Тајни извештај НАТО: Украјинска војска пред сломом

sastanak njuport

20.00 – Градоначелник Токија Јоичи Масузое рекао је да је Јапан увео санкције Русији због притиска који је та земља трпела од администрације САД.

19:35 – Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров и шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер, поздравили су данас директни контакт између председника Русије и Украјине, Владимира Путина и Петра Порошенка, како би се покренуо дијалог између Кијева и југоистока Украјине.

У телефонском разговору, Лавров и Штајнмајер подржали су последње напоре да се између Кијева и милиција постигне договор о примирју и некоришћењу тешког наоружања и авијације, наводи се у саопштењу руског Министарства спољних послова.

Двојица министара нагласила су да је неопходно избећи сваку акцију која би могла да наруши позитивне тенденције, пренео је Итар-Тас с.

Раније данас, Штајнмајер је, на самиту НАТО-а у Велсу, рекао да је умерени оптимиста кад је реч о томе да ли се криза у Украјини креће ка разрешењу.

„Било би добро, заправо хитно и неопходно, да се на овим директним разговорима постигне напредак”, рекао је Штајнмајер новинарима, преноси Ројтерс.

У међувремену, шеф Савета за људска права Кремља Михаил Федотов, рекао је да предлози Кијева и проруских снага на истоку Украјине да се успостави примирје представљају „светло на крају тунела”.

„Мислим да видимо светло на крају тунела. Ако споразум о примирју буде постигнут, то ће значити да је отворен пут за нормалне преговоре, нормалан политички дијалог. Важан први корак је примирје”, нагласио је Федотов за агенцију Интерфакс.

Председник Украјине Петро Порошенко и политички лидери Доњецка и Луганска Александар Захарченко и Игор Плотницки саопштили су да су спремни да издају наређење о прекиду ватре уколико сутра у Минску буде потписан план о политичком решењу сукоба у Украјини.

19.25 – Луганск и Доњецк предложили свој мировни план

Мировни план за регулисање ситауције на истоку Украјине предложило је руководство самопроглашених Луганске и Доњецке народне републике.

План предвиђа не само привремени прекид ватре, већ и забрану летова борбеној авијацији над територијом југоистока Украјине.

Међународна контрола прекида ватре и праћење ситауције треба да се обавља под окриљем ОЕБС-а.

Такође, две републике предлажу да се формира педесет километара дуга демилитаризована зона крај њихових граница, како би се спречиле провокације украјинских војних снага.

18:40 – Вођи земаља НАТО данас у Њупорту, у Великој Британији, спремају нову високо спремну јединицу у базама на истоку Европе с циљем да се осујети „руска претња“, док је Европска унија најавила нове санкције Москви.

Један тајни војни извештај НАТО указује да је политичка нагодба за украјинску кризу неминовна, јер је украјинска војска пред поразом на побуњеном истоку земље. Зато је видна пажња међу делегацијама на самиту НАТО посвећена најави Москве и Кијева да ће сутра у Минску преговарати о мирном решењу украјинске кризе.

Кијев је, преовлађујућа је оцена, прихватио понуду Москве да се преговара о примирју и мирном решавању украјинске кризе, зато што је украјинска војска доживела озбиљне поразе у сукобу с побуњеницима на истоку и зато што би немогуће било одржати изборе у Украјини, које је у октобру заказао председник Порошенко, ако би се оружани сукоби наставили.

Руски председник Владимир Путин је, такође се сматра, управо да би смањио притисак на Москву и избегао жешће санкције ЕУ, а пошто су побуњеници на истоку Украјине нанели озбиљне губитке снагама Кијева и присилили их на повлачење, понудио мировни план украјинском председнику Петру Порошенку који је то прихватио.

То је довело до расцепа у украјинској власти јер је премијер Јацењук одбио план, али Порошенко као да није имао избора јер, како су у тајном извештају, који наводи италијански лист Република, изнели генерали НАТО, „Украјина може највише прижељкивати неки простор за политички маневар, јер је војно рат који су водили Порошенко и његов министар одбране већ изгубљен“.

