Само геј-парада ће утабати пут Србије у Европску унију

Дакле, многи српски медији извештавају, позивајући се на дипломатске изворе из Берлина, да ће се „Београд наћи на удару жестоких критика Брисела и држава чланица Европске уније уколико ни ове године не буде одржана Парада поноса“, а то ће се по истим изворима негативно одразити и на предстојећи извештај Европске комисије о напретку Србије на путу ка Европској унији, што представља више него јасно упозорење да поменуто парадирање по београдским улицама ипак јесте услов за сваки даљи озбиљан разговор на тему евроинтеграција Србије.

Све је то мало другачијим речима рекао и представник немачке владе за људска права Кристоф Штресер у Београду средином овог месеца, када је у разговору са српским шефом дипломатије изнео запажање да ће Србија , како се изразио, „послати јак и позитиван сигнал Европској унији ако се одржи Парада поноса“, при чему нико не може имати дилему да је тиме Србији заправо постављен домаћи задатак, који ће обавезно морати да уради уколико не жели да понавља разред и седи у магарећој клупи.

Наравно, такво упорно инсистирање на одржавању јавног геј-окупљања у центру српске престонице значи да Брисел нимало не хаје ни за раније изречени став Ивице Дачића, ког је изразио дословно овим речима – „Маните ме више тих прича о људским правима. Да ли је могуће да је то и даље главна тема, да се и даље бавимо геј парадом као главним проблемом, као улазницом у Европску унију, што је смешно“, да би на крају Дачић тада поентирао закључном констатацијом која гласи – „Изем ти такву Унију за коју је геј-парада улазница“.

Међутим, да је та тема престала да буде смешна, и да је ђаво однео шалу, потврђује инсистирање бриселских изасланика на том питању, што недвосмислено значи да они између осталог игноришу и мишљење највиших моралних ауторитета на овим просторима, попут на пример српског патријарха Иринеја, који је о тој манифестацији убедљиво казао следеће – „геј парада је врх леденог неморалног брега, скуп свих мана и порока“.

А да не помињемо колико је тек за евробирократе небитно размишљање српског полицијског синдиката, који се упитао- „да ли је потребно да због једне суштински апсурдне манифестације, град потроши милионе да би заштитио шачицу својих суграђана и њихових гостију“, те који је у свом саопштењу увидео да су „притисци са Запада по овом питању очигледно веома јаки, иако је то у супротности са осећањем највећег броја житеља Србије“, закључио је полицијски синдикат, чиме су његови припадници доказали да поред снаге и вештине, поседују и непорециви дар логичког расуђивања.

Према томе, из свега наведеног се све јасније кристалише чињеница да парадирање по београдским улицама ипак јесте улазница која се неизоставно мора купити за улазак Србије у Европску унију, а европски чиновници се при том понашају као тапкароши испред позоришта који препродају малобројне преостале улазнице по високој цени, онима који очајнички желе да уђу унутра. И што је представа ближе, то је карта све скупља.

Ратко Паић – Глас Русије