Мирослав Лазански: Баци пушку

Клаудија Шифер албанске политичке сцене на Косову, заменица премијера у Приштини, госпођа Едита Тахири заложила се пре неколико дана за „менталну реформу” српског друштва, ваљда и целе српске нације. Повод за тај њен јавни апел упућен грађанима Србије била је изјава премијера Србије Александра Вучића како српски полицајци и жандарми у Копненој зони безбедности неће више десет пута позивати „госте са Косова” да баце пушку, као што је то било приликом недавног случаја када је убијен, односно погинуо, припадник српске жандармерије Стеван Синђелић. Како је српска страна најавила да ће убудуће процедура позивања да се баци пушка бити и подзаконским актима скраћена, то се госпођа Тахири сада и јавно јако забринула.

Наиме, она се вероватно прибојава да ће неки српски полицајац, или жандарм у Копненој зони безбедности, „госте са Косова”, који се затекну у крађи наше шуме, или неких других ствари, позивати само једном да баце пушку. Госпођа Тахири то сматра „кршењем добросуседских односа и кршењем Бриселског споразума о слободној циркулацији људи, робе и идеја”.

То би према њој значило да када крадљивци стоке, шуме, или неких других ствари пређу административну линију између Косова и централне Србије, и још су успут наоружани „калашњиковима“, треба да од српске стране буду третирани као добродошли гости, који су ето стигли у копнену зону безбедности код нас да мало шенлуче и успут насеку нешто дрва. Иде зима, а деца треба да се греју. Па да их послужимо кафом и рахатлуком…

Зато би свим тим тако наоружаним и драгим гостима прво требало упутити упозорење да стану, затим крајње љубазно да их замолимо да приме наше писмено упозорење да то што раде није у реду, јер није европски красти туђу шуму и стоку, па ако пристану да приме то писмено упозорење, односно молбу, као други корак треба их опет замолити да одложе оружје. Не да баце пушку, то је прегруба наредба и звучи онако претеће и милитаристички, уосталом то вређа мушко и војничко достојанство коњокрадица и шумокрадица. Осим тога и није у духу слободне циркулације људи и идеја на европским и овим подручјима, а и не уклапа се у „менталне реформе” које нам тако великодушно нуди, такорећи захтева, госпођа Едита Тахири. Није Србија Дивљи запад где се за крађу шуме или коња одмах пуцало и вешало. А не, ми смо цивилизована Европа, а оно је било у Америци. Некада.

Заправо, кад боље размислим, ја знам зашто волим пушке, али не знам шта госпођа Тахири види у пиштољу, или пушци…

(Политика)