Неписмене ћате и њихове плате

Само три дана пре почетка званичног рада канцеларија јавних бележника-нотара, грађани Србије нису имали ни њихов списак, ни радно време, ни висину такси и тарифа које ће плаћати за закључивање правних послова код јавних бележника. На дан кад су јавни бележници званично почели са радом, већина њих није ни положила одговарајући испит, нити је на било који други начин била квалификована да преузме тај изузетно одговоран посао. Шта се заиста збивало у позадини режимске пропаганде око јавних бележника, Таблоид је сазнао од служебника Министарства правде, који су написала хронику ове авантуре, коју предводи министар правде Никола Селаковић.
………
Првог септембра са радом је почело 93 нотара, уместо 100 , колико је требало да буде изабрано, да би се формирала јавнобележничка комора. Али, то није највећи проблем. Већи проблем је што нису донети сви прописи који су неопходни за функционисање нотарске службе, а они који су донети у Скупштини Србије у недељу 31. 8. 2014., односно дан пре почетка рада нотара, донети су уз повреду устава, јер не могу бити примењиви пре истека рока од 8 дана од дана објављивања у Службеном гласнику, а биће примењени одмах, тј. од 1. септембра 2014. да би нотари могли почети са радом,
Иначе, услов за почетак рада нотара је да Комисија Министарства правде обиђе све нотарске канцеларије, и да да своју сагласност за почетак рада. Таква Комисија није ни формирана, нити је обишла ни једну нотарску канцеларију у Србији. Процедура је морала да буде следећа: да се обиђе нотарска канцеларија, сачини Записник и донесе решење о томе да простор у коме ће радити нотар испуњава или не испуњава услове, и постави рок за отклањање недостатака… Уосталом, све то је прописано Правилником о условима за обављање јавнобележничке делатности (Сл.гласник Републике Србије бр.31/2011). Чланом 11 наведеног Правилника прописано је да министар именује трочлану Комисију од којих најмање један члан мора бити јавни бележник, а Комисија пре започињања са радом јавнобележничке канцеларије проверава испуњеност услова, како у погледу простора, тако у погледу опреме, инвентара. Чланом 12 прописано је да наведена Комисија доноси решење о испуњености услова за почетак рада јавнобележничке делатности.
Комисија до почетка рада, 1. 9. није донела ни једно решење којим утврђује испуњеност услова за почетак рада, а јавни бележници су почели са радом. Али, нису сви јавни бележници 1. 9. почели са радом. Да би могли да почну са радом, нотари су морали да се умреже са одређеним службама, катастром и др. , а ни један од јавних бележника то није учинио. Незакључивање уговора о осигурању у смислу чл. 150 Закона о јавном бележништву повлачи и санкцију – престанак рада нотара. Ни тај услов за почетак рада нотара није испуњен. Министар правде је више пута до сада изјавио да нотари одговарају својом имовином за рад. То једноставно није тачно, јер то нигде није прописано. Уосталом, никада није ни вршено анкетирање нотара шта имају од имовине, нити су дужни да своју приватну имовину било коме пријаве.
Нема података на интернету да је Комора уопште формирана, нити да је изабран извршни одбор, надзорни одбор, дисциплинска комисија…Штампа о томе ћути.
Изабрани без положеног испита!
Бивши премијер Србије Зоран Живковић, а сада посланик у Скупштини Србије изјавио је на поменутој седници Скупштине “да ће обзиром на високу тарифу која припада јавним бележницима, а коју овај народ не може да плаћа, одређени број јавних бележника зарадити толико, да ће моћи да врати макар део новца који је јавни бележник дао за своје именовање.” Треба ли оваквом мишљењу било какав коментар, обзиром да наведени став бившег премијера нико није демантовао. Значи, у питању је чиста корупција, похлепа и бахатост.
Србија је држава која је последња у Европи увела нотаре у правни систем. Имала је прилику да то уради транспарентно, обзиром да су земље у окружењу са сличним правним системима нотарство увеле и пре 20 година. Уместо да користи искуство других, нотарство је уведено уз кршење процедуре, Закона о јавном бележништву и наведених правилника, а проблем ће се јавити слично проблему са избором судија.
