БиХ прети украјински сценарио?

САРАЈЕВО – Јачање руског економског и војног утицаја на Западном Балкану је могуће, а ЕУ и НАТО, ако не желе Русију у том региону, морају да подрже корените реформе у БиХ, која мора што пре да уђе у НАТО, тврде тамошњи аналитичари.

Аналитичари, наиме, оцењују да би НАТО ускоро могао да увиди како празнине, које је у експанзији ка истоку оставио иза себе, могу бити веома проблематичне.

По мишљењу професора одбране и безбедности Неџада Ахатовића, свака неуралгична тачка на Балкану, која није довршена у територијалној структури НАТО, врло брзо могла би да прерасте у кризно жариште.

„Обриси руског економског присуства у југоисточној Европи, посебно у Србији, а преко Републике Српске и у БиХ, већ су уочљиви, а руски председник Владимир Путин не крије да има интересе у овој регији“, каже Ахатовић.

Он сматра и да би, после последњих догађаја у Украјини и заоштравања односа између НАТО и Русије, Руска Федерација „не само дипломатски“ била спремна да подржи одвајање РС из БиХ, а такав сценарио био би поразан за Европску унију и НАТО и „највећа претња миру и стабилности Западног Балкана“.

„Стратешки интерес Запада на југоистоку Европе требало би да буде убрзани улазак БиХ у НАТО. То би подразумевало и брзе, корените реформе унутар БиХ које би, по принципу одбрамбених реформи из 2004. године, снажно подржао и Запад“, истиче Ахатовић за Дојче веле.

Војно-политички аналитичар Ђуро Козар, међутим, није убеђен да би НАТО због украјинске кризе могао убрзати своје ширење на Балкану, јер услове за пријем испуњава само Црна Гора, а БиХ је тек на пола пута.

„Будући да председник РС Милорад Додик успешно опструише државну политику БиХ, НАТО има велики проблем на Балкану који мора да реши. Мислим да ће то бити тешко, можда и немогуће, без активније улоге САД у БиХ“, додаје Козар.

И политичари у РС се баве овом темом па је недавно председник Народне скупштине РС Игор Радојичић упозорио да би се РС, као и БиХ у целини и Србија могле наћи пред веома озбиљним политичким и економским изазовима, будући да се пред њих поставља питање коју страну да изаберу када је реч о украјинској кризи, пренеле су „Независне новине“.

„Западне земље на Балкан сада гледају другачије због кризе и судара великих интереса, односно као на неко потенцијално ново жариште на коме би се поново сукобили интереси. У том контексту треба посматрати иницијативе, као што је конференција у Берлину, где се јавља нови ангажман земаља Запада како би се на Балкану појачао утицај, односно неки план активности ЕУ и Запада, а у контексту превенције утицаја са друге стране“, рекао је Радојичић.

Немачка и ЕУ су на недавно одржаној конференцији у Берлину најавиле јачи, за сада само привредни, ангажман у БиХ.

У фокусу Северноатлантске војне алијансе тренутно је криза у Украјини.

У БиХ, моћне западне трупе ЕУФОР-а, са почетних 60.000, сведене су на симболичан број, док се улога НАТО штаба у Сарајеву сада своди тек на поруку да „НАТО има трајну посвећеност БиХ“.

Танјуг