Да ли Путин „обнавља Русију“ према Солжењициновом рецепту

Тијеком неслужбене сједнице кампа за младе Селигер који се одржао 29. аугуста, једна дјевојка је изразила забринутост због „пораста национализма“ у Казахстану.

Она се запитала је ли Украјински сценариј могућ и тамо уколико дугогодишњи казахстански предсједник Нурсултан Назарбајев напусти уред и упитала је која је стратегија Кремљиа за рјешавање те могућности.

„Какве су шансе правне интеграције Сјеверног Казахстана и Русије,“ упитала је.

Руски предсједник Владимир Путин је нагласио значај Казахстана као савезника Русије и похвалио Назарбајева као мудрог вођу који је посвећен добробити своје земље те додао да је Назарбаев можда најспособнији од свих лидера постсовјетских држава. Међутим, један дио његовог одговора је подигао узбуну у овој централноазијској држави.

Назарбаев је „постигао потпуно јединствену ствар“, рекао је Путин. „Он је створио државу на територију на којем никада није постојала никаква држава. Казахстанци никад до сада нису имали своју државу. Он ју је створио. У том смислу он је на пост-совјетском простору апсолутно јединствена особа.“

Путин је затим наставио хвалити „еуроазијску идеју“ и тврдити да га Казахстанци подржавају у томе и да су увидјели предности „останка на великоруском простору“.

То је био посебно осјетљив тренутак с обзиром да је Казахстан кључни руски савезник и члан царинске уније с Русијом на челу. Више од 20 посто становништва Казахстана су етнички Руси, који чине већину у многим сјеверним дијеловима земље.

Проматрач руске вањске политике Мириам Елдер у чланку објављеном на БуззФеед-у наводи да ова Путинова реакција и друге изјаве које је раније дао о Украјини имају велике сличности са неким од аргумената које је нобеловац Александар Солжењицин навео у свом есеју под насловом „Обнова Русија“ из 1990.године.

Све више у моди

Коментирајући Солжењицинову идеју Велике Русије и његов православни национализам, Елдер је написала:

„Некада су га сматрали крајње неприхватљивим, али данас је све више у моди.“

Иако је најпознатији по томе што је разоткрио Гулаг и по свом непоколебљивом антикомунизму, Солжењицин је поздравио Путинов успон на власт 1999.године и похвалио га за то што је Русима вратио њихов национални понос. Године 2007., Путин је посјетио болесног Солжењицина како би му додијелио државну награду за његов хуманитарни рад.

У дјелу „Обнова Русији“ објављеном у данима распада СССР-а, Солжењицин критизира политику граница совјетске владе и залаже се за „руску унију“ која обухваћа Украјину, Бјелорусију, Русију и етнички руске дијелове Казахстана.

Солжењицин је увјерен у јединство бјелоруског, руског и украјинског народа који су повијесно одвојени „инвазијом Монгола и пољском колонизацијом“.

„Сви ми потичемо из драгоцијеног Кијева гдје је настала руска држава, како се наводи у Несторовој хроници,“ пише Солжењицин и додаје да су у Пољској и Литванији „Бијели Руси (Бјелоруси) и Мали Руси (Украјинци) признали да су Руси и да су се борили против полонизације и католичанства“.

Припајање тих земаља Русији се у то вријеме сматрало „поновним уједињењем,“ рекао је он.

Солжењицин признаје патње Украјинаца за вријеме СССР-а, али каже да то није разлог да се „Украјина одцијепи, особито они дијелове који нису дио старе Украјине као што су Новорусија, Крим или Донбас и подручја око Каспијског мора.“ Наговјештавајући данашњу руску реторику, Солжењицин каже да, уколико Украјина буде захтијевала неовисност, тим би регијама требало бити дозвољено да се „самоорганизирају“.

Међутим, он јасно заговара јединство између Русије и Украјине.

„Одвајање Украјина данас би значило раздвајање милијуна обитељи и народа“, пише Солжењицин. „Таква мјешавина становништва, читаве регије с руском већином; колико је људи који не могу изабрати између два народа, колико је људи мјешовите националне припадности, колико је мјешовитих бракова који се до сада нису сматрали мјешовитим. У већини регија, не постоји ни најмањи наговјештај нетрпељивости између Украјинаца и Руса,“  пише он.

А све то се, како каже, у потпуности односи и на Бјелорусију.

Солжењицин истовремено критизира совјетску амбицију да наметне руску доминацију над не-руским народима рекавши да ће то „уништити руску националну бит“.

Он је позвао на хитно раскидање веза са три Балтичке земље, Молдавијом и три земље Сјеверног Кавказа те са свим централноазијским државама изузев Казахстана. Русија нема довољно снаге да контролира читаво царство, а покушаји да то учини ће само „убрзати наше уништење,“ пише он.

Исто тако, он је пожелио централноеуропским државама бившег совјетског блока свако добро додавши да си Русија не може приуштити да их обскрбљује природним ресурсима. „Радујемо се успјесима држава средње Еуропе, нека живе и напредују у слободи,“ пише он и додаје: „И нека плате све у складу са цијенама на свјетском тржишту.“

Аутор: Роберт Цоалсон, превела: Ена Стевановић

РСЕ