Нацистички корени НАТО пакта и Европске уније
Реагујући на наоружавање нациста у Украјини Владимир Путин је недавно одржао лекцију западним земљама оптуживши их да користе украјинску кризу за оживљавање НАТО-а. „Кризу у Украјини су у основи изазвали и створили неки наши западни партнери, а сада се користи за оживљавање тог војног блока”, упозорио је руски председник и додао да је Русија због тога приморана да предузме одговарајуће мере како би заштитила своју безбедност.[1] Претходно је Петар Порошенко који је 4. и 5. септембра учествовао на самиту НАТО-а у Велсу, саопштио да је с више чланица Алијансе, договорио директно снабдевање модерним оружјем које Кијев намерава да употреби у борби против проруских снага. Другим речима Северноатлантски савез долива уље на ватру и помеже геноцид над руским народом у Новорусији. Рат против Руса је једина сврха због које постоји НАТО. Ова стратегија није новијег датума.
Како су створени НАТО и ЕУ
На тајном састанку одржаном у Белој кући 3. априла 1949. године, један дан пре званичног оснивања НАТО пакта, Хари Труман председник САД, Дин Ачисон шеф дипломатије и Луис Џонсон министар одбране издиктирали су западноевропским министрима спољних послова шта се од њихових земаља очекује у Северноатлантском савезу. У Вашингтон су тим поводом у највећој тајности допутовали Ернест Беван (Велика Британија, Роберт Шуман (Француска), Дирк Стикер (Холандија), Пол – Анри Спак (Белгија), Карло Сфорца (Италија), Халвард Ланге (Норвешка), Густав Расмусен (Данска), Жозе Кеиро де Мата (Португал) и из Канаде Лестер Пирсон. Састанак је вођен без званичног записника и присуства саветника. На документу који ће се касније појавити у јавности а који је везан за овај тајни скуп, кратко је стајало „вратити Бобу Комеру“. Роберт Боб Комер је тада био на почетку каријере, а радио је на месту аналитичар у ЦИА.[2] Као највећу опсаност по безбедност Европе Труман и Ачисон су означили Русе иако су они пар година пре овог састанка, уз незапамћене жртве ослободили Стари континент од нацизма. НАТО ће бити формиран да би се супротставио „могућој руској инвазији.“ Међутим Европљани ће морати да плаћају за ту „заштиту“. Поред тога што ће пунити заједнички буџет они ће се одрећи и колонија које су деценијама биле извор њихових прихода, уз обавезу да их препусте Вашингтону. На то је једини реаговао Дирк Стикер изразивши „забринутост због намере САД да истисну холандске интересе из Индонезије ради експлоатације економских богатстава те зоне.“ Луис Џонсон је кратко одговорио да од америчке заштите и оружја нема ништа док се европске снаге троше на „безначајне“ колоније, далеко од Старог континента.
На састанку су постављени и темељи Европске заједнице.Иако су представници неколико земаља, а међу њима нарочито Французи инсистирали на „неутрализацији Немачке“ јер су преживели њихове три инвазије у последњих седамдесет година, представници САД су представили дугачији модел. „План се састоји у интеграцији Рајха (sic!) као самодовољног партнера у све уједињенију Зпадну Европу. Везујући немачку економију за оснажену ОЕЕС – Организацију европске економске сарадње, интегришући будуће немачке војне снаге у обједињену западну одбрану и учинивши Немачку пуноправним чланом Савета и Парламента Европе, који ће се тек развити – ми ћемо моћи да ослободимо иживљавање немачких енергија и пружићемо Немцима разлог да се труде као пуноправни чланови, заједно с осталим западним земљама. На срећу, ми можемо извући велике предности из чињенице да је немачка антипатија према СССР-у – која је ојачана суровом совјетском политиком окупације – много развијенија од антипатије према Западу“, закључио је Дин Ачисон.[3]
Терористичка мрежа НАТО пакта
