Све дугине боје безобразлука

У уторак 23.9.2014. гледаоци „медијског јавног сервиса европске Србије“ могли су, у ударном Другом дневнику, да виде призор једног од организатора најављене поносно-весељачке параде како се обраћа, ни мање ни више него Народној скупштини Србије.[1]

Сада треба вратити филм уназад око годину дана, и сетити се како је изгледало када су пред Владу, Скупштину и Уставни суд Србије долазили последњи легални и легитимни представници народа из свих делова Косова и Метохије. Долазили су председници општина из централних делова КиМ, за које се испоставило да су неуставно распуштене, о чему једва може да се нађе медијски извештај.[2] Долазили су и представници руководстава последњих општинских руководстава четири општине на северу КиМ изабраних по законима Републике Србије. Како је изгледало? Мучно. Мученици из централних делова КиМ су сатима чекали на врелом асфалту испред Владе, потпуно игнорисани, док су лидери са севера улазили као на стрељање. Чекали су их Вучић, Дачић, Вулин, Ђурић, да их притисну да прихвате очигледно неуставни тзв. бриселски споразум, али тако да се ту што мање виде њихови отисци прстију. Као и сви искусни кршиоци закона.

Долазили су и Срби са севера КиМ испред Уставног суда, аутобусом из Косовске Митровице, и чекали сатима да се „неко“ смилује да их прими и објасни колико још месеци и/или година треба да чекају да би се Суд огласио о уставности споразума који сваким даном деградирају државност Србије и права људи који живе на делу њене територије и желе да живе искључиво под законима Србије, а не једнострано проглашене сецесионистичке творевине. На крају су примљени од стране намргођених лица која су им дала неодређене и незадовољавајуће одговоре.

С друге стране, за највљене парадере – осмеси од ува до ува, камере, ударни дневник државне телевизије, црвени теписи. Чија је онда ово држава и о каквој то држави уопште говоримо?

Притом, иста личност која је у уторак седела на почасном месту у Народној скупштини, седела је у лето 2010. године, у београдском „Медија центру“, поред извесне холандске креатуре по имену Франк ван Дален,[3] пропагирајући тадашњу параду, која се завршила разлупаним центром Београда и вишемилионском штетом. А ко је ван (или фан, по холандском изговору) Дален? Исти дрипац који је организовао чамац „испод 16“ за малолетнике на геј флотили у Амстердаму, укључујући и децу од 11 година. Мајка једног од дечака је, према холандским изворима,[4] јавно ван Далена оптужила за покушај сексуалног злостављања њеног детета. Но, ван Дален је 2010. ипак „марширао“ кроз центар Београда, испред натписа „Смрт држави“, заштићен боље од било ког белог медведа, од стране огромних полицијских снага. Полиције која је добијала дневнице о трошку пореских обвезника, која је довожена из свих делова Србије, која није коришћена, када је требало, да заштити Устав на Косову и Метохији. Полиције која сигурно није била свесна да је ангажована да штити једног јавно изобличеног напасника на малолетнике и његове београдске пајтосе. И која и ове године треба да ради то исто. Читате ли ово, господо полицајци? Хоћете ли „то“ да штитите и ове године? По томе ће вас памтити потомци – ту вам неће бити спаса.

Ентитет звани „повереница за заштиту равноправности полова“ се, наравно, не обазире на ове „детаље“. То није део „агенде“. Штавише, тај ентитет је благоизволео констатовати да Црква „може да има свој став“, али да не би требало да „доприноси нетолеранцији и стварању лоше атмосфере“.[5] (Црква мора да је одахнула јер је коначно, у двадесет и првом столећу свог постојања, добила печат одобрења од стране „поверенице“ – али, да не буде забуне, у јасно омеђеним границама!) Па чак ни када је реч о сексуалном злостављању деце. И то ће, тврди нам овај неизабрани ентитет у људском облику, Црква морати да научи да „толерише“. Тиме је Црква добила не само одговор о својој земаљској мисији, већ и одговор на питање број 3 из свог Саопштења за јавност поводом најављеног „беспризорног“ парадирања: Да, сасвим ће бити оправдано пропагирати педофилију „и друге начине задовољења извитопереног сексуалног нагона“.[6]Јер, то садашња „држава“ посредно већ и ради, остварујући сарадњу са, и отварајући врата државних институција и државне касе особама које су већ доводиле одвратне злостављаче деце у Београд. Чија је, дакле, држава? Односно, ко ју је окупирао?

Није, дакле, само ствар у томе кога и шта држава пропагира – мада је та ствар од огромног значаја. Ствар је у томе што се, када треба пропагирати овакве наказне „вредности“, односно њихово наметање (за оне са изузетно јаким желуцем, нека погледају једну „напреднију“ поносно весељачку манифестацију у Сан Франциску[7]) – одједном потежу аргументи као што је „уставност“. Потеже га полно-равноправнујући ентитет, потеже га чак и Горан Свилановић.[8] Ту је и пчелица Маја Гојковић,[9] која једино, попут њеног претходника, а садашњег Министра унутрашњих послова, није заинтересована да распише изборе за распуштене скупштине општина на Косову и Метохији, зашта су одавно истекли законски рокови. Сви којима нимало не смета неуставност свега што се дешава на Косову и Метохији – одједном се сете Устава и закона када је реч о овој недоличној представи.

То је оно што изазива највећи револт. Ово отворено ругање Уставу, закону и већинским моралним осећањима житеља Србије, ови натовски двојни стандарди. Не могу обесправљени са Косова и Метохије – али могу западно финансирани поносно-весељачки парадери, педофилски пријатељи. Није важно шта осећа огромна већина „бомбардоване, разорене, морално и економски осакаћене, осиромашене, поплављене, на стуб срама приковане“ Србије – већ је важно шта мисли Кирби,[10] представник земље која је најодговорнија управо за тај положај Србије, која нам је напунила, преко капацитета, онколошка одељења у болницама, која је посејала семе тероризма и код нас, и на Блиском истоку, и где год се „добронамерно“ умешала. Одатле толики револт. И ко може да тврди да није оправдан, и да неће наставити да расте, све док ово јавно, отворено лицемерје и пљување у лице државе и свих нас коначно не престане?

Најављена „парада“ уопште не служи заштити оних у чије име организатори наводно говоре, већ их само додатно отуђује од друштва, које би позитивно реаговало на свако искрено тражење заштите против злостављања, али не и на пропагирање разврата. Не, најављена парада је само наставак НАТО агресије другим средствима, марш ка смрти државе коју нам је огавни злостављач деце ван Дален онако геј-весело најавио 2010. О нашем трошку. И сви који имају амбицију да корачају у њој, највећи су кршиоци Устава и закона у Србији. А грађани имају право да, осим свог достојанства и савести, бране Устав и законе земље.

Александар Павић – ФСК