Генерали НАТО наводе да су украјинске снаге сабијене на три фронта, укључујући и потез ка Придњестровљу, па су „амбициозни руски министар одбране Сергеј Шојгу, као и заповедници копнене војске, авијације, морнарице и специјалних снага, Саљуков, Бондарев, Цхирков и Ссаманов на путу да (председнику Владимиру) Путину сервирају војно-геополитичку победу на сребрном тањиру“.

Иако је Европска комисија у Бриселу најавила оштрије санкције Русији, Немачка, Француска и не мали број других чланица НАТО и ЕУ сматрају да се мора ићи на политичко решење украјинске кризе преговорима.

НАТО неће војно интервенисати, јер би то значило и сукоб с Русијом. А војно решење, чак и ако би се прионуло на озбиљно и дуготрајно обучавање и наоружавање слабе украјинске војске, уз дисциплиновање разних екстремних групација и добровољаца у украјинским снагама, само би уврежило трајно жариште на истоку земље и трајни извор нестабилности у Европи.

Амерички председник Барак Обама је уочи доласка на самит НАТО, међутим, заузео веома оштар став према Русији, у чему је имао посебно снажну подршку британског премијера Дејвида Камерона који је отишао дотле да је руског председника Путина упоредио с Хитлером, а ситуацију с Украјином с „Минхеном 1938.“

Британски лист Гардијан је, међутим, то оценио као „циничан, јефтин ударац из политичких побуда“.

„Путину се мора замерити да је крив за кршења људских права, али поређење с Хитлером има за циљ једино то да се угуши свака разумна расправа и демонизују сви који нису јастребови“, наводи Гардијан.

Лист упозорава да ће то само изазвати огромно антизападно осећање међу Русима, који су, како подсећа, са 20 милиона жртава платили победу над Хитлером у другом светском рату.

Тајни предлог

Француски Монд је истовремено објавио тајни предлог Европске комисије за додатне санкције Русији које се односе на забрану приступа западним финансијским тржиштима, блокаду продаје оружја и војне и друге „осетљиве“ технологије, укључујући опрему за експлоатацију нафте и гаса, што би погодило и кључне руске компаније Гаспром и Росњефт, а с циљем да се „Москва приволи да промени стратегију према Украјини“.

Комисија у Бриселу у поверљивом извештају сматра да би, у договору с међународним партнерима, Русији могао да се забрани приступ међународним или културним догађајима, као што су трке Формуле 1, клупска европска фудбалска такмичења или Светско фудбалско првенство које 2018. треба да се одржи у Русији.

18:15 – Председник Парламентарне скупштине ОЕБС-а Илка Канерва, позвао је данас Русију да одигра конструктивну улогу у украјинској кризи и да се придржава својих обавеза према тој организацији, саопштио је ОЕБС.

Канерва је, у разговору са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом и председницом Савета Федерације Валентином Матвиенко у Москви, посвећеном Украјини, нагласио потребу да Русија преузме одговорност за свој утицај на сукоб у тој земљи и пропрати своје постављене циљеве конкретним акцијама.

„Желим да нагласим да нема војног решења за ситуацију у Украјини и да само политичко решење може бити одрживо. Моје руске колеге представиле су нови мировни план председника Путина, али свако решење мора бити засновано на искреној одлуци Русије да заустави прилив оружја и војног особља преко своје границе с Украјином”, поручио је Канерва.

Канерва је додао и да Русија мора да поштује суверенитет и територијални интегритет свог суседа, на шта се обавезала као чланица ОЕБС-а, наводи се у саопштењу.

„Како се ситуација у источној Украјини погоршава, потреба за политичким дијалогом, који ће донети праве резултате, је већа него икад. Парламентарна скупштина ОЕБС-а ће наставити да чини све што је у њеној моћи да то олакша”, закључио је Канерва.

Састанку у руској престоници присуствовао је генерални секретар ПС ОЕБС-а, Спенсер Оливер, који је с Канервом и Лавровом разговарао и о значају украјинских парламентарних избора 26. октобра, сложивши се да мисија ПС ОЕБС-а треба да их надгледа, укључујући и посланике из Русије.

Канерва и Оливер сутра ће се састати са председником Државне Думе, Сергејем Наришкином.

18:10 – Eвропске државе донеће одлуку о томе да ли ће Русиjи увести нове санкциjе због ситуациjе у Украjини, или неће, а то ће зависити од догађаjа у наредним сатима, рекао jе данас у Њупорту у Велсу француски председник франсоа Oланд.