И поред договора у Белој кући у предвечерје стварања Северноатлантског савеза Вашингтон је ради потпуне контроле Европе предузео још неке кораке. Створио је добро организовану терористичку мрежу на Старом континенту. Сједињене државе су организовале паравојне формације за борбу против Руса у Француској, Белгији, Холандији, Норвешкој, Данској, Шведској, Финској, Шпанији, Португалу, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Луксембургу, Грчкој и Турској. Обуку и опрему су обезбедили ЦИА, ДИА, МИ6 и НАТО. Основне методе ових паравојски су тзв. стратегија затегнутости и терористичке акције „Falseflags“ тј. операције подметања. Стратегија затегнутости подразумева стално ширење страха од руске опасности како би се оправдало америчко присуство, боље рећи доминација у Западној Европи. Она је описана у приручнику Пентагона ФМ 30-31Б. „Војна обавештајна служба САД мора располагати са могућностима за покретање тајних операција које ће убедити владу државе домаћина и јавно мњење у постојање реалне опасности од непријатељског деловања…Ове тајне операције морају остати строго чувана тајна. Само она лица која учествују у револуционарним акцијама могу имати увид у улогу војске САД и њеном деловању у савезничкој држави“ наводи се у приручнику. Ово је суштина трансатланског партнерства. Током 1984. године италијански судија Фелиће Касон је открио постојање „Гладиа“ терористичке ћелије директно потчињене НАТО пакту и италијанској војној обавештајној служби. Ова група је учествовала у низу терористичких напада са циљем да одговорност за њихово извршење припише проруским снагама. Када су 1990. године у Италији, Белгији и Швајцарској покренуте парламентарне истраге у вези тајних НАТО армија британски Обзервер је писао о „најбоље чуваној и најштетнијој политичко-војној тајни од краја Другој светског рата“ Током новембра 1990. године у главном штабу европске команде НАТО-а у Бриселу иза затворених врата изнети су подаци о Комитету за планирање тајних операција и Савезничком тајном комитету те њиховој улози у контроли паравојних формација. ЦИА и МИ6 су обучавали терористе широм Европе између осталог и у камповима за обуку САС-а у Британији. Преко ових паравојних формација- терористичких ћелија САД су обликовале европско јавно мњење, усмеравале га против Русије, обарале непослушне владе и убијале „антиамеричке“ политичаре. Њихова формација у Данској носи име „Absalon“ по данском бискупу који се са мачем у руци борио против Руса. У Норвешкој НАТО је направио црну листу лица која имају негативан став према Алијанси. У самој Немачкој велики број нациста је преведен у тајну НАТО армију под називом BDJTD. Ова терористичка ћелија је у свом арсеналу имала аутоматско оружје, експлозив и хемијске отрове. Паравојне формације НАТО-а су коришћене у Грчкој како би збациле владу левог центра, док су у Турској коришћене у борби против Курда. Према признању адмирала Пјера Лакоста терористи под командом Алијансе су у Француској извршили неколико неуспешних атентата на председника Шарла де Гола због његовог мировног плана за Алжир.[4]
Чега се паметан стиди тиме се будала поноси
Док је Владимир Путин палио свеће за заштитнике Новорусије, Вучићев министар одбране Братислав Гашић је сав поносан отрчао на самит НАТО пакта у Велсу, где је подржан геноцид над руским народом. „Делегација Министарства одбране, предвођена министром Братиславом Гашићем, учествовала је на састанку у формату НАТО + 24 партнера, који је одржан у оквиру самита у Њупорту. Позив Братиславу Гашићу, који је и први српски министар одбране који присуствује таквом скупу, представља потврду да Влада Србије у оквиру програма Партнерство за мир ужива статус поузданог, предвидивог и одговорног партнера и да је чврсто опредељена за сарадњу са свим државама и међународним организацијама које имају за циљ унапређење регионалне и глобалне безбедности“ саопштила је републичка влада.[5] Да ли ико нормалан може да изјави да НАТО унапређује безбедност? Наравно да не може. Зато би министру одбране било боље да води рачуна о безбедности Србије коју одавно угрожава Северноатлантски савез и његове марионете.
Борис Алексић – ФСК
[1] http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Putin-Zapad-koristi-krizu-radi-ozivljavanja-NATO.sr.html
[3] Драгош Калајић, Америчко зло, Никола Пашић – Београд 1998. стр. 236.
[4] Daniele Ganser, Nato’s Secret Armies – Operation Gladio and Terrorism in Western Europe, Januar 2005, Frank Cass Verlag London