ДА ЛИ СУ БРАЋА (НОВО)РУСИ ИЗВУКЛИ ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГ ИСКУСТВА 90их!?

8 септембар 2014, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

————————————–

Последње изјаве украјинских званичника указују на то да је мирољубиво и политичко решење украјинске кризе последња ствар на уму кијевских, нацистичко-тајкунских, западних пулена.

Очигледно је да су руководства новоруских република ушла у преговоре са геноцидним и отворено нео-нацистичким властима из Кијева, пре свега по „наговору“, и у интересу Москве, поштујући беспоговорно ауторитет (у народу веома популарног) руског председника Путина.

Ипак судећи по последњим саопштењима представника Луганска и Доњецка, они су у овај последњи „дил“ ушли дубоко свесни ризика, и без имало поверења у „реч“ кијевске хунте и њених, лажима склоних „латинских господара“ из Вашингтона и Брисела.

Чињеница је да су сва досадашња примирја између украјинских трупа и снага НовоРусије, глатко прекршена од стране Кијева, у тренуцима када су њихове разнобојне, али већински нео-нацистичке, паравојске освајале новоруске територије; Као што је такође чињеница да се ово последње примирје одржава једино из разлога што је Кијевска хунта последњих седмица „дефакто“ губила рат, војнике, технику, и територије, на свим фронтовима…

…Дакле последње примирије је прихваћено од стране прозападне Кијевске хунте из очаја, и потребе да се њихова армада колико толико сачува, ревитализује, и припреми за нове геноцидне походе на братску НовоРусију.

У свему томе нема никаквих политичких планова нити искрене жеље да се сачувају животни и имовина недужних цивила на истоку земље. Такође је очигледно да нема нимало хуманости ни према властитим војницима, који су за кијевско-вашинтонске планере овог, у стварности анти-руског рата, ништа више него потрошно „топовско месо“.

———————————

Представници новоруских власти су данас јавно изјавили да су у реализацију ових преговора ушли искључиво из дубоког поштовања према руским властима и ауторитету председника Путина- отворено изразивши сумњу у праве намере Кијева.

Њихова забринутост је наравно оправдана, јер на преговорима у Минску „дефакто“ није учествовао ниједан „уставно-овлашћени“ нити „законски одговоран“ украјински званичник.

У Минску је испред Кијева наступио пензионисани (бивши) украјински председник Леонид Кучма, чији је потпис на „Минском спорузуму“, вероватно легално безвредан!?

Иако је разумљиво да је од стране новоруских власти, споразум генерално прихваћен из горе наведених разлога, ипак је нелогично, и по мени воема забрињавајуће, данашње једнострано ослобађање преко 1,200 ратних заробљеника, припадника (пара)војних трупа Кијевске хунте- које није праћено симулатним и реципроцитетним ослобађањем свих ратних заробљеника и нелегално ухапшених грађана НовоРусије. Тај део „дила“ је што више одложен за „пар дана“. Још више је забрињавајућ чињеница да Кијев није чак ни обелоданио спискове заточених (ново)Руса који држи у својим логорима (што је био дужан према „минском споразуму“), тако да се њихов тачан број ни не зна (додуше Порошенко је данас у Мариупољу оперисао неким бројем од 853 додатних заточеника, али је остало нејасно, да ли се ту ради о украајинским или новоруским заточеницима?). Овде је, више него, очигледан недостатак транспарентности на страни превртљивих Кијевских власти.

…А да су њихове намере врло нечасне сведочи и данашња јавна изјава представника за штампу „Украјинског савета за одбрану и безбедност“, Андреја Лисенка- који је отворено изјавио да им је ово последње и одрживо примирје омогућило да изврше ротацију људства и технике на фронту, као и да условима неометаног покрета трупа, на фронт пребаце нову војну технику (која им ових дана стиже у „алармантном броју“ из НАТО извора).

Лисенко је то описао следећим речима: „Украјинске трупе имају довољно снаге да се супротставе непријатељу. Свеже јединице и војна опрема које пристижу у зону ратних дејстава, сада су спремни...“

——————————

Верујем да горњи контекст јасно указује да што се тиче Кијева, за источну Украјину у пракси неће бити никакве политичке, нити хуманитарне, опције решења кризе на истоку земље.

Из нашег српског искуства у ратовима 90их итекако добро знамо, да су сва „примирја“ са сепаратистичким републикамаи суседним предаторским нацијама, била „испослована“ под спонзорством и притисцима Западних земаља, у условима када је за те антисрпске сепаратистичке ентитете развој ситуације на фронту био веома неповољан…

…И да су они и њихови НАТО спонзори та лажна примирја искористили за војну и политичку консолидацију, да би потом нашим снагама наносили тешке ударе, а над српским цивилним становништвом чинили бруталне злочине…

…Сада, када смо сведоци сличног сценарија на новоруском фронту. Остаје нам само да се надамо да наша браћа (ново)Руси ипак имају неке „резервне адуте у рукаву“ и да су спремни да спрече прозападну Кијевску хунту у спровођењу у дело, оваквог или сличног „преварантског сценарија“!?

Увек је боље учити се на туђим, него на својим, грешкама…

Написао Миодраг Новаковић

———————-

РЕФЕРЕНЦЕ:

dnr.srb@list.ru

www.facebook.com/dnr.srb
www.vk.com/dnrsrb

http://en.itar-tass.com/world/748586

http://en.itar-tass.com/world/748632

http://rt.com/news/eastern-ukraine-army-operation-680/