Судбина Украјине у пророчанствима Стараца

«Заносимо се просвећеном Европом… Да, тамо су први пут обновљене из света прогнане паганске грозоте; одатле су оне већ прешле и прелазе код нас. Удахнувши у себе овај паклени отпад, ми се вртимо, као полудели, губећи се… Западом нас је казнио и казниће нас Господ, а ми никако да схватимо… Огрезли смо у западну прљавштину до ушију и све је добро. Имамо очи, али не видимо; имамо уши, али не чујемо; ни срцем не разумемо. Господе, помилуј нас!» (Светитељ Теофан 1815-1894), затворник Вишенски.

1. Малорусија-Белорусија-Русија – Света Русија.

   «Као што се не може поделити Света Тројица Оца и Сина и Светог Духа – то је Један Господ Бог, тако се не могу поделити ни Русија, Украјина и Белорусија – то је заједно Света Русија». (Преподобног Лаврентија Черниговског је 22. августа 1993. године Освећени Архијерејски Сабор Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије Схиармандрит Лаврентије Черниговски сврстао у лик светаца у чину преподобног).

Још је Баћушка отац Лаврентије, разговарајући са архимандритима Теофаном и Никифором и својим ближњима, говорио упорно и строго са упозорењем: «… да су речи нашег рода – Русија и руски. И да је обавезно неопходно да се зна, да се има на уму и да се не заборавља да је било Крштење Русије, а не Крштење Украјине. Кијев је други Јерусалим и мајка руских градова. Кијевска Русија је била заједно са великом Русијом. Кијев без велике Русије и одвојен од Русије је незамислив у било ком и у било ком случају.
«У Пољској се налазила тајна јеврејска престоница. Пољаке су присиљавали да освоје Русију. Кад су Пољаци освојили део Русије, дали су је у закуп, укључујући и православне манастире, цркве и свештенике. Свештеници и православни људи нису могли самостално да врше никакве службе. Православне су притискивали и потискивали са свих страна, покровитељски се понашајући према Пољској, католичанству и унији. Никако им се нису допадале речи: Русија и руски, због тога су руске земље, које су освојили Пољаци, називали у почетку Малорусија. Затим су се освестили да овде постоји реч Рус и преименовали је у Окрајина (периферија). Реч периферија је срамна и понижавајућа реч! Каква периферија? Периферија чега и због чега, кад се иза ове наводне периферије налазе друге земље и државе?! И касније су озаконили речи «Украјина» и «Украјинци» да бисмо лако заборавили свој назив руски и заувек се одвојили од Свете и Православне Русије».

«Наше родне речи су Русија-руски, и обавезно је неопходно знати, памтити и не заборављати да је било крштење Русије, а не Украјине. Кијев је други Јерусалим и мајка руских градова. Кијевска Русија је била заједно са Великом Русијом. Кијев без Велике Русије и одвојен од Русије, незамислив је у било ком случају» Старац Лаврентије.

2. «Цео свет ће се запрепастити због безакоња Кијевског митрополита и престрашиће се»

«Баћушка, пун љубави, нам је говорио да, кад се појави мала слобода, отвараће се цркве, манастири и обнављаће их, сва лажна учења ће изаћи напоље заједно са демонима и тајним безбожницима (католици, унијати, Украјинци аутокефалци и други) и у Украјини ће се јако окренути против Православне Руске Цркве, њеног јединства и саборности. Ово јеретичко груписање ће подржавати безбожничка власт, те ће зато одузимати цркве од православних и тући вернике. Тад ће Кијевски митрополит (недостојан овог звања) заједно са својим истомишљеницима архијерејима и јерејима јако поколебати Руску Цркву. Цео свет ће се изненадити и преплашити због његовог безакоња. Сам ће отићи у вечну погибао, као и Јуда. Али сви ови напади лукавог и лажног учења у Русији ће нестати, и биће Јединствена Црква Православна руска» Лаврентије Черниговски.

Преподобни Теодосије игуман Кијевско-Печерски је писао да не хвалимо туђу веру и да се ни у ком случају не уједињујемо са католицима и не остављамо Православну Веру. Архиепископ Лазар и Светитељ Теодосије, па његове су и мошти пред нама (говорећи то, Баћушка је направио земни поклон у правцу Саборне Цркве), и Светитељ Јован митрополит Тобољски, они су се из све снаге трудили по речи Господа Исуса «нека сви буду јединствени» да буду са Православном Русијом да би заједно чинили Свету Русију. И да се заувек ослободе пољске власти и да се ослободе туђег католичанства и душепогубне уније, која је уведена и наметнута претњама, мучењима, насиљем и смрћу. Знајте! Памтите! И не заборављајте!

