НАТО се спрема за општи рат са Русијом?

Штаб Народне војске је изнео податке о губицима кијевских снага за период од 1. августа до 1. септембра 2014. године. Током жестоких борби у Луганској и Доњецкој народној републици Народна војска је оборила 14 авиона, 10 дронова, избачено је из строја до 180 ракетних лансера и других артиљеријских средстава, 220 тенкова, више од 480 БМП и оклопних возила и 749 моторних возила. Као резултат артиљеријских удара уништено је 76 складишта муниције, горива и разних врста материјалних ресурса.  Убијено је и рањено до 3000 војника кијевских снага, наводи се у извештају штаба Народне војске“.[1]

У међувремену, НАТО пакт као да се спрема за општи рат са Русијом. Изјаве челника НАТО само доливају уље на ватру. НАТО челници стално оптужују Москву да активно помаже побуњенике у Украјини и да им шаље оружје, као и војнике, мада никаквог доказа немају. Америка и НАТО све више користе кризу у Украјини да би на руским границама стационирали све више трупа. Обама је приликом посете балтичким земљама изјавио: „Нека Русија и не помишља да нападне Источну Европу“.

Барак Обама све више прети Русији, али ни Русија не остаје дужна. Наиме, портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да је Обамина фикс идеја то што наводно Русија има десктруктивну улогу у Украјини.[2] Први агресивни акт НАТО пакта према Русији јесте вежба „Хитри трозубац“, која ће се одржати средином месеца на западу Украјине. У вежби ће учествовати хиљаду војника НАТО и других земаља. Америка ће послати 200 својих војника.

Војни експерт, генерал пуковник Леонид Ивашов сматра да ће ова вежба бити провокација за Русију. Не одржава се војна вежба у ратом захваћеној земљи, а да при томе не носи поруку највећем непријатељу НАТО – Русији. Овим поступком Запад је изгубио свако морално право да Русију назива „агресором“ јер би Русија врло лако ту вежбу могла да протумачи као претњу по њену безбедност. Можемо се запитати ко је сада агресор.

И док НАТО довлачи све више наоружања у земље источне Европе, реторика обе стране постаје све оштрија. Румунија је дозволила НАТО пакту да на њеној територији размести авионе, Пољска је раније уступила своје базе америчким трупама и авионима. Јасно је да је ово постао отворени сукоб НАТО, на челу са Америком, и Русије око контроле над стратешки и геополитички важном Украјином. Можемо спекулисати о сценаријима, али отворени сукоб се не може искључити као опција. Обе стране већ држе прст на обарачу.

Без обзира на то како се ситуација у Украјини буде одвијала, НАТО и САД, као и ЕУ, неће тако лако препустити Украјину руском утицају. Сасвим је могуће да у једном тренутку НАТО трупе нападну проруске снаге. Тада се отвара питање хоће ли се руска војска узвратити. Сви знамо консеквенце. Русија не мора да употреби нуклеарно оружје да би победила НАТО и САД. Америка није више једина суперсила на свету, а председник Русије Владимир Путин је много урадио на јачању руске армије, која је за време Јељцина била у распаду. Материјални положај припадника руске војске је био испод границе сиромаштва. Сада је материјални статус руског војника умногоме побољшан, као и углед који војска ужива у народу. Путин је свестан да само јака, одлучна, добро опремљена и добро увежбана војска може остварити руске националне интересе.

Тренутно су руски национални интереси угрожени јер НАТО опкољава Русију и прети да ће зауставити „Русију агресора“. Међутим, Запад прети узалудно јер се Русија није и неће уплашити. Уколико дође до сукоба са НАТО трупама, Русија ће у једном конвенционалном рату несумњиво бити победник. Руско балистичко оружје, руски системи ПВО, противбродски пројектили, ратно ваздухопловство, а поготово ловачка авијација однеће превагу у било ком конвенционалном сукобу са НАТО.

Међутим. када говоримо о конвенционалном рату, он врло лако може да се отргне контроли и да се, због стране која губи (у овом случају НАТО), претвори у страшну последицу – нуклеарни рат, који би уједно био и крај човечанства. Зато је велика напетост међу светским силама. Довољна је искра да запали читаву Европу, а то Руси и Американци врло добро знају.

Нама остаје да се надамо да ће западне војсковође бити разумне да сачекају предлог о трајном миру у Украјини, који Русија искрено жели. Словенски народи су у историји увек били наклоњенији миру од својих супарника. Забрињава то што је Русија изашла са мировним предлогом, али је тај предлог одбио премијер Украјине Арсеније Јацењук док је говорио о „зиду“ који ће бити граница између Русије и Украјине. Надамо се да ће грађани Украјине коначно увидети на којој страни света стоје прави пријатељи.

Владимир Јевтић – НСПМ