Министар правде је именовао нотаре на основу мишљења Комисије коју је он формирао, а чије је мишљење прихватио у целини. Комисију су сачињавали Снежана Марковић, председник и чланови Биљана Павловић и професор Дејан Ђурђевић. Наведена Комисија је пре тога извршила испитивање кандидата, односно, они су били чланови испитне комисије који су одлучивали ко је положио и са којом оценом нотарски испит, а ко не. Њих троје су били истовремено чланови испитне Комисије, као и конкурсне Комисије, која је бирала нотаре. На тај начин је прекршено уставно начело о забрани сукоба интереса.
Министар правде је у целини прихватио мишљење Комисије коју је он именовао, како у погледу имена свих 94 именована нотара, тако и у погледу места где нотари заснивају своју надлежност. Иначе, Комисија је извршила бодовање тако што је оцену на испиту помножила са 10, на то додала стаж кандидата и то један бод за сваку годину стажа , али највише 20 бодова, и на све то додала бодове по основу свог “утиска о кандидатима.” Комисија је у потпуности променила законске услове за избор нотара, и како је и сама навела у свом писму министру правде, није применила 3 од 4 критеријума прописана ћл. 29 став 4 Закона о јавном бележништву за избор нотара. Критеријуми прописани наведеним чланом Закона о јавном бележништву су: успех на правосудном испиту, успех на јавнобележничком испиту, врста правних послова на којима су кандидати радили, резултати које су кандидати постигли на раду.
Наведена Комисија је уместо 4 критеријума из Закона применила само један, и то успех на јавнобележничком испиту. А и тај критеријум је примењен тако да фаворизује кандидате нове Комисије. Уместо друга 3 критеријума, Комисија је увела један свој нови-непостојећи критеријум- Општи утисак комисије о кандидатима.
На основу тог измишљеног критеријума-општи утисак чланова комисије, који је носио до 15 бодова, 12 кандидата који су конкурисали само за Београд је добило 0 бодова, а од 1 до 3 бода добило је 24 кандидата. И то без икаквог образложења.
Поставља се оправдано питање, како је логички могуће да неко по основу два прописана законска критеријума -врста правних послова на којима је кандидат радио и -резултати рада које је кандидат постигао добије 0 поена. Како су више од половине наведених лица који су добили 0-3 бода адвокати са 15 и више година стажа, произлази да се та лица уопште нису бавила адвокатуром и да немају никакве резултате. А притом комисија не даје никакво образложење за такав свој став. Али зато они који су радили код војске, полиције и државној администрацији имају “невероватне радне резултате” и добијају по 15 бодова.
Како је то Комисија успела да оформи своје мишљење о појединим кандидатима, такође је спорно. Наиме, Комисија је обављала интервју са сваким кандидатом, тако што је нпр. дана 16.7. 2014. обавила интцрвју са 25 кандидата за 2 сата. Дана 17. 7. 2014., такође је обавила интервју са 17 кандидата за 2 сата, а 18. 7. 2014. је обавила интцрвју за 2 сата са 26 кандидата, а 19. 7. 2014. интервју са 31 кандидатом, такође за 2 сата.
Кандидати су, иначе, позивани преко сајта Министарства правде , са кога су узети ови подаци, а који се достављају у прилогу. Из наведених података се види, да је по кандидату за интервју остављено по 4 минута, у које време треба урачунати и време уласка у просторију, упознавања са Комисијом, потписивања изјава о сагласности за објављивање интервјуа који су снимани, затим излазак , куртоазно поздрављање. Било је кандидата који су о свом раду говорили само пола минута, а затим су били прекинути уз захвалност што су дошли. Какве то вештине поседује Комисија када је у стању да за 1 минут или 2, створи утисак о кандидатима, питање је које остаје без одговора.
Неправилности које су претходиле избору нотара су следеће:
Седам изабраних нотара није имало положен испит у моменту расписивања конкурса 5. 6. 2014. године (подаци за Београд), то су: Миодраг Ђукановић, Ана Петровић, Србислав Цвцјић, Александра Бештић, Ива Секулић-Граовац, Јованка Јовановић и Саша Бошковић.