У Кијеву никад није било патријарха. Патријарси су били и живели у Москви. Чувајте се аутокефалне цркве и уније». Намесник Кијевско-Печерске Лавре о. Кронид се успротивио Баћушки да су аутокефалци и унијати у Украјини већ нестали. Баћушка је одговорио тужно и жалосно: «Демон ће ући у њих, и они ће се са сатанском злобом окренути против Православне Вере и Цркве, али ће имати сраман крај, а њихови следбеници ће добити небеску казну од Господа Цара Силе».

«У раскол и јерес одлазе само недостојни милости Божије и велики грешници, који не желе да знају за: «Верујем у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву!» И да је Православна Црква Тело Христово (зар се може Тело Христа делити?), и, најзад, Црква је бешавни хитон Господњи (који не сме да се кида као Арије). И не сећају се да је Један Бог, једна вера и једно крштење. Господ Исус Христос је створио једну Цркву (а не цркве), којој неће одолети ни врата пакла. Једна је само Црква Православна Света, Саборна и Апостолска. Друге, које називају себе црквама, нису цркве, већ плевље ђавола усред пшенице и легиони ђавола».

Баћушка се при овим речима помолио за све који су заблудели и одступили од правоверја, заплакао и рекао: «Не, неће их призвати Господ ка покајању, неће се спасти, јер су недостојни милости Божије. Ово ми је открила Царица Небеска и Свети Анђео Чувар… У њима, заблуделим и отпалим од правоверја, нема благодати Светог Духа, спасења и задобијања Царства Небеског. Нама, православним, ништа није потребно, већ само Православна Вера, спасење душе и добијање Царства Небеског, а код наше Мајке Руске Православне Цркве све то постоји. Благодарим Господу! И отцепити се, и удаљавати се од ње је највећи и неопростиви грех и у овом животу, и у будућем – ово је хула на Духа Светог». И Баћушка се озарио неземаљском светлошћу, завршивши свој разговор речима: «Чуј и види!», тако гласи Свето Јеванђеље, и додао: «Биће глуви и слепи!» Лаврентије Черниговски.

«Наметнуће цркви екуменизам, доћи ће до великог покатоличавања Русије. Неко лукавство ће бити смишљено, и у Тули ће остати два-три истинска свештеника; макар један, ако измоле». (Со Земље (Филм 2), Схиархимандрит Христофор, 2:01).

«Доћи ће такво време да ћете се причешћивати у катакомбама. Треба за то време припремити кагор вино, просфоре, брашно. Ниједне руске цркве неће бити. Католици ће насилно терати у храмове, а на оне, који не крену, почеће хајке. Не сме се улазити у ове храмове. А ако свратиш, онда треба много суза да пролијеш да би ти Господ опростио» (со Земље (Филм 2), Схиархимандрит Христофор, 1:55).

«Превага покатоличених ће веома брзо постати потпуна, они ће довести Цркву у мрзост опушћењија. Већ је наступило њихово време. Православне мантије се носе да би се стадо завело, а не да би се сачувало » (о. Антоније у књизи: А. Краснов, стр. 296).

«И видео сам какве покушаје чини светско зло да опорочи Цркву Свету, непорочно Тело Христово! Пре свега, оклеветаће је у свим новинама, на радију и телевизији. Јудеји са словенским презименима ће свештенство, православце на сваки начин излагати јавном подсмевању, исмејавати обреде, постове, начин живота, све оно што је увек било основа животне способности народа. У саму Цркву, у средину свештенства слаће хиљаде и хиљаде покатоличених рушилаца православља. Иако наоко побожни, дух им је другачији, туђ, и народ ће оставити њихове храмове. Они ће бити обновљени и изграђени, али – празни. Тек понегде ће светлети искрица истинске светости и привржености духу отачке вере. Али ко жели, тај ће наћи. Нико неће моћи да се правда, рекавши: «Господе, тражио сам и нисам нашао!» Усред мрака безверја и безбожности по целој земљи горе искрице истине. И праведно свештенство гоњено и потискивано, биће подвргнуто свакојаким хулама, неће се слуге ђавола заустављати ни пред убиствима, ако Бог допусти праведнику да прими мученички венац. Биће много праведних мученика последњег времена!

