Дивљи запад у Србији

Србија је протекле недеље почела све више да подсећа на Дивљи запад, а средства јавног информисања су неочекивано забележила промоцију „новог шерифа у граду.“ За све се побринуо свршени историчар са Универзитета Пенсилванија – у Србији познатији као амбасадор Сједињених држава – Мајкл Кирби. Давно је Кирби дипломирао историју, али је зато у Немачкој током деведесетих година прошлог века, радећи конзуларне послове за подручје земаља бившег СССР-а добро изучио антируску пропаганду. И ево резултата.

„Можете имати добре односе и са Русијом и Кином, и са САД. Али, наш став о посетама кинеских и руских званичника се разликује. Кинези скоро нису никога напали, а Руси јесу. То треба имати на уму. Још није сигурно да ли ће Путин доћи, али ако се то деси – зашто долази? Због прославе годишњице ослобађања Београда? А Београд је ослободила и Трећа украјинска армија, као део Црвене армије. Чак 12 земаља је било у саставу СССР, па самим тим и Црвене армије. Ако је већ позван Путин, да ли су позвани и остали који су учествовали у ослобађању Београда“[1] упитао је Кирби. Јадничак је помешао „трећу украјинску армију“ са Трећим украјинским фронтом којим је командовао маршал Фјодор Иванович Толбухин, рођен близу Москве. Главна команда се налазила у Москви. Под вођством Толбухина Црвена армија је ослободила Доњецк, Крим и Севастопољ, а затим Румунију и Бугарску и наравно Београд 1944. године. Проглашен је за почасног грађанина Софије, и Београда као и за Народног хероја Југославије, а постхумно и за Хероја Совјетског Савеза. Савезници су исте године Београду и другим српским градовима приредили „Крвави Васкрс“ намерно бомбардујући цивилна насеља. Њихове бомбе су чак погодиле и београдско породилиште. На главни град Србије је првог и другог дана православног Васкрса пало 1457 бомби које су срушиле 687 зграда. Интензитет савезничких удара 1944. године превазишао је чак и нападе Луфтвафеа из 1941. године.[2] Погинуло је две хиљаде цивила. Нацисте нису ни окрзнули. Са друге стране руска војска је приликом ослобађања Београда примарно користила пешадију како би се избегла већа разарања престонице. Због тога је Црвена армија имала веће губитке.

Број земаља у саставу СССР-а који помиње Кирби, није битан јер је највећу државу на свету створио руски народ. Наравно она је устројена давно пре појаве Совјетског савеза. Под влашћу комуниста у Русији (као и у Србији) стварене су вештачке нације и измишљане нове социјалистичке републике које су полако добијале атрибуте државности како би се ослабио „доминанти народ“ и како би се лакше овладало његовом стратешки важном територијом. Узгред када говори о Русији која је „неког напала“ Кирби вероватно мисли на повратак Крима у састав Русије. Крим је вековима па и у време Другог светског рата био у саставу Русије и тек ће 1954. године противуставним декретом одобреним од Никите Хрушчова бити предат Совјетској социјалистичкој републици Укрјини. Полуострво је враћено Русији без испаљеног метка на основу слободног референдума, а Кримљани су заштићени од бомбардовања и агресије кијевске хунте. Изгледа да се Кирби износећи овакве аргументе показује као заштитник комунистичких тековина уситњавања Русије.

Исто тако, Београд су ослободили противници нацизма. Наоружане банде под командом кијевске хунте данас носе нацистичка знамења у свом походу на Новорусију. Немачки ТВ канал ЗДФ је приказао украјинске војнике са савременим шлемовима на којима су ознаке СС дивизија.[3] Порошенкови фашисти су се окитили и „Црним сунцем“ окултним обележјима Аненербеа организације које је обликовала нацистичку идеологију.[4] Њихови симболи су и слике Степана Бандере сарадника немачке обавештајне службе који је први 1941. године на окупираној руској територији прогласио „Независну државу Украјину“. Партија Свобода која са поносом заступа Бандерину политику учествује у украјинској власти. Поставља се питање, да ли би ико нормалан позвао на прославу ослобођења Београда (од нациста) људе који славе нацизам. За Кирбија је то сасвим нормално, а зашто и не би било када Сједињене државе попут Хитлера, као највећег непријатеља виде Русију. Уосталом Мајкл Кирби се „помало“ бавио и „обавештајним пословима“ и сигурно зна да су ОСС претечу ЦИА стварали и нацисти. Спорзум са новим послодавцима Вилијемом Донованом, шефом ОСС, и Аленом Далесом, будућим директором ЦИА, направио је још 1945. нацистички генерал Рајнхард Гелен, командант обавештајног одељења генералштаба Вермахта – сектор исток. Он је обновио нацистичку агентуру која је почела да ради за САД.[5] И ево како раде. Америчка војска иде из једног у други рат.