„Сутра у Eвропском савету… обjавићемо санкциjе и ставити их на снагу уколико не буде напретка (поводом Украjине), али ће све зависити од наредних сати“, изjавио jе Oланд на почетку билатералног састанка са украjинским председником Петром Порошеком, у Велсу где jе данас почео дводневни самит НATO-а, пренео jе Роjтерс.

Oланд jе, такође, поновио да уговор о продаjи носача хеликоптера „мистрал“ Русиjи ниjе раскинут нити суспендован, већ да ће то зависити од развоjа ситуациjе у наредним недељама.

У међувремену, руски министар индустриjе Денис Mантуров изjавио jе раниjе данас за Интерфакс да Mосква веруjе да ће француска испоштовати споразум о испоруци два носача хеликоптера „мистрал“ Русиjи.

Из канцелариjе француског председника Oланда jуче jе саопштено да французи засад неће испоручити први носач хеликоптера Русиjи због акциjа Mоскве у Источноj Украjини.

Француска jе већ месецима под великим притиском своjих западних савезника да не испоручуjе „мистрале“ Русиjи.

17:29 – Уједињене нације — Украјинске снаге и грађани су данас зауставили конвој руских тенкова и других оклопних возила који је из града Новоазовска кренуо према кључној луци Маријупољ

То је на конференцији за новинаре у Њујорку рекао амбасадор Украјине у Уједињеним нацијама Јуриј Сергејев, додавши да је руски конвој кренуо јутрос, а „борбе се још воде, управо сада“.

Амбасадор је рекао да су у конвоју од Новоазовска – града који су тешко наоружани проруски сепаратисти заузели прошле недеље, четири тенка, три оклопна транспортера и 50 војника. То је највероватније „извидница“ која проверава одбрану Маријупоља.

Новоазовск је на путу који повезује Русију с Маријупољем и Кримом, црноморским полуострвом које је Русија анектирала марта.

Сергејев је рекао да Русија „највероватније“ покушава да направи коридор до Крима, с којим сада нема копнену везу.

16:49 – Снажне експлозије потресле су данас предрађа украјинске источне луке Маријупољ, у којој се украјинска војска бори с проруским снагама, објавиле су светске агенције.

Украјински војник рекао је за агенцију Ројтерс да је видео припаднике проруских снага како напредују према граду тенковима, оклопним возилима и с артиљеријом.

– Наш план је да останемо овде (у источном дистрикту Маријупоља) и да се не померимо ни за педаљ – рекао је војник из украјинског батаљона Азов.

Раније данас, војни извор саопштио је да је украјинска војска у стању високе приправности у близини Маријупоља, стратешке луке на Азовском мору, преко које води пут ка Криму.

Вести о борбама у Маријупољу стигле су непосредно пошто је украјински председник Петро Порошенко најавио да ће сутра наредити прекид ватре, чиме ће бити утрт пут спровођењу мировног плана за Украјину.

Порошенко је, у обраћању на маргинама самита НАТО-а у велшком граду Њупорту, напоменуо да прекид ватре зависи од исхода састанка изасланика Украјине, Русије и ОЕБС-а у Минску, планираног за сутра.

16:23 – МОСКВА – Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оптужио је данас САД да подржавају „ратоборну страну” у Кијеву, уместо ону која ради на проналажењу политичког решења украјинске кризе.

„То је удар антируске реторике, управо у тренутку активних напора за проналажење политичког решења”, изјавио је Лавров на конференцији за новинаре у Москви.

„Треба рећи да ратоборна страна, која је у Кијеву, има активну подршку у иностранству, а у овом случају, у САД… Они који подржавају ратни пут и наоружане радикалне елементе у Кијеву, управо преузимају огромну одговорност, не само за наставак крвопролића већ и за слабљење легитимитета потеза украјинског председника”, додао је шеф руске дипломатије.

Према речима Лаврова, „није први пут да је ратоборна страна активирана, док се појављује нада да се из војног сукоба пређе у политичко решење”.

Лавров је такође упозорио Украјину на планове за покретање процеса прикључења НАТО, истичући да би то могло да угрози план за решавање украјинске кризе.

Русија очекује да ће Кијев и побуњеници сутра у Минску искористити план од седам тачака који је јуче предложио руски председник Владимир Путин, у циљу постизања споразума, додао је Лавров.