А они, туђег духа, дочекаће властелина, антихриста. Али и они ће још моћи да се спасу, т.ј. да препознају ко је он, али ће власт и новац већини затворити очи. Страшно време!» (о. Антоније у књизи: А. Краснов, стр. 36-37).

3. Православље у покатоличеној Украјини

   «Усред мрака безверја и безбожности по целој земљи горе искрице истине. И праведно свештенство гоњено и потискивано, биће подвргнуто свакојаким хулама, неће се слуге ђавола заустављати ни пред убиствима, ако Бог допусти праведнику да прими мученички венац. Биће много праведних мученика последњег времена!»

(о. Антоније у књизи: А. Краснов, стр. 36-37).

«…за мирјанина ће бити много простије да пронађе склониште за последње године. А свештенство је као војници у рату, није њихова ствар да се крију, већ треба да буду на првој линији борбе са сатанизмом. Сви ми смо прихватили заклетву, и сви смо се заклели да ћемо носити крст Христов, ето, и треба га носити, а не покушавати пребацити га на рамена неког другог.

Да, биће изабраних са призивом да носе крст Литургијски ради оно мало верних, који ће још остати, вршиће се Евхаристија. Иако ни за њих мучеништво није наручено, већина ће се удостојити венца“ (о. Антоније у књ.: А. Краснов, стр. 152-153).

«Ти говориш где да се служи?» «Тамо где се задеси», како је поступало свештенство у време отворених гоњења.“ (о. Антоније у књизи: А. Краснов, стр. 153).

„А оци, ухапшени тридесетих година, причали су како су се и у подрумима вршиле службе. Господ Русију чува у свему и припрема за службе за време Антихриста. Збот тога и чисто руска новина – пришивени делови мученичких моштију за Антиминс, писмени благослов да служи као архијереј, такође доприноси спасењу верујућих у време најокрутнијих гоњења последњег времена“ (о. Антоније у књизи: А. Краснов, стр. 155).

«Истинско Свештенство је увек нераскидиво повезано са мучеништвом, и онда, и сад. Увек!» (о. Антоније у књизи: А. Краснов, стр. 289).

На питање: «А шта ће бити са Украјином и Белорусијом?» старац је одговорио да је све у Божјим рукама. Они који су у овим народима против савеза са Русијом, чак иако себе сматрају верујућим – постају слуге ђавоље. Словенски народи имају исту судбину, и још ће рећи своју убедљиву реч преподобни Оци Кијевско-Печерски – они ће заједно са мноштвом новомученика Руских измолити за нови Савез три братска народа» Старац Серафим (Тјапочкин).

«Усред мрака безверја и безбожности по целој земљи горе искрице истине. И праведно свештенство гоњено и потискивано, биће подвргнуто свакојаким хулама, неће се слуге ђавола заустављати ни пред убиствима, ако Бог допусти праведнику да прими мученички венац. Биће много праведних мученика последњег времена!»

(о. Антоније у књизи: А. Краснов, стр. 36-37).

4. О јединству са Московском Патријаршијом.

   «Аз, грешни Схиархимандрит Зосима, оснивач две обитељи… остављам последњу своју вољу: …Строго се држите Руске Православне Цркве и Свјатејшег Патријарха Московског и целе Русије. У случају да Украјина оде од Москве, каква год била аутокефалија , – незаконита или «законита» – аутоматски прекинути везу са Митрополитом Кијевским. Никакве претње и проклетства не признавати, пошто они нису канонски и незаконити су. Чврсто стајати иза канона Руске Православне Цркве . У случају отпада од јединства Руске Православне Цркве – владајући архијереј не постоји, манастири прелазе на директно потчињавање под омофор Свјатејшег Патријарха Московског и Целе Русије. Молим Бога и надам се да Свјатејши Патријарх Московски неће одбити и да ће нас примити под свој омофор. Ако ово буде немогуће, онда манастири прелазе у самосталну игуманску управу као у Валаамској обитељи с почетка 20. века, налазећи се под видом светлих будућих времена јединства Украјине и Русије, која ће, дубоко верујем, неминовно наступити, са чим и одлазим у вечни живот…»

