Миодраг Зарковић – Чему нови „Инсајдер“ Б92

Новинар Миодраг Зарковић је, у медијима у Србији, један од ретких а свакако најжешћи противник приче о Косову и Метохији кроз „Инсајдер“ телевизије Б92 због њихових циљева које том емисијом желе да постигну.

… 

У понедељак смо били у прилици да видимо прву епизоду информативне сапунице ТВ Б92 „Инсајдер“. Помпезни поднаслов „Патритоска пљачка“ за циљ има љагање свега патриотског а са дозом изврсно одмерених полуистина, како је већ својствено онима који се службено користе неистином а у томе су професионалци. Први серијал имао је за задатак да криминализује Србе са Косова и Метохије како би се у централној Србији изазвала одбојност према том делу српског народа и издаја власти, по налогу Запада и ЕУ, што лакше прихватила. Љути противник таквог приступа ове телевизије био је новинар Миодраг Зарковић на кога аутори „високо стилизоване“ серије нису остали равнодушни те га у више наврата наводили као „екстремисту“, „националисту“ „Ултра-десничара“ а из само једног разлога – разоткривао је њихове лажи.

Један је од оних који су изврсни познаваоци прилика а не пристају на лаж и неистину, питали смо га:

КМ Новине: Чему нови „Инсајдер“?

М. Зарковић: Истом оном чему и сви досадашњи: да лаже, клевеће и ствара заглушујућу буку од које не може нормално ни да се мисли, а камоли да се нешто корисно уради. Та емисија практично нема никакву другу сврху, осим да спречава опорављање српске националне свести.
Наравно, они све то раде наводно за добробит српског друштва, пошто се као бајаги боре против злоупотреба, корупције и криминала, односно, против „центара моћи“ који ту моћ злоупотребљавају. Оно што, међутим, Инсајдер свесно прећуткује, јесте највећи криминал у историји Србије – а то су вајне „европске интеграције“. Инсајдер се никада неће бавити питањем колико је људи, територија, новца, сировина, енергије и времена Србија улудо потрошила зарад суманутог сна о уласку у Европску унију. Та рачуница би показала сву погубност политике да „Европа нема алтернативу“, коју су водили и Тадићев и сада Вучићев режим.

Уместо тим криминалом, који је повезан са међународним заверама (о којима говоре „Викиликс“ и подаци које износи Едвард Сноуден, на пример), Инсајдер се бави оним појавама које проистичу из тог прећутаног, изворног злочина према Србији и Србима. Чак ни то не би било страшно када би се Инсајдер барем тим темама бавио поштено, али њима ни то није намера. У погледу Косова и Метохије, рецимо, они се не баве кршењем Устава и закона од стране садашње и претходне власти, иако су та злодела без премца, та злодела су најцрњи примери безакоња и самовоље. Инсајдер се не бави ни отимањем целе једне покрајине – са све људима, територијом, привредом, ресурсима – из састава наше државе. Они тај криминал ни не помињу. Како онда човек да им верује да су искрени и часни у својим намерама?! Али, чак ни она кривична дела која наводно обрађују у својим емисијама, чак ни њима не прилазе на одговоран и стручан начин. Када се занемари њихова хистерична халабука, види се да у њиховим прилозима нема ничега ни истраживачког ни новинарског.

Они немају нити доказе за своје дрске тврдње, нити неке озбиљне наговештаје. Све што износе у својим емисијама до сада се сводило на рекла-казала, само што је монтирано уз некакву драматичну музичку подлогу која замара и свест и подсвест, па још загушено заморним графикама које јурцају по екрану као муве без главе, тако да гледаоци ваљда и не стижу да озбиљније промисле о томе што гледају на екрану.

 
КМ Новине: На основу прве емисије шта се да наслутити, у ком правцу ово води?

М. Зарковић: Води даљој сатанизацији грађана са севера Космета који су остали одани држави Србији.

