Воде неће бити довољно за све

Списак глобалних проблема и опасности је попуњен још једном – раст утицаја климатских промена на међународне односе. Између осталих, мањак водених ресурса могао би да проузрокује нове ратове. То је мрачна процена нове стратегије националног обавештајног ресора САД, усвојене у уторак, 16. септембра, – саопштава Foreign Policy .

Стратегија националног обавештајног ресора САД је својеврстан одраз визије од стране ауторитативних представника специјалних ресора САД основних изазова и опасности по националну безбедност САД за четворогодишњу перспективу.

У складу са тим документом, мањак слатке воде је озбиљна опасност по глобалну безебност, коју амерички специјални ресори, због њеној важности, упоређују с брзим растом оружја за масовна разарања, тероризмом, кибернападима на важне објекте инфраструктуре итд.

Због загађивања, сушења резервоара воде, раста броја становника планете, повећања темпа урбанизације и индустријске производње сваке године се повећава опасност наглог смањења количине слатке воде у свету. Највећим ризицима је изложено становништво Кине, Бангладеш, Индије, Холандије, Пакистана, Филипина, САД и мањих држава на острвима.

Од акутног мањка воде страдају многе земље у развоју. На основи тога често настају унутардржавни конфликти и међудржавни спорови. Током последњих 50 година десило се 37 оружних међудржавних спорова због водених ресурса, који су водили примени насиља. У том периоду је било потписано 150 уговора, повезаних с тим ресурсима. Државе високо цене те споразуме, јер они омогућују повећање нивоа стабилности и предвидљивости међународних односа, – истиче то издање.

Према проценама УН, данас је петина становника планете, односно, 2,6 милијарде људи нема приступа чистој питкој води, док 40 одсто становништва – 1,6 млрд – ускраћене су основне услуге у сфери санитарије. Ти људи спадају у најсиромашније. Већина их живи у Кини или Индији. Тешка ситуација је и у земљама Африке јужно од Сахаре. Према прогнозама, 2030. године ће потребе за храном порасти за 55 одсто. То ће водити ширењу потреба за наводњавањем, за које се данас троши скоро 70 одсто слатке воде, коју користи држава. Зато мањак водених ресурса може да провоцира дефицит хране.

Данас 39 држава добије потребну воду из иностранства. Међу њима су Азербајџан, Летонија, Словачка, Узбекистан, Украјина, Хрватска, Израел, Молдавија, Румунија и Туркменистан.

Некако ће се морати да решавају конфликти око водених ресурса између Турске и Сирије, Турске и Ирака, Ирака и Ирана. Тешко је веровати да би то могло да се реши на мировни начин. Излаз из такве ситуације могла би да буде изградња фабрика за десалинизацију воде. Данас се оне активно граде у богатим блискоисточним земљама: Катару, Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији, Султанату Оман, Кувајту. У Оману су такву фабрику саградили Израелци, Русија предлаже да се такво предузеће сагради у УАЕ. Међутим, толико скупу изградњу не могу да остваре многе земље, истиче то издање.

Глас Русије