«Преподобни Теодосије игуман Кијевско-Печерски је писао да не хвалимо туђу веру и да се ни у ком случају не уједињујемо са католицима и да не оставимо Православну Веру. Архиепископ Лазар и Светитељ Теодосије, а његове су и мошти пред нама (говорећи то, Баћушка је начинио земни поклон у правцу Саборне Цркве) и Светитељ Јован митрополит Тобољски, они су се из све снаге трудили да по речи Господа Исуса «сви буду једно» са Православном Русијом да би заједно чинили Свету Русију. И да се заувек ослободимо пољске власти и туђег нам католичанства и уније душепогубне, уведене и уметнуте претњама, мучењима, насиљем и смрћу. Знајте! Памтите! И не заборављајте!» Лаврентије Черниговски
Баћушка је упозоравао: «Да останемо верни Московској Патријаршији и да ни у ком случају не улазимо у неки раскол. Да су они архијереји и јереји, које су помутили, себи начинили велику штету и мноштво православних душа уништили. Чувајте се такозване пограничне цркве и знајте да она није у диптиху Православних Цркава. Наша многострадална Црква је сачувана у безбожној држави. Њој част и слава и вечна похвала! Наша земља није погранична и наша Црква није погранична! Наша земља је стална! Ми немамо пограничне цркве.

Слободна црква је јеретички назив. Код нас су све цркве и манастири, укључујући и затворене и осрамоћене, Православни. У раскол одлазе и у јерес само недостојни милости Божије и велики грешници, који не желе да знају за: «Верујем у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву!» И да је Православна Црква Тело Христово (зар се може Тело Христа делити?), и, најзад, Црква је бешавни хитон Господњи (који, слично Арију, не сме да се прекида). И не сећају се да је Један Бог, Једна Вера, Једно Крштење. Господ Исус Христос је створио једну Цркву (а не цркве), којој неће одолети ни врата пакла. Само је једна Црква Православна Света, Саборна и Апостолска. Друге, које називају себе црквама, нису цркве, већ плевље ђавола усред пшенице и легиони ђавола».

Баћушка се при овим речима помолио за све који су заблудели и одступили од правоверја, заплакао и рекао:

«Не, неће их Господ призвати на покајање, неће се спасти, јер су недостојни милости Божије. Ово ми је открила Царица Небеска и Свети Анђео Чувар».

Баћушка је сведочио: «Неколико пута ми се јављала Царица Небеска, посећивала ме је и Сама, и са Арханђелима Михаилом и Гаврилом». Поред мене, Баћушка је ово говорио и схиархимандриту Варлааму. «У њима, (заблуделим и отпалим од Правоверја) нема благодати Светог Духа, спасења и задобијања Царства Небеског. Нама, православним, ништа није потребно, већ само Православна Вера, спасење душе и задобијање Царства Небеског, а код наше Мајке Руске Православне Цркве све то постоји. Благодарим Господу! И отцепити се, и удаљавати се од ње је највећи и неопростиви грех и у овом животу, и у будућем – ово је хула на Духа Светог». И Баћушка се озарио неземаљском светлошћу, завршивши своју беседу речима: «Чуј и види!» – тако гласи Свето Јеванђеље, – и додао: «Биће глуви и слепи!».

5. О васкрсењу Свете Русије.

   «Бог воли Словене због тога што до краја чувају праву веру у Господа Исуса Христа. У време антихриста они ће га потпуно оповргнути и неће га признати за Месију, и због тога ће бити удостојени велике благодати Божије: биће свемогућ језик на земљи, и другог царства моћнијег од Руско-Словенског неће бити на земљи» Серафим Саровски.

«Баћушка је говорио да Руска земља никад, то јест до Страшног Суда, неће оскудевати у великим старцима побожности, молитвеницима и наставницима, слично древним» (преп. Лаврентије Черниговски, стр. 138).

На питање: «А шта ће бити са Украјином и Белорусијом?» старац је одговорио да је све у Божјим рукама. Они који су у овим народима против савеза са Русијом, чак иако себе сматрају верујућим – постају слуге ђавоље. Словенски народи имају исту судбину, и још ће рећи своју убедљиву реч преподобни Оци Кијевско-Печерски – они ће заједно са мноштвом новомученика Руских измолити за нови Савез три братска народа» Старац Серафим (Тјапочкин).

«Усред мрака безверја и безбожности по целој земљи горе искрице истине. И праведно свештенство гоњено и потискивано, биће подвргнуто свакојаким хулама, неће се слуге ђавола заустављати ни пред убиствима, ако Бог допусти праведнику да прими мученички венац. Биће много праведних мученика последњег времена!»