У претходном одговору сам заборавио да поменем још једну битну сврху Инсајдера, а то је да постројава и усмерава остале медије, првенствено дневне листове, који као послушни кучићи преузимају сваку тему коју Инсајдер покрене и онда је данима развлаче на исти начин: површно, неистинито и злонамерно. У српском новинарству већ годинама се медији малтене утркују ко ће више да помогне Инсајдеру, било у клеветању Срба са Космета или навијача или Црвених беретки и свих других бораца из ратова деведесетих, било у нападима на политичке снаге које се противе даљим евроинтеграцијама. Бојим се да ће и овог пута медији у Србији преузети наратив од Инсајдера и од наводне „велике патриотске пљачке“ опет направити ударну тему, у којој, да поновим, једино нећете наћи – доказе за изнете дрске оптужбе.

 
КМ Новине: У првом су, очигледно, желели да прикажу Србе као криминалце. Власт је успела, да без ширег отпора у народу да, Шиптарима административно преда и север КиМ. Шта овим желе да постигну?

М. Зарковић: Желе да појачају тај утисак о северу Космета на којем „буја“ криминал. Чак им, чини ми се, више није толико битно да оцрне становништво са севера, колико да остатку Србије огаде и саму помисао да преосталим Србима на Космету мора да се помогне. А нарочито им је важно да огаде сваки траг српске државности у покрајини.

У првој епизоди новог серијала видели смо како погрдно набрајају сва средства која су издвајана за Косово и Метохију, што значи да им смета и што Србији одани грађани са Космета (просвета, здравство и тако даље) добијају плате.
По Инсајдеру испада да је лоше што професори Универзитета у Митровици добијају плате, и рачунају да ће и грађани у остатку Србије – међу којима су, да се подсетимо, некима недавно смањене плате и пензије – побеснети на те Србе са Космета који „троше силне паре“ иако „Косово више није Србија“.

Нажалост, Инсајдер и остали медији врло су делотворни у том смислу, зато што проблем Космета своде на рачуницу, која је уз то сасвим погрешно постављена. Не помиње се колико би Србија изгубила ако би се не дај Боже одрекла Космета, него се стално истиче колико сада „губи“ што га одржава у свом систему.

Ако просечног српског грађанина питате да ли је он за то да се одрекнемо Космета, прилично сам уверен да би он био против, односно, да би изабрао борбу за очување државне целовитости, макар и по цену неког новог дипломатског или привредног сукоба са Западом. Али, када том истом грађанину кажете да се његова плата смањује а динар пада због тога што држава улудо издваја неке силне паре за Космет, па се још те паре краду уместо да стигну до оних којима су намењене, онда је он склонији томе да поздрави кресање буџетских и других издвајања за јужну покрајину.

Тако се на мала врата продубљује јаз између остатка Србије и Космета. Тако се убија емпатија према Србима из покрајине. Тако се, у крајњем случају, срозава свака људскост у друштву.
Да поновим да, наравно, нико реч не би рекао када би се Инсајдер или неко други бавио злоупотребама и корупцијом на одговоран начин, јер то би онда заиста била помоћ онима којима су средства ускраћена, то би био истински допринос оздрављењу целог друштва. Али, и по овој последњој епизоди види се да Инсајдеру смета свако издвајање за Космет, што значи да њихова перспектива није новинарска нити корективна, него политичка и издајничка.

КМ Новине: Какав је ваш утисак, ко и зашто стоји иза овог серијала?

М. Зарковић: Ако је тачно да Беба Поповић држи Инсајдер, као што се одавно прича, онда се нимало не бих зачудио ни да се једног дана испостави да су Бранкици Станковић и њеном тиму логистички и на сваки други начин помагале хрватске обавештајне службе, које су, нажалост, врло разгранате у Србији. То нам је још једно од мрачних титоистичких наслеђа – да хрватске тајне службе и хрватски лоби буду толико укорењени у Београду, а преко њега и у осталим крајевима Србије. Уосталом, зар није чудно то што на целом северу Космета нема ниједног „Максија“, али је зато присутна Тодорићева „Идеа“?

Миодраг Зарковић, новинар

   Зарковић је један од ретких новинара који снажно држи до свог става и праведног погледа на свет који се, пре свега заснивају на родољубљу. Због начина на који обавља свој новинарски посао, подразумевало би се да му данас у Србији буде ускраћена могућност да то и даље ради. Ипак, квалитет којим обавља свој посао спречава да се такве опције остваре. Због тога представља поузданог и саговорника од поверења што је прави бисер у времену у коме живимо.

Припремиле: КМ Новине