Потурчени Срби овако пишу о историји својих предака: Да ли постоји Стари Рас – престоница српске државе?

Узводно уз ријеку Рашку, према њеном извору, десетак километара од Новог Пазара, покрај саме ријеке Рашке и пута који води према Тутину и Пештери, налазе се остаци средњовијековног града који је енигма за српске археологе и хисторичаре а уједно и забрањена зона за бошњачке знанственике.

Осамдесетих година прошлог вијека, екипа археолога Марка Поповића је истраживала овај локалитет. Међутим, нису успјели наћи никакав конкретан доказ за теорију због које су и превртали то ”непроцјењиво камење”. Недостатак доказа није их спријечио да напишу неколико књига о томе како је могуће да је на том локалитету заправо Стари Рас. На основу Поповићевих радова, тај локалитет је 1978. године, као свјетско културно добро, стављен на листу УНЕСКА.

Међутим, прије деценију и пол, екипа Филозофског факултета у Београду, на челу са академиком Јованком Калић је оборила Поповићеву теорију доказавши да Рас није на споменутом локалитету. Осим тога, они су изашли са новом теоријом да се Рас налази на Градини – Постење недалеко од града Рашке (и тај је локалитет под заштитом УНЕСКА).

Поповићева теорија је и од стране многих других српских археолога и хисторичара више пута оспоравана. Расправе о правом локалитету Старог Раса (наводне пријестонице Немањићке српске државе) су се распламсале унутар српске академске заједнице до те мјере да је Стари Рас постао највећа енигма српске хисторије. Сада већ постоји неколико теорија. Најинтересантнија је она која је требала да помири све остале, односно да је Рас скуп више локалитета и утврда а не град.

Како је могуће да ни стручњаци не знају шта је био Рас и да ли је Рас уопће постојао, питање је које се намеће послије свега?!

Без обзира на неоснованост тврдње да се на том локалитету налази Рас, уколико кренете у обилазак истог, сачекаће вас велики знак намијењен туристима. На знаку пише да се налазите у Старом Расу. Колико политике има у свему овоме не треба ни говорити. Националистичким круговима међу којима предњачи САНУ итекако одговара таква хисторијска ”чињеница” која је што се тиче Бошњака (који су старосједиоци тог простора) више ипак хисторијска неправда. Са правом се чудимо колико је само средстава уложено да се докаже да је на том простору стара српска пријестоница и како је на том простору ”српско племе најстарије”. А све у циљу доказивања још мрачније теорије о српском поријеклу домаћег становништва и права српског народа над санџачком територијом.

Који град је тамо?

Новопазарцима овај локалитет, који је сада већ обиљежен неким њима потпуно непознатим именом, никада није био енигма – за разлику од српских хисторичара који из далеког Београда расправљају о њему. Новопазарци овај локалитет одувијек зову Пазариште! Управо тај назив скрива име овог средњовијековног града. Тај град се зове Трговиште!

Како су за бошњачке знанственике остаци овог града постали забрањена зона, морамо се ослонити на српске изворе. Чак и српски хисторичари признају да постоје докази да су то остаци Трговишта, али не могу да се сложе да ли је читав локалитет Трговиште или је неки његов дио уствари Рас.

Било како било, ако имамо Нови Пазар морамо имати и Стари Пазар. Трговиште то и јесте, то је Стари Пазар. У изворима овај град се спомиње као Трговиште а Турци га називају Ески Базар (Стари Пазар). Овај град је постојао упоредо са Новим Пазаром и многобројни извори говоре у прилог томе. Зна се да је у Трговишту 1459. постојао турски субаша а године 1461. и турски кадија. Овај град је и разлог зашто се Нови Пазар зове Нови Пазар. Ријеч Трговиште се преводи као пијаца а Базар је турска ријеч за исто.

Гдје је Немањина пријестоница?

Насупрот ономе што је годинама писало у уџбеницима из хисторије који су се изучавали у Србији, посљедњих година појавили су се неки нови детаљи везани за српску средњовијековну пријестоницу. Писало је, а у неким уџбеницима још увијек пише, да се Стефан Немања сусрео са Барбаросом у Расу, међутим њемачки записничари који су били присутни записали су нешто друго. Године 1189. Фридрих Барбароса долази са својом војском у српску пријестоницу Ниш и тамо се састаје са Стефаном Немањом. Иако српске легенде кажу да је Стефан био у лошим односима са својом браћом, њемачки записничари свједоче да су и његова браћа присутна. Па гдје је онда пријестоница средњовијековне Србије? Изгледа да је то био Ниш!

Богумилске ћелије

Изнад ушћа Себечевске ријеке у ријеку Рашку а изнад самог локалитета Трговишта и изнад пута који води према Тутину налази се комплекс пећина чији су улази изидани а унутрашњост дјелимично обрађена. Ово је једно од многих чудеса самог локалитета. Ради се о богумилским пећинама – ћелијама молитвено – испосничког карактера, од којих су неке касније обрађиване у оријенталном стилу. Овакве ћелије типичне су за Рашку богумилску школу која је једна од најстаријих, ако не и најстарија, богумилска школа. Најпознатија таква богумилска пећинска ћелија налази се у селу Паљеву на Пештери. И ови локалитети су наравно забрањени, СПЦ их својата и не жели их уступити.

Коме Стари Пазар припада?

Стари Пазар је дио наше хисторије, и културна је баштина бошњачког народа а и читавог свијета и свјетске цивилизације. Овај локалитет је свједочанство у камену које свједочи о дивној прошлости нашег народа. То није само обично камење, то је камење које би да свако узме а никоме се не да.

То је камење које стоји и прича своје приче сваком путнику пролазнику.

Аутор: Емир Бајровић

(диwан-магазине)