„Брада“ – господар совјетског атома

Историчари су га назвали творцем совјетске атомске бомбе, Лаврентиј Берија га је помињао у својим белешкама једноставно као Игора, колеге и ученици са топлином су га звали „Брада“. То је Игор Васиљевић Курчатов, велики руски научник и родоначелник совјетског атомског пројекта. На дан 110.-те годишњице његовог рођења, за „Глас Русије“ о Курчатову причају експерти и научници, међу којима и они који су га лично познавали.

Након завршетка Другог светског рата свет се нашао на прагу нове катастрофе: добијањем на располагање нуклеарне бомбе, дојучерашњи савезници Совјетског Савеза у борби против нациста, на најозбиљнији начин су претресали планове нуклеарног напада на СССР. Москва је имала само један излаз – по било коју цену да створи исто такво оружје, говори доктор историјских наука Александар Сагомоњан:

Стаљин и совјетско руководство одлично су схватали да прети стравична опасност, и да би се она избегла потребно је да у најкраћи рок створимо атомску бомбу. То постаје главни правац унутрашње политике Совјетског Савеза. Управо тада је Стаљинов избор пао на Курчатова, као научног руководиоца атомског пројекта. То је био стравичан рад – за четири године уклонити атомски монопол САД.

Успех у овом подухвату је постигнут. И један од фактора успеха, – биле су научне и организационе способности Игора Курчатова, истиче председник Националног истраживачког центра „Курчатовски институт“, академик Јевгениј Велихов:

Он је био, што кажу, прави физичар. Почев од 1943. године, када је постао руководилац нуклеарног пројекта Совјетског Савеза, он је био диван организатор, ангажовао је све највеће научне екипе, формирао школу. Курчатов је поставио основе одбрамбене моћи Русије, на којој се све данас темељи,- атомске подморнице, атомски бродови и ледоломци. Све заједно је то грандиозан труд, али је у том послу он све радио на људски начин, контактирао је са свим учесницима, притом персонално, лично, не обазирући се на чинове и еполете. Могао је да разговара и са Беријом, и са млађим научним сарадником, када је требало. Што се тога тиче он је у тешка времена на неки начин створио такву атмосферу у тој области, у којој је руководио, која је омогућила Русији да данас буде једна од највећих научних светских држава.

Тешко је проценити ко је дао већи допринос рађању совјетског атомског програма – Курчатов-научник или Курчатов-организатор, али његов најефикаснији инструменат рада са људима су увек биле људске особине, сматра кандидат физичко-математичких наука, историчар Сергеј Смирнов:

Курчатов није био геније, он је умео да узгаја геније и да командује генијима. То је изузетно тешко. Он је сачувао таленат на пријатељство до краја својих дана. Међу његовим подчињенима било је једноставно ненормално велики број људи, који су искрено прихватали њега као пријатеља. Нисам ни од кога, ко је радио под руководством Курчатова, чуо нека сећања, која би садржала неко непријатељство.

Као озбиљном научнику, Игору Курчатову није био стран и хумор. Његово познато име „Брада“, настало је због једне необичне одлуке великог физичара, каже војни експерт Илија Крамник:

Постоји прича, да је Курчатов прво пустио браду током рата – „до победе над фашизмом“, затим је наставио након завршетка рата, – до успешне реализације нуклеарног пројекта, а пошто се пројекат ширио и никако није желео да се заврши, у принципу и није могао да се заврши, он је и наставио да све то време носи браду.

Нажалост, Игор Курчатов је преминуо у 57. години живота. Сећања на њега су жива. Његово име носе градови, улице, институти и школе, лак космички објекат – астероид Курчатов.

Григориј Миленин / Глас Русије