Порошенко који је у Њупорту на самиту НАТО, најавио је за сутра потписивање плана за прекид ватре.

16.15 – Лидери Доњецка и Луганска спремни за прекид ватре

Политички лидери Доњецка и Луганска Александар Захарченко и Игор Плотницки саопштили су да су спремни да издају наређење о прекиду ватре уколико сутра у Минску буде потписан план о политичком решењу сукоба у Украјини.

Они су најавили да ће сутра доставити детаљан план са гаранцијама у Минск, где ће бити одржан састанак контакт групе о Украјини, наведено је у саопштењу проруских лидера, пренела је агенција Итар тас с.

Нешто раније украјински председник Петро Порошенко, рекао је да је спреман да изда наређење које ће се односити на прекид ватре у 12 часова по средњовропском времену, уколико у Минску буде потписан мировни план.

15.30 – Порошенко најавио да ће у петак прогласити мир у источном делу Украјине

Украјински председник Петро Порошенко најавио је да ће у петак у 11.00 по средњоевропском времену прогласити примирје у источном делу државе.

Једини услов за то је да се најављени састанак Контакт-групе у Минску око проналажења решења за сукобе одржи у петак.

Порошенко је своју одлуку објавио на маргинама самита НАТО у Велсу, међутим, према незваничним информацијама, код Маријупоља се воде велике борбе између украјинских и проруских снага.

15.05 – Генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд позитивно оцењује мировни план руског председника Путина у седам тачака за решење украјинске кризе.

Јагланд, који је тренутно у посети Москви, изјавио је како је вероватно да ће Путинова иницијатива дати добре резултате, али да је проблем у томе што у конфликтима као што је онај у Украјини на обе стране има радикалних елемената који настоје да осујете планове за мирно решење, преноси Итар-Тас.

Јагланд напомиње како је нужно план допунити још неким позитивним мерама.

14.35 – Русија има неколико хиљада војника и на стотине тенкова и оклопних возила у Украјини, рекао је данас војни званичник НАТО.

НАТО је раније саопштио да има преко 1.000 руских војника који делују у Украјини, пренела је агенција Ројтерс.

„Ми и даље видимо неколико хиљада руских војника и оклопних возила, тако да тамо нема суштинске промене у распоређивању руских војника у Украјини“, рекао је званичник који је желео да остане анониман.

Око 20.000 руских војника налази се још увек близу украјинске границе, додао је званичник НАТО.

У велшком граду Њупорту одржава се дводневни самит НАТО, а главне теме су украјински конфликт, ситуација у Ираку, Сирији и како је пре неколико дана најавио генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен биће донета одлука о формирању ударне јединице за брзо реаговање и изградњу војних база на источним ободима НАТО у циљу одвраћања „потенцијалног агресора“.

14.30 – Андреј Келин: Русија очекује да ОЕБС подржи Путинов мировни план

Русија очекује да све чланице Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) подрже план о обустави оружаних сукоба у Украјини, који је предложио руски председник Владимир Путин, рекао је данас амбасадор Русије при ОЕБС Андреј Келин.

– Најважније је да подршка буде једногласна, укључујући и Вашингтон – рекао је Келин, додајући да би то било од пресудног значаја, пренела је агенција Итар Тас с.

– САД су једина земља која не подржава моментални прекид ватре – рекао је Келин.

Путин је у среду објавио мировни план од седам тачака.

14.10 – Представништво „Доњецке народне републике“ у Србији: Порошенкова изјава о „прекиду ватре“ још једна у низу лажи кијевске хунте

Изјава украјинског председника Петра Порошенка о „прекиду ватре“ показала се као још једна у низу лажи кијевске хунте. Током читаве претходне ноћи украјинска војска је гранатирала предграђа Доњецка и оближњих градова Горловка, Макејевка и Јенакијево.

Војска Новорусије наставља да потискује непријатеља, који се повлачи из стратешки важног града Дебаљцево, а такође одступа и северно од Луганска.

Према подацима Министарства одбране Доњецке Народне Републике, за последња 24 часа НАТО-мајданска хунта је изгубила око 300 војника (убијени и рањени), 16 оклопних возила и 28 транспортних возила.

