Јубилеј, јубилеји и „Хаику новине“

Макото је те 1993. године успео да победи све своје моћне противнике у Нишу , стање је подсећало на чувени двобој при крају шеснаестог века када у село Мијамото 1597. године долази самурај Арима доминантни,непобедиви мачевалац и по навици изазива самураје  не би ли неког посекао својим драгоценим мачем. Горд и суров био је у широком кругу избегаван од јапанских самураја.

Познатом надменом борцу  тадашњег Јапана на двобој излази тринаестогодишњи дечак  с обичном дрвеном мотком у руци – увређени Арима не жели понижавајућу борбу али зов крви побеђује и дуел: креће! Епилог је био застрашујуће поразан за непобедивог самураја , дечак га је мотком тукао до смрти. Град Ниш и земља у распадању , рат, хиперинфлација ,трећесветско сиромаштво, култура на недостојанствено  ниским гранама – тамо је кренуо један лекар у културни подухват  назван ,,Хаику новине“ . Одлучио се да ,,макото“ принципом буде вођен у стварању специјализованог часописа за хаику поезију и уз то да из корена промени  болесно стање које је владало у југословенском хаику стваралаштву.

Велики , битни песници су неки апсурдни вербализам називали хаикуом – баш болно, чак срамотно  за литерарну елиту! Императив за писање хаику песме и живот хаиђина је ,,макото“ – јапанска именица оквирно описана : чистоћа, искреност, бескомпромисна тежња ка истини. Сервилном удвориштву није било места и креће ,,бушидо“ хаиђина  Анакиева! Бори се против лакомислених , ништавних брбљарија – вероватно су биле инициране буквалим преводом (?)  ,,хаи“ – несташна  и ,,ку“ – песма :  ,,хаику“ – ,,несташна песма“.

Други фронт литерарне борбе  је др Анакиев усмерио на ,,једноумље изражено кроз девидеовско-блајтовски концепт  ‘зена у поезији’ који је тврдио да је хаику израз зен-будизма“. На срећу и радост многих српских стваралаца борба лекара је била  хируршки прецизна, веома успешна и после победе изворних , класичних принципа  кренуло је плодотворно стваралаштво. Данас су  ,,Хаику новине“ незванично најбољи хаику часопис  у Србији, а српски аутори се у светским размерама  котирају одмах до  јапанских .

Да ли је обележавање јубилеја мерило успеха , важности , вредности ? Часопис је имао скромне локалне прославе и поред светског успеха који је покренуо  излажењем. Својих 20 година је обележио PDF издањем , ове 2014. године се појавило штампано које је садашњи уредник проф. Драган  Ј. Ристић успео да пошаље ауторима. Ко се држи  принципа ,,макото“,  који подразумева непостојање лукративности : све је идеално. Јубиларни број  нас је повезао и са српском хаику традицијом, 85 година од објављивања књиге коју је превео , препевао и објавио Милош Црњански  –  ,,Песме старог Јапана“ су објављене 1928. године, подсетисмо се и на 120 год. од рођења Милоша Црњанског, 250 од рођења Кобајаши Исе… Што је до нас , ми смо одрадили .

Црњански је за хаику песму рекао да је  ,,кратка као уздах“ , можда нам је и битна као уздах?

Љупко помињање хаикуа се десило прошле године у једном  ријалитију-тривијалитију када је пред вишемилионском публиком изјавила  медијска звезда : ,,Хаику је кинески љути сос!“ Подигао се таблоидни цунами , грађанство је тешко било ољућено ти љутим сосом…

Пријатно је када у ,,Политици“ видимо наслов ,,Хаику је краљица поезије“ и ефектно објашњење да је могуће бити краљица у форми једне строфе од 17 слогова у три стиха. Делује лако, вреди: покушати! Краљица поезије је лако доступна и без помпезних прослава јубилеја се она лепо слави уз мало труда око упознавања интернетом, читањем ,,Освита“ и наравно ,,Хаику новина“. Макото је ефикаснија реклама од скупо плаћених и спиндокторски одрађених акција. Ма , погледајмо и данашњу Србију – она се стиди званичног обележавања Првог светског рата, видесмо и фијаско где су се ,,најзваничнији“  укључили у обележавање Церске битке – ,,макото“ је и овде одрадио успешно на свој непобедиви начин без обзира шта хоће, шта су хтеле,  тренутне ,,елите“! Нико  није успео да заустави поменутог скромног дечака с мотком у руци – поменутог на почетку текста , није заустављен ни Димитар  Анакиев у свом  науму да изврши велику хаику реформу и неће бити заустављен српски дух у свом развоју. Дечак с мотком је постао чувени Мијамото Мусаши, лекар Анакиев је српски хаику лансирао у свет и Јапан – који сматрају посебном цивилизацијом,а и  епилог  Првог светског рата не могу променити неки  никоговићи   у 21. веку …    Уметнички подухват ,,Хаику новине“  др Димитра Анакиева је надживео многе владе и ову ће – или неће преживети неког згубидана Вучића???

,,Читајте Лорку!“ – је био стари популарни графит, читајмо песме у непоетском времену али их и стварајмо, стварајмо и хаику: кратак, (непходан?) животан као уздах  и радујмо се што су нам ,,Хаику новине“ омогућиле  правилну  инспирацију ( л. inspiratio – удисање, песничко надахнуће, надахњивање,…)  .

Данко  Б.  Марин  4. септембар 2014.