Као што видимо амбасадор Кирби је у својим изјавама показао велико незнање. Руку на срце није никакво чудо да политичар из САД јавно демонстрира своју глупост. Кандидат за председника и сенатор САД Боб Дол је својевремено написао писмо Јохану Волфгангу Гетеу у којем је изразио жељу да га упозна и представи му своју супругу. Из познатих разлога одговорио му је директор Гетеовог института у Бечу, са жаљењем га обавестивши да то није могуће. Џорџ Буш млађи се у својој каријери толико налупетао да је измишљен нови појам у енглеском језику „бушизам“. Буш је тако објашњавао да је „грациозан свом брату Џефу јер се брине за хемисферу“ а такође је открио да је „Бела кућа – бела!“[6] И Барак Обама полако сустиже Џорџа Буша јуниора. Слагао је да је на Косову и Метохији одржан референдум Шиптара о независности. За ову лаж се није извинуо. Он је својевремено изјавио и да је његов деда учествовао у ослобађању Аушвица, иако су овај концлогор ослободили Руси. Руски медији су тада пренели да је Обама свог деду уписао у Црвену армију. Можда би зато Србија на годишњицу ослобођења Београда требала да позове Барака Обаму?

Поред свега, веома је ружно што Кирби „учи памети“ народ који је највише страдао од нацизма. Чак 27 милиона грађана СССР-а (већином Руса) је убијено током Другог светског рата. Управо се тим губицима наслађује Обама када изјављује како се број Руса све више смањује.

Ипак најјачи утисак, ни изблиза није глупост Мајкла Кирбија. Александар Вучић је изјавио да је порука америчког амбасадора у вези са посетом руског председника Владимира Путина,питање упућено руској страни, а не Србији, и да су то њихови односи у које он, како је рекао, „не би улазио“.„Кирби је добар човек“ изјавио је на крају Вучић![7] Присетимо се да је амбасадор САД поставио питање „Зашто (Путин) долази?“ Уколико је Србија суверена земља онда је ово питање за Владу Србије. Власт је позвала председника Русије да посети Србију и увелича својим присуством годишњицу ослобођења Београда од нациста. Такође републичка влада води спољну политику земље. Ако Вучић „не улази“ у та питања онда он спољну политику препушта Американцима. Оваквим одговором Вучић показује да у својој држави игра споредну улогу.Чиновник америчке владе је тај који се меша у унутрашње ствари Србије и понаша се као окупациони гувернер. Он вређа председника државе која је заштитница српског народа на међународној сцени. Кирби у свом интервјуу изражава наду да ће „Србија признати Косово“, док Москва са друге стране брани позицију Београда и тврди да су Косово и Метохија неодвојиви део Србије. Ипак, Вучић за Кирбија каже да је „добар човек“. Не Вучићу. Лопов и окупатор не може да буде добар човек. Међутим премијер је раније оправдавајући покушај рекетирања НИС-а, руском амбасадору поручио да је „Србија независна земља.“[8] Те речи није смео да понови пред Кирбијем.

Ова мала епизода из политичког живота Србије показује да наша држава није суверена и независна. Политику републичке владе на чијем челу се налазе слаби и плашљиви политичари обликују чиновници Стејт департмента. Српски народ је свестан ове чињенице и због тога жељно очекује долазак Владимира Путина у Београд. Слобода је за Србе увек долазила са доласком Руса.

Борис Алексић – ФСК