На прилазима Маријупољу отпочели су сукоби Војске Новорусије и антируских снага које су окупирале овај важан град индустријски град и луку.

Министарство за ванредне ситуације Руске Федерације је припремило преко 1.800 тона хуманитарне помоћи за Новорусију, од чега ће 608 тона бити допремљено железницом, а 1.240 камионима.

Министар државне безбедности Доњецке Народне Републике, Леонид Баранов, изјавио је да руководство ДНР води преговоре са Русијом о дотоку руског гаса, који се може допремати непосредно гасоводима који из Русије воде ка Доњецку и Луганску.

13.50 – Наришкин: Скривање криваца за погибију Андреја Стењина сматраће се саучесништвом

Председник Државне думе (доњи дом парламента ) Сергеј Наришкин рекао је да ће Москва оптужити Кијев за саучесништво у убиству фоторепортера агенције МИА „Росија севодња“ Андреја Стењина, ако украјинске власти буду штитиле и прикривале починиоце злочина.

На састанку са генералним секретаром Савета Европе Торбјорном Јагландом Наришкин је нагласио да Москва тражи од кијевских власти темељну истрагу околности под којима је новинар настрадао.

Међународна информативна агенција „Росија севодња“ потврдила је да Андреј Стењин погинуо пре месец дана у аутомобилу, којим је ишао на новинарски задатак. Аутомобил је погођен ватреним оружјем и спаљен.

13.15 – Порошенко разгобарао са западним лидерима о украјинској кризи

Председник САД Барак Обама и други лидери западних земаља разговарали су данас са председником Украјине Петром Порошенком уочи почетка самита НАТО.

Са Порошенком су разговарали, поред Обаме, британски премијер Дејвид Камерон, немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд и италијански премијер Матео Ренци, пренела је агенција АФП.

Лидери западних земаља су са Порошенком разговарали о украјинском конфликту, дан пошто је руски председник Владимир Путин изнео план о окончању оружаног сукоба на истоку Украјине.

13.00 – Мартин Шулц: Европа да одустане од заоштравања односа са РФ

Европа треба да одустане од заоштравања односа са РФ, у кризној ситуацији не треба прекидати преговоре са Русијом, сматра шеф Европског парламента Мартин Шулц. У интервјуу за лист Hannoverische Allgemeine он је нагласио да у насталој сложеној ситуацији не треба звецкати оружјем, већ треба спроводити доследну дипломатску активност.

Шулц је нагласио да је ЕУ увела Русији санкције, које су јој по његовој оцени, нанеле озбиљну економску штету.

При томе он је нагласио да неизоставно треба уложити напоре како би се спречила даља ескалација ситуације.

12.15 – Андерс Фог Расмусен: Суочени смо са драматичном променом безбедносног окружења, Русија напада Украјину

Русија напада Украјину, рекао је данас генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен у велшком граду Њупорту на почетку дводневног самита НАТО.

„Суочени смо са драматичном променом безбедносног окружења. На истоку, Русија напада Украјину“, рекао је новинарима Расмусен, пренела је агенција Ројтерс.

Упитан за план руског председника Владимира Путина о обустави оружаног сукоба у Украјини, Расмусен је рекао да НАТО поздравља напоре да се пронађе мирно разрешење али да се рачуна оно што се догађа на терену.

Москва упорно негира да у Украјини има руских војника, али НАТО тврди да Русија има више од 1.000 својих војника на украјинској територији, навела је британска агенција.

11.55 – Премијер „Доњецке народне републике“: Устаници спремни на обострани прекид ватре

Устаници су спремни на прекид ватре, али само ако тим путем крену све украјинске оружане снаге, које учествују у специјалној операцији на истоку Украјине. Ово је изјавио премијер Доњецке народне републике Александар Захарченко.

Према његовим речима управо су јединице Националне гарде, Десног сектора, као и приватни батаљони раније кршили одређене споразуме о прекиду ватре.

11.20 – Александар Грушко: Нови курс НАТО-а може да ослаби глобалну безбедност

НАТО заузима курс који може битно да ослаби регионалну и глобалну безбедност. При томе нема никакве основе за појачање активности НАТО-а, сматра стални представник Русије при Алијански Александар Грушко.