Именовани су испит положили 23.7.2014. године, односно 18 дана након расписивања конкурса. Међу њима је кандидат Миодраг Ђукановић, који је изабран за председника Коморе нотара.
Значи, основни услов је да би неко конкурисао за нотара, је да има положен испит, у моменту расписивања конкурса, што наведена лица нису имала, а изабрани су за нотаре!
Како су падали на поправном испиту
Најмање десет изабраних нотара (подаци за Београд) је на усменом испиту пало на поправни. То су: Ивана Грабеж, Милован Глишић. Јасна Бојаџијевска , Дејан Радуловић, Данка Царић, Саво Мићковић, Драгана Смиљевић, Славица Јовановић…
Наведена лица су бодована као да су положила цео испит у року, што није случај. Наведена лица су добили највећи број бодова од свих кандидата, а нпр. Ивана Грабеж, која је пала на поправном испиту, заузима прво место на ранг листи са 116 поена меду 1.000 кандидата који су полагали испит. Миодраг Глишић је трећи са 115 поена, а такође је пао на поправни. Несхватљиво је да лица која су пала на поправни буду најбољи између свих кандидата који су положили нотарски испит. Несхватљиво је да највећи број поена за положен испит добије 10 кандидата који су пали на поправни. Логично је и правично да кандидат, који је са мањом укупном оценом положио цео испит у року добије већи број поена од оног кандидата који је пао на поправни што код ове Комисије није био случај.
Укупна оцена се на испиту добијала збиром оцена на писменом и усменом делу, подељено са два. Наведена лица су добила високе оцене на писменом делу испита јер су им тестови за писмени део испита били унапред дати. Ти кандидати су добили деветке и десетке. А онда су пали на поправни и нису положили цео испит, јер нису могли да баш код свих чланова Комисије имају протекцију. Али су зато добили укупну оцену високу, јер су, како смо навели, на писменом делу испита добили највеће оцене.
Огромна већина кандидата, 95% који су положили испит у априлском, мајском и јунском року 2014. су из Београда. Ти рокови су били беспотребни , јер је већ постојао довољан број кандидата који су положили испит за Београд (преко 80, а бирало се 44), и завршили све семинаре.
Ако се желело да већи број кандидата буде из унутрашњости, чиме би се могло оправдати увођење априлског и мајског рока, не и јунског (обзиром да је конкурс већ био расписан) требало је организовати испите у регионалним центрима Нишу, Ужицу, Новом Саду. Али то није била жеља Комисије и Министарства правде, и показало се да су готово сви кандидати који су полагали у та 3 рока, били из Београда. То су били кандидати које су Комисија и Министарство правде касније именовали за нотаре, што значи да су та 3 испитна рока за те кандидате били намештени.
Од првих 16 кандидата на ранг листи, 14 је положило испит у априлском, мајском и јунском року. Полагање за јунски рок је било 23.јуна 2014., што није по Закону, обзиром да је конкурс расписан 18 дана раније, односно 5. јуна 2014.
Од 12 именованих нотара за територију Првог основног суда у Београду (општине Стари Град, Савски Венац, Палилула, Врачар и Звездара), 10 њих су положили испит у априлском, мајском и јунском року, 23 од 40 изабраних нотара за главне градске општине, положили су испит у априлском, мајском и јунском року 2014.године. Сви кандидати који су полагали 23 јуна 2014. (после расписивања конкурса) су из Београда.
Тај рок-јунски је незаконит и направљен је срачунато за београдске кандидате блиске Комисији и министру правде, а у том моменту у Београду је било вишка 45 кандидата који су положили испит. За јунским испитним роком није постојала никаква објективна потреба. Тај рок је намештен за одређене кандидате. По измишљеним критеријумима комисије, која је оцену са испита множила са 10, аутоматски су елиминисани кандидати који су добијали ниже оцене на испиту. Тако је Ана Петровић, која је пала на поправном испиту , добила укупну оцену 9,1 односно 91 поен. Именована је добила на знање највећу оцену од свих кандидата, а било их је преко 1000, а пала је на поправни. Заиста за Риплија.
