Обавештење Јавном тужилаштву поводом употребе деце у промовисању геј параде
ПРВО ОСНОВНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО
У БЕОГРАДУ
11000 БЕОГРАД, Савски Венац, Савска 17а
ПРЕДМЕТ: ОБАВЕШТЕЊЕ О РАЗЛОЗИМА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА ДЕТЕТА И РАЗЛОЗИМА ЗА ЛИШЕЊЕ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА
ДАВАЛАЦ ОБАВЕШТЕЊА: Којић Славка
На основу одредбе чл. 263 ст.3 и одредбе чл. 264 ст.4 Породичног закона достављам вам обавештење, у циљу подношења тужбе за заштиту права детета и тужбе за лишење родитељског права, сходно одредбама чл. 263 ст.1 и чл. 264 ст.2 Породичног закона, везано за промотивни спот којим се најављује Парада поноса, а у којем се појављују деца предшколског узраста.
О б р а з л о ж е њ е
Поводом Параде поноса као „геј“ манифестације чије одржавање се најављује за 28.09.2014. у Београду, у медијима се појавио промотивни видео спот у којем су учешће узела и деца предшколског узраста. У поменутим кадровима малолетна деца се појављују у друштву одраслих особа које су приказане као мајке деце (што не мора обавезно и бити случај). http://srbinaokup.info/?p=47154
Из промотивног спота се недвосмислено може закључити да су малолетна деца злоупотребљена за промовисање хомосексуалности као сексуалног опредељења.
Према Конвенцији о правима детета коју је ратификовала наша земља, у свим активностима које се тичу деце од примарног је значаја интерес детета без обзира на то да ли их спроводе јавне или приватне институције, те су у том смислу државе чланице дужне да детету обезбеде заштиту и бригу која је неопходна за његову добробит. Држава је дужна да предузме све одговарајуће законодавне, админстративне, социјалне и образовне мере ради заштите детета од свих облика физичког или менталног насиља, повреда или злоупотребе, малтретирања или експлоатације, док је на бризи код родитеља, законитих старатеља или неког другог лица коме је поверена брига о детету. Наведене заштитне мере подразумевају, између осталог, ислеђивање, истрагу и покретање судских поступака. (чл.3 и чл. 19 Конвенције о правима детета)
Породични закон („Службени гласник РС“, бр. 18/2005, 72/2011) такође предвиђа да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета, те да држава има обавезу да предузима све потребне мере за заштиту детета од занемаривања, од физичког, сексуалног и емоционалног злостављања те од сваке врсте експлоатације.(чл. 6 ст. 1 и 2 Породичног закона).
У том смислу постоји законска обавеза јавног тужиоца предвиђена одребама чл. 263 ст.1 и 264 ст.2 Породичног закона, да поднесе тужбу ради заштите права детета и тужбу за лишења родитељског права (у потпуности или делимично).
У конкретном случају је више него очигледно да су права малолетне деце која се појављују на промотивног споту геј параде прекршена.
У одредбама Породичног закона које се односе на родитељско право, наводи се да је смисао родитељског права такав да је оно изведено из дужности родитеља и постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета. Вршење родитељског права је дакле, омеђено најбољим интересом детета, као једним од најважнијих принципа породичног права.
У наведеном смислу родитељи имају право и дужност да се старају о детету, а што подразумева: чување, подизање, васпитавање, образовање, заступање, издржавање, те управљање и располагање имовином детета. (чл. 68 ПЗ)
При том, родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима (и казнама) које вређају људско достојанство детета и дужни су да дете штите од таквих поступака других лица. (чл. 69 ст.2 ПЗ)
Када је у питању васпитање детета, родитељи имају право и дужност да са дететом развијају однос заснован на љубави, поверењу и узајамном поштовању, те да дете усмеравају ка усвајању и поштовању вредности емоционалног, етичког и националног идентитета своје породице и друштва. (чл. 70 ПЗ).
Према информацијама у медијима (http://www.vesti.rs/Parada-ponosa/STA-CE-OVDE-DECA-Malisani-u-spotu-gej-parade-2014.html) и изјавама организатора Параде поноса може се закључити да су се «мајке саме јавиле јер су пожелеле да буду део пројекта», те да се јавило њих 50. На основу датог могло би се претпоставити и закључити да се радило о некаквом јавном позиву или огласу који је био намењен мајкама (не и очевима), сходно идеји аутора спота. Оно што је остало непознато, а неопходно је утврдити, јесте чињеница да ли је за наступ у видео споту била обећана било каква накнада или корист, и ако јесте да ли је таква накнада исплаћена.
У том смислу неопходно је утврдити идентитет деце која се појављују на видео споту, затим податке о родитељима, те чињеницу да ли су женске особе које се појављују на споту заиста мајке те исте деце.
Надаље, неопходно је утврдити да ли је до учешћа деце на видео споту заиста дошло уз сагласност мајки, да ли се евентуално ради о мајкама које самостално врше родитељско право, те да ли у том случају постоји сагласност и другог родитеља, с обзиром да се ради о питању која битно утиче на даљи живот деце (чл. 78 ст.3 ПЗ).
У конкретном случају је дошло до злоупотребе из садржине родитељског права у делу који се односи на васпитање малолетног детета, јер је излагање деце у циљу промовисања хомосексуалности у очигледној супротности са вредностима породице и друштва из којег дете потиче. Наиме, јасно је да дете не може потицати из породице која је имала хомосексуално опредељење које се овде промовише, јер да то јесте тако, дете се не би ни родило. Дакле, породица из које је дете потекло, па и његова мајка, евидентно је опредељења које је управо супротно од оног за које је дете овде употребљено од стране родитеља. Нико, па ни родитељ, нема право да својим одлукама и васпитањем грубо одваја своје дете од емоционално, етичког и националног идентитета дететове породице и друштва из којег потиче, те да васпитно преусмерава дете афирмишући у васпитању идеју хомосексулности, а тиме и спречавања даљег репродуковања. Ради се о емоционалном злостављању детета чије последице се у пуној мери могу манифестовати и наступити тек након што дете одрасте. Дете има неприкосновено право на своје порекло и свој идентитет.
Након што се утврди да ли је приликом злоупотребе родитељског права дошло и до остваривања било какве новчане накнаде или стицања неког другог вида имовинске користи, неопходно је испитати да ли је евентуално дошло и до извршења кривичног дела запуштања и злостављања малолетног лица из чл. 193 ст.2 КЗ РС, тако што су родитељи из користољубља навели своју децу на вршење радњи које су штетне по њихов даљи развој.
При том треба имати у виду општу забрану експлоатације деце предвиђене чл. 36 Конвенције за заштиту деце и обавезу државе да признају право детета на заштиту од економске експлоатације на послу који може ометати и штетити његовом менталном, духовном, моралном или социјалном развоју (чл. 32 ст. 1 Конвенције)
Имајући у виду све наведено, предлажем да надлежно јавно тужилаштво испита све наводе из овог Обавештења, те да поступи сходно одредбама Породичног закона, подносећи тужбе како је то предложено у петиту овог Обавештења, као и да евентуално преиспита да ли има и елемената кривичне одговорности тј. да ли су се у радњама родитеља или других лица којим су малолетна деца поверена на бригу, стекли битни елементи бића кривичног дела Запуштање или злостављање малолетног лица из чл. 193 ст.2 КЗ РС.
Славка Којић – ФСК