Српски јунаци, а шиптарски језик

категорија Косово и Метохија / дана 13/09/2014 у 6:20 часова /

gracanica siptarski jezik

Мештани Грачанице револтирани су новим уличним таблама јер је назив за улицу написан прво на албанском, па затим на српском језику. Није им јасно зашто је првенство дато албанском језику, иако у тим улицама не живи ниједан Албанац и траже од надлежних да реагују.

– За похвалу је то што су краљ Милутин, Стефан Дечански, али и Исидора Секулић, Арсеније Чарнојевић и многе друге знамените српске личности добили своје улице, као и мештани Грачанице пострадали у НАТО агресији. Али, због чега су натписи на таблама исписани прво албанском скраћеницом за улицу у већински српској општини? Дали смо првенство албанском писму у улицама и сокацима где не живи ниједан Албанац – каже Иван Миљковић, новинар.

То није једини проблем с новим таблама. Грађанима смета и то што су написане само на латиници.

 

Европска комисија одбила молбу

Градоначелник Грачанице Бранимир Стојановић каже да је инсистирао да називи свих улица буду на ћирилици, али је његов захтев одбијен.
– То је пројекат који финансира Европска комисија, а спроводи га Централни катастар у Приштини. Лично сам захтевао и инсистирао да све буде на ћирилици, али они нису испунили наш захтев. Зато ћемо ми у наредном периоду додати још једну таблу која ће бити написана на ћирилици. То није мали пројекат, постављање кошта око 40.000 евра и можемо да га урадимо када будемо обезбедили новац – каже Стојановић.

– Ваљда је то због страних туриста, тако нам рекоше у општини, ако се у те стране туристе убрајају они Срби који само за Видовдан долазе у Грачаницу. Чему борба за српски језик ако он нема првенство у нашој општини, или бар мислимо да је наша – додаје Миљковић.

Паралелно с постављањем табли успоставља се и нови адресни систем. Анђелка Ћуп, новинарка, која такође живи у општини Грачаница, каже да читав пројект личи на оно: село гори, а баба се чешља!

– Успоставља се адресни систем, а ко зна колико је људи без адресе, колико је они који не могу да се дођу својим кућама, у Ђаковицу не може да се оде ни на гробље! Косовске институције не поштју уставом загарантован српски језик, у Грачаници се викенд насеље поставља на српској земљи, где се грађевинско земљиште претвара у пољопривредно, и на крају ми постављамо табле где предност дајемо албанском – огорчена је она.

Осим тога, у називима улицама у Грачаници, додаје, није било места за људе који су Косову и Метохији гајили српску реч и културу.

– Зашто се неко није сетио да назив улици по првом учитељу на Косову? Можда ће места бити када се прошири Грачаница, а можда, у зависности ко је буде градио, добијемо и називе по именима познатим из последњег ратног сукоба – каже Анђелка Ћуп.

Ј. Л. Петковић – Вести