Живица Туцић: „Црква нема право да дискриминише“

Београд — Верски аналитичар Живица Туцић сматра да Црква нема право да дискриминише грађане ни по ком основу, али да су изјаве о Паради раније биле знатно оштрије.

Два дана уочи одржавања Параде поноса тензије су мање а у таквој је атмосфери на оштру осуду јавности наишао и став Цркве (СПЦ), која је изједначила хомосексуалце и педофиле, а у саопштењу које је, што је неуобичајено, потписао патријарх Иринеј.

Уочљиво је, међутим, да је Црква значајно третерирала у својим квалификацијама, које су се свеле на то да је реч о „беспризорном“ скупу који треба да буде одржан о трошку организатора и њихових ментора, а не осиромашене Србије.

„Видимо да је та тема у јавности добила у међувремену неку другу димензију. Јавност на то реагује другачије него ранијих година и уопште није створена напетост која је некада била значајно већа. У сваком друштву постоје мањине, било да је реч, на пример, о глувима или хомосексуалцима“, каже Туцић и додаје да се параде поноса одржавају у многим православним земљама, па чак и у светом Јерусалиму.

Туцић је уверен да ће и Црква то схватити, те да у будућности на овакве манифестације неће бити реакција као досад.

„Црква има право на своје мишљење, да жели да наметне свој став, да створи утисак да је њен став једино исправан и моралан“, каже Туцић и додаје да у Србији, као и у свим секуларним државама, влада државно законодавство, а не црквено, а грађани имају право загарантовано Уставом.

Зато, каже, нико, па ни Црква, нема право да апелује на неког да не користи то своје право.

„Ако Црква организује литију кроз град зашто би то иритирало атеисте који би, такође, могли да траже забрану. Друштво мора да наметне толеранцију да свако од нас схвати да, иако се са нечим не слаже, то нешто постоји и ми то морамо да поштујемо“, каже Туцић.

О томе, додао је, исти став имају католичка и православне цркве. Штавише, подсетио је, хомосексуализма има и међу клером.

„Па то је тако нормално да тога има међу свим слојевима друштва, у спорту, образовању, где имате учитеље и наставнике који су хомосексуалци. Наравно да их има и међу свештеницима и наравно да то није у реду када се злоупотребљава“, сматра Туцић.

Црква, каже, има право да по свом учењу хомосексуализам сматра грехом, али је у овом случају важно шта предвиђају закони државе.

„Оно што је за сваку осуду и где и Црква и држава морају да имају заједнички став је педофилија, јер је то појава ван сваког закона, то је скрнављење неодраслог бића“, рекао је Туцић, који сматра да би Црква по питању хомосексуалаца морала да буде блага и да каже: „Ви сте хомосексуалци, али сте чеда наше цркве, ви сте њен део“.

Поворка поноса, Парада поноса (позната и као Геј парада) је годишња фестивалска прослава поноса ЛГБТ особа, која се одржава у многим градовима широм света.

Већина парада се организује у јуну , како би се одржало сећање на Стоунволску побуну, али их, гледано на светском нивоу, има током целе године.

Поред карневалске забаве, параде поноса имају и политички значај усмеравања пажње јавности на ЛГБТ особе и људска права.

У државама у којима је прихватање ЛГБТ особа и поштовање њихових права на ниском нивоу параде поноса имају више политички и активистички карактер, док у градовима где су ЛГБТ особе прихваћене параде имају фестивалски и карневалски карактер.

Први пут у Београду Парада поноса организовна је 30. јуна 2001, а њене учеснике напали су навијачи фудбалских клубова, скинхедси, ултра-националистичке групе, као што је Образ, симпатизери националистичких странака уз присутво и подршку свештеника СПЦ Жарка Гавриловића.

Полиција није одмах реаговала, а касније су и сами полицајци били нападнути. Том приликом повређено је више учесника параде. Влада и државни званичници се нису огласили поводом тог догађаја.

Године 2009. поново је најављено одржавање параде поноса у Београду, заказане за 20. септембар. Најава параде је изазвала реакције националистичких група и повећала је насиље над ЛГБТ особама, као и особама које су пертиципиране као ЛГБТ.

С друге стране државна и локална власт је исказала спремност да стане у одбрану људских права, а тадашњи министар унутрашњих послова Ивица Дачић је дао гаранције да ће полиција заштити грађане на паради поноса.

Прва Парада поноса у Београду је одржана 10. октобра 2010. године. У поворци је учествовало нешто мање од 1.000 грађана, док је број полицајаца који су је обезбеђивали скуп био пет пута већи.

Дан раније, грађани Београда који су били против одржавања ове параде у знак протеста су имали „породичну шетњу“, у којој је, према проценама полиције учествовало више од 2.500 грађана.

Танјуг