Прво примењујте Устав на КиМ, па ћемо онда о геј паради

Ових дана су, као део никад јачег притиска да се одржи тзв. геј парада, многима одједном пуна уста –Устава. Истог оног Устава који се доскора третирао са највећим презиром, што од стране дојучерашњег премијера а садашњег министра спољних послова, што од стране „независних“ медија, што од стране оних који би да га, по страној мери и диктату, мењају. Истог оног Устава који се, од потписивања тзв. Бриселског споразума, систематски и системски гази на Косову и Метохији. Истог оног Устава зарад којег је ућуткан, мада не у потпуности, и сам Уставни суд Србије, који је тек скоро, пошто је прекорачио све рокове, почео стидљиво да проглашава неуставним једну по једну од тзв. Боркових уредби, које су и поплочале пут тачи-дачијевским руковањима и осмесима у Бриселу у пролеће 2013. (Тако је још у јануару 2014. проглашена неуставном уредба која је омогућила да се копије земљишних књига предају сецесионистичким властима у Приштини,[i] а у мају 2014. неуставном проглашена уредба о признавању приштинских диплома стечених мимо прописа Србије, с тим што је објављивање у Службеном гласнику одложено 6 месеци).[ii]) Али чак ни то није било довољно да власти Србије обуставе примену погубних споразума Борка Стефановића, посебно оног о „Интегрисаном управљању границом“, који је недавно, „злу не требало“, додатно испотписиван.[iii] Све, наравно, у име „европских вредности“, међу којима се увек, али увек посебно истиче „владавина права“ (док се „Европа без граница“ нешто не помиње).

Међутим, сада, када треба спровести, опет под страним притисцима, једну изузетно запаљиву и контроверзну манифестацијукоју организују западно-финансирани професионални „гејеви“–одједном су се исти актери који газе Устав Србије када је у питању КиМ, сетили да такав један папир ипак постоји. Најенергичније је реаговао – један странац, „представник Владе Немачке за људска права“ Кристоф Штресер. Овог заљубљеника у „Коштуничин устав“ није мрзело да запуца право у Београд како би овдашње власти привео к познанију права: „ако би (геј парада) била одржана, то би за ЕУ био јасан сигнал да је Србија спремна да гарантује људска права о којима се преговара у поглављима 23 и 24, али и поштовање својих закона и Устава“.[iv] Схватајући да је тако важна и велика мисао дошла из уста једног Немца, дакле божанства, и Први премијер Србије се напрасно, охрабрен присуством хер Штрасера, сетио документа на којем се већ засигурно наталожио подебљи слој прашине откако је на њему положио заклетву: „Србија зна своје обавезе, Србија поштује своје обавезе, своје уставне обавезе…“.[v]

Већ следећег дана наставила се немачка офанзива за успостављање правне државе у Србији, када се немачки амбасадор Вилхелм прикључио протестној шетњи ЛГБТ активиста кроз центар Београда, поводом пребијања једног немачког држављанина претходне ноћи.[vi] Толико је Вилхелму стало да се закони државе Србије поштују да је, не трепнувши, погазио члан 41 Бечке конвенције о дипломатским односима, који забрањује мешање у унутрашње ствари државе у којој је акредитован.[vii] Наравно, Вилхелму тим поводом Министар спољних послова Ивица („нека узму Устав под мишку“[viii]) Дачић, ваљда постиђен толиком ревношћу за српско законодавство, а и присталица тезе да „обавезе“ обавезују искључиво Србију, није уручио никакав демарш. Али је зато хер Вилхелма одмах звао Министар унутрашњих послова Стефановић, и обећао брзо поступање по закону и хапшење починилаца кривичног дела. Исти Стефановић који је прошле године, као председник Народне скупштине Србије, прекршио закон о локалној самоуправи тиме што није расписао нове изборе за четири општине на северу КиМ у року од 2 месеца после увођења привремених мера 13.9.2013. А зашто је Стефановић свесно прекршио закон? Па да би омогућио спровођење сасвим незаконитих и неуставних тзв. Јахјагиних локалних избора у новембру исте године.[ix]

Но – шта је територијална целовитост земље, на КиМ или у Рашкој области, наспрам славне „параде поноса“? Прошле године је, уочи нелегалних Јахјагиних локалних избора ангажовано на стотине припадника полиције на северу КиМ. Ангажовани су да осигурају одржавање нелегалних и противуставних избора,[x] а у исто време спрече њихов организовани бојкот. Многи полицајци у цивилу су се „прославили“ тако што су цепали плакате који су позивали на бојкот и заштиту Устава Србије. И, уопште, од 31.10.2012. полиција Србије је на КиМ ангажована искључиво у противуставне сврхе, што је таксативно наведено у недавном отвореном обраћању Ивана Максимовића жандармерији.[xi] Уз све то, бандити с друге стране административне границе већ годинама несметано уништавају шуме, краду стоку и пуцају на полицију и локално становништво, без практично икакве реакције државе. Сад знамо и зашто – сви драгоцени безбедносни ресурси земље се чувају за нешто много „важније“. За заштиту плаћених „ЛГБТ“ провокатора.

Организатори најављенегеј параде су ове године отишли и корак даљеу свом свесном и намерном дизању друштвених тензија, укључујући децу у сврху промоције својесумњиве агенде, што представља јасан пример злоупотребе деце у политичке –и не само политичке, сврхе.[xii] Јер, неки од данашњих организатора су приликом последњег покушаја одржавања геј параде, 2010, били укључени у довођење у Београд осумњиченог холандског педофила, Франка ван Далена, иначе “мозга“ иза укључивања малолетника у „геј-флотилу“ у Амстердаму. Истог ван Далена који је улицама Београда, под наоружаном полицијском пратњом, парадирао испред истакнутог натписа „Смрт држави“.[xiii] Ово полиција треба да обезбеђује? Смрт државе? Организовани разврат и манипулисање осетљивом дечијом психом уместо угроженог народа на југу земље? Осећа ли ико у МУП-у макар и трунчицу стида? Не схвата ли да се, као српски полицајци, намерно понижавају, и да је и то део агенде уништавања земље?

Ако буде одобрена парада „весељака“, скоро сигурно ће бити и протесних окупљања. Нису та окупљања, иначе, никада била у име некакве „хомофобије“, већ у име заштите минимума друштвених вредности и јавног морала. Добар део истих тих људи би засигурно протестовао и против нпр. параде свингера, поготово оних финансираних из НАТО-земаља. Сада је, међутим, осећај револта усмерен и против државе, која ништа не чини да штити оно што треба, а све ради да осигура сопствену смрт. О трошку свих грађана. А грађанска дужност је да се држава заштити.

Александар Павић – ФСК