Антиекуменизам и његов ћорсокак: РУКАВИЦА ЈЕ БАЧЕНА

категорија Православље / дана 02/09/2014 у 14:09 часова /

После почетка фронталне борбе између екумениста-новаторца и антиекумениста у оквиру Епархије рашко-призренске у егзилу, један део Цркве се нашао у небраном грожђу, немајући смелости или дрскости да се определи ни за једну од страна. Један део верних људи остајао је у јединству са екуменистима пратећи окоштале анти-екуменистичке ставове који би се могли да се именују формалистичком конзервативношћу. Као што је папизам (први протестантизам) изродио његово рационалистичко чедо – лутеранизам, тако су формалистичка конзервативност и екуменистичко новотарство изродиле једну другу, тј. аномалије једног покрета су подстицале стварање аномалија код његовог противника. Новотарци су се формалистима подсмевали као затуцанима, а формалисти су се саблажњавали о новотарцима као о онима који страха Божијег немају и тиме сличнима аморалним атеистима.

Други вид неспоразума, постоји између ових истих формалиста и оних који прате курс епископа Артемија. Формалисте боли то што се еп. Артемије не уклапа у њихов конзервативни рационализам. Сваки део њих се аутистично хвата за понеку фикс-идеју и труди да је истакне као „једину спасавајућу“. Један број формалиста се хистерично држи борбе против биометрије, иако и духовници који су некад говорили против биометрије итекако „шурују“ са онима који биометријске личне карте поседују држећи се тако шизофрене политике. Други део формалиста, као што ћемо видети, практично проглашава новокалендарске Цркве (Грчку, Румунску, Александријску…) јеретичким, тј. саблажњава се општењем са њима, само због Новог (григоријанског) календара који су прихватиле. Да ли је ово довољан разлог да би неко био одсечен од Цркве одговара протосинђел Максим (Новаковић) који служи у Епархији рашко-призренској у егзилу.

Одговор брату Мирославу Павловићу из Љига од протосинђела Максима из ЕРП у егзилу

„НИ ЈЕДАН НОВОКАЛЕНДАРАЦ НЕ МОЖЕ БИТИ ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА, ЈЕР ЈЕ ЦИЉ НОВОГ КАЛЕНДАРА ЕКУМЕНИЗАМ!
Ви из ЕРП из егзила имате проблем да одговорите директно на питање:“ Да ли је нови календар у служби екуменизма, или не?“ Ако кажете да јесте, онда сте у проблему зашто узимасте подршку од њих и служисте литургију по новом календару у Грчкој, а ако кажете да није, испљуваће вас народ, јер народ зна да нови календар је у служби екуменизма. Најбоље је да кажете НЕ ЗНАМО, као што су рекли првосвештеници кад их је Господ Исус Христос питао:’Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи?’.“ (Мирослав Павловић)

Пре свега, помаже Бог!
Мера православности је често повезана са мером пристојности и васпитања, ако ово применимо на ову Ваш упадицу (јер не знам како друкчије окарактерисати ово Ваше писамце), тешко да ћете бити у ситуацији да пишете о православљу, брате Мирославе. Шта је Господ упитао првосвештенике, видим знате, зато претпостављам да знате шта су и на који начин првосвештеници питали Господа. Питали су га са истим настројењем са којим је и ово Ваше питање постављено, недобронамерно, кушачки, навијачки. Ове Ваше речи имају исти призвук као и њихове, крајњи ехо оваквих Ваших и њихових питања завршава се истим смислом: распни га, распни. Моје лично мишљење је да на овакве провокације, а не питања, не треба одговарати, но зарад братског поштовања према оцу Иринеју и наде да ћете исправно схватити тематику, ипак, одговарам на ово несувисло питање, иако, није баш јасно коме је постављено, пошто се односи на множину нас, ко год ми били, клирици или лаици. Питање је тенденциозно, са шићарџијском рачуницом, да ћете нас ухватити у речи и имати разлога да нас по Вашем закону осудите, иако је очигледно да сте нас већ осудили, али, као и фарисејима и првосвештеницима, тако и Вама мањка разлог, па покушавате да га пронађете, претпостављам, ако затреба и измислите.

