предвиђају реекспорт, изјавио је за „Ханделсблат“ руски министар енергетике Александар Новак, подразумевајући реверсне испоруке гаса из Европе у Украјину.
У Берлину ће се данас одржати преговори између Украјине, Европске уније и Русије.
Москва и Кијев не могу да се договоре о цени за руски гас. Русија предлаже 385 долара за хиљаду кубика, Украјина – 300 долара у летњем периоду и 380 у зимском.
У јуну је Гаспором увео Украјини авансни систем плаћања за гас због дуга од 5,3 милијарди долара.
11:45 – Арсениј Јацењук: Украјина ће завршити прву етапу изградње Зида до 30. септембра
Украјински премијер Арсениј Јацењук је дао знак за почетак изградње „праве границе са Русијом“, пројекта Зид, који треба да буде реализован у року од шест месеци.
Украјинске власти планирају да заврше прву фазу изградње Зида на граници са Русијом 30. септембра, јавља прес служба министарског кабинета земље.
Председник Украјине Петар Порошенко је раније изјавио да ће Кијев на граници са Русијом подићи савремени комплекс одбрамбених утврђења. Стручњаци сматрају да ће граница налик израелској коштати четири милијарде долара и тешко да се може завршити у роковима које су одредили политичари.
„За реализацију пројекта Зид влада је издвојила 100 милиона гривни (скоро 7,5 милиона долара). Подижу се инжењерске конструкције, прва фаза ће бити завршена 30. септембра“, стоји у саопштењу из владе Украјине.
Привремено је затворено 16 од 65 постојећих прелаза на руско-украјинској граници због безбедносних разлога.
11:06 – Херман Ван Ромпеј: ЕУ спремна да повуче санкције Русији, ако буде напретка у решавању украјинског сукоба
ЕУ је спремна да поново успостави поверење са Русијом и повуче санкције уколико буде опипљивог напретка у решавању сукоба на истоку Украјине, каже Ван Ромпеј
Председник Европског савета Херман ван Ромпеј је у четвртак, на седници Генералне скупштине УН, рекао да је неопходно обезбедити напредак мировног процеса, постигнутог у Минску.
Он је истакао је да је потребно да се стране поштују прекид ватре и повинују се мировном плану, пренела је агенција Итар-Тасс.
Западне санкције уведене Русији нису саме себи циљ и могу бит ревидиране ако буде опипљивог напретка, казао је председник Европског савета.
Ромпеј је позвао Кијев да одлучно крене путем реформи, а те привредне, економске, политичке и устване реформе ће, како је навео, утврдити успех трајног политичког решења.
Споразум о придруживању ЕУ, који су прошле недеље ратификовали украјинска Рада и Европски парламент, је компас и шанса да се помогне Украјини да се трансформише у динамичну, модерну и отворену демократију коју њен народ заслужује, поручио је Ромпеј.
10:45 – Истрага авионске несреће у Украјини неизводљива, страни стручњаци одлазе
Раније је саопштено да повратак међународних стручњака на место пада малезијског Боинга може бити одложен до пролећа наредне године уколико се ситуација до почетка зиме не промени.
Већи део стручњака из Аустралије, Малезије и Холандије напушта Украјину, јер је рад на месту несреће опасан по живот, пише у петак сингапурски лист New Straits Times.
„Ипак мала група стручњака из сваке земље ће остати у Кијеву до почетка зиме у нади да ће се појавити могућности да дођу на место несреће“, изјавио је у Кијеву Халид Абу Бакар, шеф малезијске полиције.
10:30 – Јацењук: Русија жели да се смрзнемо
Украјински премијер Арсениј Јацењук је оптужио Русију да против његове земље користи не само ватрено оружје, већ и економско.
„Они (Русија) желе да се смрзнемо. То је њихов циљ и још један адут у рукама Русије. Поред војних злочина, поред војне операције против Украјине, они имају још један адут – енергетски“, изјавио је Јацењук агенцији Ројтерс у кулоарима генералне скупштине УН у Њујорку. „Коначни циљ Русије је још један конфликт у којем ће се Украјина смрзнути“, додао је украјински премијер.
Гаспром је у јуну увео Украјини авансни систем плаћања за гас, а испорука гаса је прекинута. Украјина је почела да увози гас из Пољске, Мађарске и Словачке. Данас у Берлину почиње још једна рунда преговора између Русије, Украјине и ЕУ о гасу, на којима ће бити размотрен предлог европског комесара за енергетику Гинтера Етингера о потписивању привременог гасног уговора између Русије и Украјине.
09:35 – Г7 и ЕУ прете Русији новим санкцијама
Земље Групе седам (САД, Канада, Француска, Велика Британија, Немачка, Италија и Јапан) и Европска унија прете Русији новим санкцијама у случају непоштовања договора постигнутог у Минску, стоји у изјави министара спољних послова земаља „седморке“ и високог представника ЕУ.
Земља Г7 и ЕУ сматрају да Русија сноси део одговорности за кризу у Украјини и због тога су уведене санкције. Москва одбацује те оптужбе као неосноване и подсећа да она није учесник у оружаном конфликту. Представници Г7 и ЕУ су изјавили да санкције нису циљ сам по себи и да могу бити укинуте чим Русија испуни своје обавезе око прекида ватре и буде поштовала суверенитет Украјине. „У супротном, ми смо и даље спремни да повећамо притисак на Русију“, стоји у документу.
08:03 – Експерти сумњају да ће Порошенко остварити циљеве
Украјинске власти ће тешко моћи да остваре оријентире које је назначио председник Петар Порошенко у програму „Стратегија 2020“, која има за циљ да припреми Украјину за аплицирање за чланство у ЕУ, сматрају експерти са којима су разговарале РИА Новости.
Војни стручњаци сматрају да су планови о наоружању армије Украјине дезинформација, како би се одвукла пажња становништва од реалних проблема и обезбедила подршка гласачког тела Порошенка на предстојећим парламентарним изборима.
Стручњаци се слажу у оцени да је реализација планова Порошенка могућа само у случају стабилизације на истоку Украјине.
(Танјуг-Глас Русије-НСПМ)