„С једне стране НАТО почиње војне припреме уперене против Русије. А са друге стране пресеца могућност сарадње са Русијом по оним питањима, у којима НАТО неће бити самодовољан, неће бити ефикасан без интеракције са свим међународним игачима, укључујући Русију“, рекао је Грушко за телевизијски канал Euronews.

Одговарајући на питање о односу Русије према плановима НАТО-а да појача своје присуство у Источној Европи, који ће највероватније бити обелодањени данас на самиту у Велсу, руски стални представник при НАТО је одговорио “Недвосмислено негативно“.

„Ми свој однос не кријемо: И већ смо више пута изражавали забринутост поводом тога што у последње време примећујемо повећану активност НАТО снага дуж руске границе, на копну, у ваздуху и на води. И то нас узнемирава, брине из неколико разлога. Пре свега зато што нема никакве основе за повећање активности НАТО-а“, рекао је Грушко.

11.00 – Вашингтон неће улазити у војну конфронтацију са Москвом због ситуације у Украјини – изјавио је амерички министар одбране Чак Хејгел у интервјуу CNN.

При том је оптужио Русију да наставља да прави „веома опасне кораке који воде ескалацији напетости у Украјини” и припретио – да ће то имати „последице за Русију”.

Хејгел је узео у заштиту курс Барака Обаме према украјинској кризи, нагласивши, поред осталог, да је потпуно неосновано тврдити да се америчка допломатија поводом Украјине показала беспомоћном.

На крају интервјуа, још једном је подвукао: „Ми због украјинске кризе нећемо ратовати, нећемо ући у рат против Русије”.

10.55 – Песков: Обама има фикс идеје о улози Русије у украјинској кризи

Оптужбе америчког председника Барака Обаме да Русија има деструктивну улогу у украјинској кризи, су фикс идеја, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

Песков је навео да су речи америчког председника у супротности са тврдњама Стејт департмента који је јуче признао да немају „недвосмислене доказе” да су руске трупе прешле границу Украјине, јавила је руска новинска агенција Итар-Тас с.

„У више наврата смо саопштавали да нема руских војника у Украјини”, навео је Песков.

Песков је додао да док амерички председник каже да је присуство руских војника у Украјини „ван сваке сумње, званичници америчког Стејт департмента кажу да САД нема доказа о присуству руских трупа у Украјини”.

„Ситуација показује неспремност да се виде чињенице. То је само његова фикс идеја (идеја председника Обаме) да припише Русији деструктивну улогу у развоју украјинског кризе, с чим се ми оштро не слажемо”, изјавио је Песков.

10.40 – Лавров: Русија се противи уласку Украјине у НАТО

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров истакао је данас да се Русија противи уласку Украјине у НАТО и упозорио је САД да не покушавају да наметну своју вољу бившим совјетским републикама.

Према Лаврову, покушај да се оконча несврстани статус земље „могло би да поремети све напоре које имају за циљ покретање дијалога ради обезбеђивања националне сигурности”, пренела је агенција Ројтерс.

Лавров је рекао да је Москва спремна да предузме „практичне кораке” у циљу деескалације кризе у Украјини, у складу са предлозима које је у среду изнео председник Русије Владимир Путин.

„Надамо се да ће предлози Путина бити узети у обзир, посебно од стране званичног Кијева, као и представника Доњецка и Луганска”, рекао је Лавров.

Понудивши сарадњу са Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), руски шеф дипломатије је изјавио: „Спремни смо да заједно са ОЕБС-ом предузмемо практичне кораке у циљу деескалације кризе.“

10.12 – Руска Федерација ће инсистирати на ефикасној истрази околности под којима је погинуо фоторепортер агенције МИА „Росија севодња“ и других злочина учињених новинарима у Украјини. Ово је изјавио опуномоћеник министарства спољних послова за људска права Константин Долгов.

Он је нагласио да истрага треба да буде вођена под надзором међународних структура и да РФ неће дозволити да ово питање падне у заборав.

Андреј Стењин је погинуо пре око месец дана у близини Доњецка. Експертиза је потврдила његову смрт. Аутомобил, којим је он ишао на новинарски задатак погођен из ватреног оружаја и изгорео је. Сахрана ће бити обављена 5. септембра у Москви.

09.52 – Светски лидери данас би уочи почетка дводневног самита у Велсу требало да се састану са украјинским председником Петром Порошенком, преноси британски Би-Би-Си.