Ми следимо предање нашег духовног деде, оца Јустина, који је 1926. (1923.је уведен нови календар) докторирао у Атини, наравно и те како саслуживао са новокалендарцима, па ипак био и остао „правило вјери“ Српске цркве, осим, очигледно за Вас православце „ревносније“ од оца Јустина. Мера љубави према Богу мери се мером страдања и прогона које хришћанин трпи у овом свету, ако ко жели побожно да живи у Христу Исусу, биће гоњен. Ако премеримо овом мером оца Јустина, као и владику Артемија, резултат је очигледан. Међутим, ако премеримо овом мером страдања Ваше цењене духовнике, који Вас инструишу и усмеравају у погрешном смеру, а који су се кукавички улогорили у своје мала царства, манастире, и под изговором чувања зидина (нека се сете пророчанства светог Анатолија Оптинског), а заправо материјалног иметка и комфора, немају храбрости да исуку своје духовне мачеве и изађу на фронт борбе са истиснком јересју, званом екуменизам, онда је боље да ћуте и они и Ви. А ако они, пак, неће, барем Ви престаните бити испоставе њиховог уображеног кукавичлука, који не жели да спозна самог себе, него тражи трун у оку владике Артемија, како би им тај трун послужио за изговор њиховом кукавичлуку. Нови календар је велико зло, али је екуменизам веће и нови календар, скупа са богослужбеним реформама, јер је и он својеврсна богослужбена реформа, је само део те сатанске грађевине зване екуменизам. Да појасним, ако Цркву упоредимо са кућом, док екуменисти руше темеље Цркве (екуменистичким гажењем догмата) дотле се ви паштите око спасавања прозора Цркве (календара, који није догмат већ канонска одредба, а канони извиру из догмата, не обрнуто, зато ако чувате воду у кофи, а не марите за извор са ког сте захватили, остаћете свакако без воде). Уместо да схватите да док чувате прозоре, оде цела кућа, те Вам ни прозори без куће неће требати, Ви се упорно држите прозора. Ето, то је наш одговор. Ако сачувамо и одбранимо темеље куће, свету веру православну, нови календар, као један вид спољашњег екуменског приближавања богоотпалом Западу, ће се лако вратити на стари. Међутим, Ваше површно схватање Вас доводи у положај да мислите да учествујете у некаквој ревносној борби за веру, а заправо не препознајете бојно поље и место где се води одлучујућа битка за веру, а то је супротстављање екуменизму, и његовим носиоцима патријарху Иринеју и осталима. Ако се са тим злом изборимо, ако то зло сасечемо, онда ће његови изданци: нови календар и богослужбене реформе (које ван екуменизма немају смисла) саме се сасушити и пропасти.

Ето, паметноме доста, покарај мудрога и биће још мудрији, желим да верујем да ће тако и са Вама бити. Ми не одобравамо нови календар, али ни не одбијамо браћу антиекуменисте из новокалендарских Помесних цркава, јер их ни отац Јустин није одбијао од себе, нити сматрао јеретицима, како Ви то погрешно чините, ми такво предање нисмо примили. Довека остајемо, уз Божју помоћ, верни целокупном светом Предању Цркве, а самим тим и држању старог календара, ако и цела Српска црква прими нови календар, ми немамо намеру да се саображавамо тој новотарији.
Од Бога Вам желим мудрост и спасење, јер су у овом времену неодвојиви, пазите каквим путем ходите и какве људе узимате за вође, јер слепац слепога ако води, оба ће у јаму упасти. Нисмо на фудбалском терену, већ у Цркви Христовој, зато се треба држати предања апостола, које каже, ко жели да се свађа ми таквог обичаја немамо нити Цркве Божје. Чувајте ову апостолску меру, те са више поштовања и смерности упућујте оваква питања, јер озбиљна питања траже озбиљан приступ. Треба ревновати за веру, а не глумити богослове у навијачком маниру, знамо куда иду епископи-фудбалери и њихови навијачи.