“…Урадила посао за два минута”
Кандидати који су полагали 2012. полагали су пред Комисијом састављеном од професора Правног факултета (проф. Драгор Хибер, проф. Оливер Антић, проф. Небојша Јовановић, проф. Бодирога и пред судијом Уставног суда Маријом Драшкић). Пред том Комисијом је било изузетно тешко положити, и од 600 пријављених кандидата у мајском, септембарском и новембарском року 2012. положило је 55, односно 9 %. Али, тих 55 кандидата који су положили 2012.године, по старом правилнику и пред професорском Комисијом било је довољно да се “покрије” Београд.
Резултати кандидата постигнути у та три испитна рока објављени су на сајту Министарства, и то оцена кандидата на писменом делу испита и укупна оцена. После смене старе Комисије и формирања нове, више нису објављиване оцене кандидата.
Од тих 55 који су положили , сви су добили оцену од 6,00 до 7,00. Од тих 600 кандидата добијена је само једна 8 (Данка Царић), а и она је на усменом пала на поправни. Наведени подаци говоре колико је тај испит био тежак, а да би кандидат положио морао је код сваког професора да добије најмање оцену 6. Када је министар правде видео да је од 600 кандидата положило 55 , односно да је те 2012. у мајском року положило 30, у септембарском 19, а у новембарском само 6, што је био очигледан пад и броја пријављених и оних који су положили, смењена је “професорска Комисија”, промењен је Правилник о полагању испита и по новом Правилнику донетом у априлу 2013.године одржани су остали испитни рокови. Од априла 2013. до јуна 2014. одржано је 11 испитних рокова и од око 300 пријављених кандидата положило је око 140, односно близу 50%. По новом измењеном Правилнику било је довољно да се положи код већине од 5 (значи 3 испитивача), што говори о томе да је критеријум био много блажи (члан 10 , став 4 Правилника о јавнобележничком испиту (Сл. Гласник РС 31/2013.).
Из изнетог се види да је од 600 кандидата положило само 9% код претходне- смењене Комисије и по старом Правилнику, а да је пролазност код новоформиране Комисије скоро 50% од броја пријављених. Најпрофитабилније општине-централне у Београду, Врачар, Стари Град, Савски Венац, Звездара и Вождовац, добили су кандидати који су положили са највећим оценама у априлском, мајском и у јунском року 2014, пред новом Комисијом.
Комисију, а ни министра правде није интересовало то што су кандидати који су положили 2012.године пред старом- професорском комисијом и по старом Правилнику обучавани у најмање 10 семинара које су водили нотари из Босне, Немачке, Француске, Мађарске и др, а у организацији ГлЗ-а. Обученост кандидата за њих није био критеријум, а то је логично најважнији критеријум. То говори о томе да је за Комисију било важно да прођу њихови кандидати, за које су и расписивани испитни рокови…
Комисија није вредновала радни стаж кандидатима који су имали више од 20 година радног стажа. С друге стране, вредновала је радни стаж нотарима који су радили у полицији, војсци и државној администрацији, где по природи посла нису ни могли радити послове блиске грађанском праву. Због свега наведеног не чуди да је у ударном дневнику РТС-а у 19:30х дана 1. 9. један од нотара изјавила ”да је један посао тога дана урадила за 2 минута.” Таквој изјави није потребан никакав коментар.
У стручној јавности влада мишљење да је избор нотара извршен почетком августа, када су људи на годишњем одмору, да би јавност била ускраћена о незаконитом избору нотара. Такође се зна да постојећи нотари неће расписивати конкурс за пријем нових нотара до идуће године, да би се они позиционирали што боље у погледу прибављања послова и добрих клијената. А када тај конкурс буде расписан да ће за нотаре бити изабрани Љиљана Благојевић, доскорашњи помоћник министра правде, Данијела Вазура, сестра садашњег помоћника министра правде и друга лица блиска постојећој власти.
магазин-таблоид