Чечени из Аустрије боре се у источној Украјини на страни Кијева

У источној Украјини се боре и Чечени који су побегли у Европу, па тако и у Аустрију, тврди бечки дневник “Пресе”.

Међу Чеченима који се боре на страни украјинских трупа има особа са статусом азиланта у Аустрији и аустријским држављанством, указује лист.

“Пре месец и по су ме посетили земљаци и пренели ми своју намеру. Један део њих је већ отишао у Украјину”, рекао је за “Пресе” Магомет Шамајев.

Шамајев, који је некадашњи шеф националне специјалне борбене јединцие у Чеченији, важи за ауторитет међу одређеним делом чеченске заједнице у Аустрији.

Извор листа из Министарства унутрашњих послова није могао да наведе тачан број оних који су отишли у рат у Украјину.

Аустријске власти, како додаје лист, не знају тренутно ништа о “извозу” бораца из Аустрије у Украјину.

Портпарол Минситарства унутрашњих послова Александер Мараковиц рекао је да се прати чиненица да у рат одлазе Чечени из других земаља Европе.

– Из чеченске заједнице у Аустрији такви случајеви нам за сада нису познати – казао је он.

Бивши професор политичких наука на бечком Универзитету Ханс-Георг Хајнрих, који је добро умрежен у чеченској заједници у Аустрији, указује да постоји велико интересовање за учешће у борбама против Русије, и да је већ један број бораца отпутовао у Украјину.

Представник Демократског удружења Чечена у Аустрији Хусеин Ишканов такође је потврдио информацију да круже гласине да људи размишљају о одласку у рат.

– Судбина Украјине је главна тема у чеченској заједници. И ја нашој омладини поручујем да ако већ желе негде да се боре да то не чине у Сирији, јер нас се она не тиче, већ у Украјини – казао је он.

Према наводима листа, у рат у Украјину не иду верски фанатици, већ одрасли који су се некада борили против Руса и чеченског режима окренутог ка Москви.

– У првој групи која ми се обратила пред одлазак били су пре свега људи које раније није познавао. Друга група се састојала од мушкараца са пуно ратног искуства. Њихови мотиви су једноставни. Поред одбране Украјине ради се о освети Владимиру Путину и крвној освети ранијим припадницима чеченског режима. Међу руским борцима, који се боре на страни сепаратиста налазе се људи из редова ранијег чеченског режима. Тако гледано су борбе у источној Украјини делимично и унутарчеченски обрачун, о чијем исходу се на интернету дискутује – објаснио је Шамајев.

“Пресе” истиче да тренутно Чечени из Аустрије чине само један мали део страних бораца на украјинској страни, а да су избелице из других европских држава активнији, пре свега из Данске, где је некадашњи чеченски генерал Иса Мунајев основао такозвани међународни батаљон, којем су се почетком јуна прикључило више од 300 Чечена.

Такође лист указује да је Мунајев, пре пар недеља, путовао у Украјину преко Аустрије, где му се наводно прикључило више Чечена.

– То је почетак – сматра представник чеченске дијаспоре Ишканов који је објаснио да су Украјинци врбовали Чечене са ратним искуством у Аустрији.

Први озбиљни контакти између Украјинаца и Чечена у Аустрији остварени су, према његовим речима, прикиком посете Путина Бечу, а потом су украјински дан независности 24.августа заједно прославили у центру глравног града Аустрије.

Да Украјина тражи “специјалисте”, како тврди “Пресе”, познато је обавештајним службама.

Лист, позивајући се на документе немачке обавештајне службе, преноси да је проукрајински батаљон “Азов”, који финансира један украјински олигарх, обучени од стране тренера из Шведске, Француске, Немачке, али и Русије.

(Блиц)