(о. Антоније у књизи: А. Краснов, стр. 36-37).
«Све ове периферије ће отићи (Грузија, Украјина и др.), али ће жалити. Јерменија се никад неће одвајати, она ће погинути без Русије. Биће свакакво време. Биће и гоњења. (…) Али све ће бити нормално. (…) Па покровитељка Русије је Божја Мајка. Над Русијом је Царица Небеска, Она се моли и држи нас све под својим покровом. Због тога Русија неће бити ни пред ким на коленима, и Православље ће се сачувати, иако ће бити и стешњено, а међу конфесијама ће бити велика борба. Али свеједно људи ће ради спасења сви кренути према православљу». Старац Христофор.

«У Русији ће бити рат: са запада – Немци, а са истока – Кинези! Јужна половина Кине ће бити преплављена водама Индијског океана. И тад ће Кинези доћи до Чељабинска. А Русија ће се ујединити са Монголима и отераће их натраг. Кад Кина крене на нас, тад ће бити рат. Али пошто Кинези освоје Чељабинск, Господ ће их обратити у Православље.

Рат Русије са Немачком ће почети опет преко Србије. Све ће бити у ватри!.. Велике туге ће доћи, али Русија у ватри неће погинути. Белорусија ће јако страдати. И тек тад ће се Белорусија ујединити са Русијом… А, ето, Украјина се онда неће ујединити с нама; и после тога ће још много да плаче! Турци ће поново да ратују са Грцима. Русија ће помагати Грцима. Авганистан очекује бескрајни рат…» Прот. Владислав (Шумов) с. Обухово (+1.10.1996)

Још је схиархимандрит Теофан приповедао да је Баћушка Лаврентије са осмехом радосно говорио: „Руски људи ће се кајати због смртних грехова, што су допустили да јеврејска безбожност буде у Русији, нису заштитили Помазаника Божијег Цара, цркве православне и манастире, мноштво мученика и исповедника светих и све руско свето. Презрели су побожност и заволели демонску безбожност. И што су много година хвалили и прослављали, и одлазили на поклоњење рушитељима земље – совјетско-безбожном идолу, као и идолу Стаљину, поштујући његово име као бесмртно“ Лаврентије Черњиговски
Баћушка је рекао да кад су Лењина демони одвукли у пакао, да су демони тад јако ликовали, славили у паклу. И још је додао: «… да кад Стаљин дође у пакао, биће то исто. Успомена на њих ће погинути с буком. Русија ће заједно са свим словенским народима и земљама да оснује моћно Царство. Храниће га Цар Православни Божји Помазаник. У Русији ће нестати сви расколи и јереси. Неће бити гоњења Православне Цркве. Господ ће Свету Русију помиловати због тога што је у њој било страшно предантихристовско време. Засијао је велики пук Мученика и Исповедника, почевши од највишег духовног и цивилног чина митрополита и цара, свештеника и монаха, беба и чак одојчета и завршавајући са световним човеком. Сви они моле Господа Бога Цара Сила, Цара оних који царују у Пресветој Тројици која се слави као Отац и Син и Свети Дух. Треба поуздано знати да је Русија жреб Царице Небеске и Она се о Њој брине и нарочито моли. Цело мноштво Светаца руских са Богородицом ће молити да се Русија поштеди. У Русији ће доћи до процвата Вере и раније ликовање (само на кратко време, јер ће доћи Страшни Судија да суди живим и мртвим»). Руског Православног Цара ће се плашити чак и сам антихрист. А све друге земље, осим Русије и словенских земаља, ће бити под влашћу антихриста и осетиће све ужасе и муке, написане у Светом Писму. Русијо, кај се, прослављај, ликујући, Бога и пој Му: «Алилуја» Лаврентије Черњиговскиј д

Још једном раније Баћушка је говорио: «антихрист ће сести на престо у Јерусалиму. Данас је даница везан у паклу, и Господ ће га одвезати, и он ће се уселити у цара-антихриста». Јереј Никифор, Григорије и прот. Василије Ганзин су се успротивили о. Лаврентију да је још и другачије говорио о томе. Он им је одговорио: «Оци и братијо, једно ви не знате и не схватате да ја не говорим само о Русији, већ и о целом свету. Моје речи су тачне и открио ми их је Дух Свети по благодати» »[Лаврентије Черниговски.