Он ће том приликом информисати председника САД Барака Обаму и лидере Британије, Француске, Италије и Немачке о развоју ситуације кад је реч о решењу кризе на истоку Украјине, а након свог јучерашњег телефонског разговора са председником Русије Владимиром Путином.

Порошенко је јуче објавио да је током разговора са Путином договорен „процес прекида ватре” и рекао како се нада да би договор о миру могао да буде постигнут на састанку представника проруских снага са изасланицима Украјине и Русије, заказаном за сутра.

Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен је, међутим, у интервјуу Би-Би-Сију оценио Путинов план о примирју у седам тачака „неискрен”.

„Руси нису искрено заинтересовани за прекид ватре у Украјини. Они настављају са дестабилизацијом источне Украјине”, рекао је Расмусен.

Очекује се да ће криза у Украјини бити доминантна тема самита НАТО, који се одржава данас и сутра у велшком граду Њупорту, али ће лидери такође разговарати и о терористичкој организацији Исламска држава, као и ситуацији у Авганистану.

09.02 – Председник САД Барак Обама и премијер Велике Британије Дејвид Камерон обећали су да ће заједнички подржати Украјину против Русије, наведено је у данас објављеном заједничком саопштењу двојице лидера.

 

– Русија је прекршила правила својом незаконитом анексијом Крима, а њене трупе на украјинској територији прете и угрожавају суверену државу – наведено је у саопштењу, пренела је агенција АФП.

Како су истакли Обама и Камерон, Русија покушава да примора суверену државу да одустане од својих права и да јој одреди будући пут уз цеви пушака.

– Ми треба да подржимо право Украјине да одреди своју демократску будћност – навела су двојица лидера.

У саопштењу, објављеном уочи почетка самита НАТО у Велсу, истакнуто је да би НАТО требало да изгради „дуготрајно“ присуство у источној Европи уз подршку снага за брза реаговања са копна, мора и из ваздуха као и специјалних снага „које могу да се за кратко време распореде било где на свету“.

Обама и Камерон су истакли да неће посустати у њиховој борби против екстремиста Исламске државе у Ираку и Сирији, који су убили двојицу америчких новинара и прете убиством заробљеног Британца.

Терористи се варају ако мисле да ће наша борба ослабити због њихових претњи, навели су у заједничком саопштењу Обама и Камерон, закључивши да се „земље као што су САД и Велика Британија не плаше варварских убица“.

08.02 – Европска унија позива на независну истрагу погибије фоторепортера агенције МИА „Росија севодња“ Андреја Стењина, изјавила је Маја Коцијанчић, званична представница шефице европске дипломатије Кетрин Ештон.

Она је нагласила да информације о погибији руског новинара, који је претходно нестао на истоку Украјине 5. августа, показују сву озбиљност ситуације.

Коцијаначић је нагласила да је безбедност новинара главни стожер права на слободу медија.

07.06 – Савезници у НАТО-у не планирају да укидају Савет Русија-НАТО, али Алијанса не разматра више Русију као партнера, изјавио је високи представник Алијансе.

Наши односи са Русијом су обустављени. Не видим могућности за постизање консензуса (међу земљама чланицама) како би дошло до отопљавања односа, али не видим ни жељу код савезника да укину Савет Русија-НАТО, рекао је представник НАТО, који је желео да остане анониман.

23.20 – Вашингтон – Сједињене Америчке Државе послаће око 200 својих војника, који ће, крајем месеца, учествовати у војним вежбама у Украјини, саопштио је данас Пентагон.

22.50 Одржавање војних вежби земаља чланица НАТО-а „Хитри трозубац“ средином септембра, на западу Украјине, представља провокацију у односу на Русију, сматра војни експерт генерал пуковник Леонид Ивашев.

По његовом мишљењу у Украјини би после одржаних вежби могао да остане ограничени контигент НАТО трупа и могло би да буде повећано војно-техничко снабдевање.

Сједињене Државе настављају припрему за учешће на вежбама Хитри трозубац на западу Украјине. Вежбе ће бити одржане од 16. до 26. септембра, а учествоваће до хиљаду војника земаља НАТО и других држава.

(Глас Русије-Танјуг-НСПМ)