Мањине у Србији имају већа права од већине

категорија Вести из Србије / дана 31/08/2014 у 15:42 часова /

dru-NACIONALNE_620x0

ПРИПАДНИЦИ националних мањина, којих у Србији има више од милион, бираће 26. октобра нове представнике у саветима националних мањина. За њих су ови избори важнији од парламентарних, па је и жестока предизборна борба већ почела. Од тога ко ће управљати националним саветима и како, зависиће и остваривање права те заједнице, загарантована законом. А бар на папиру, Србија националним мањинама даје већа права него државе Европске уније, што су више пута потврдили и извештаји различитих европских институција.

Већ се зна да ће 21 национална мањина бирати своје представнике, од којих ће 17 гласати директно, а Пољаци, Хрвати, Македонци и Црногорци путем електора. Ово су трећи избори за националне савете, али ће их први пут надгледати Републичка изборна комисија.

– Колико су мањине важне, показује и чињеница да је први закон усвојен у Скупштини Србије, у садашњем сазиву Владе, био управо Закон о националним саветима националних мањина – каже за „Новости“ Мехо Омеровић, председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова. – Овај закон донеће контролу трошења средстава из буџета Републике Србије, јер смо у протеклом периоду имали примере недомаћинског и незаконитог трошења, где су се појединци понашали као да располажу приватним новцем. Неће више моћи ни да се догоди да неко у техничком сазиву проведе цео један мандат, јер су правила за изборе сасвим јасна.

Он новог сазива националних савета Омеровић очекује да ће се бавити искључиво културом, информисањем, образовањем и заштитом језика, а не политиком.

– До сада је Бошњачко национално веће било експозитура СДА, странке Сулејмана Угљанина. Опасно је када неко ко је шест година био у влади и није се жалио на угроженост Бошњака, сада каже да је Србија маћеха и да угњетава Бошњаке – упозорава Омеровић. – Није посао националног савета да предлаже укидање „ић“ у презимену, чиме се у БНВ савету бавио Есад Џуџевић. То су трикови да се Бошњаци преваре. Манипулација њиховим интересима може само донети штету целом народу.

ГЛАСАЊЕ НА ДЕСЕТ ЈЕЗИКА РОК за предају изборних листа за Савете националних мањина је 10. октобар. Изборни материјал биће штампан на десет језика, а гласаће се на најмање 860 места. Избори су расписани за савете албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, буњевачке, влашке, грчке, египатске, мађарске, македонске, немачке, пољске, ромске, румунске, русинске, словачке, словеначке, украјинске, хрватске, црногорске и чешке националне мањине. Турска и руска мањина одлучиле су да не иду на изборе, а Горанци су се изјаснили да се не осећају као национална мањина.

Омеровић потврђује да је Србија ратификовала све европске конвенције које се тичу људских права, али као и у другим областима и овде, додаје, понекад затајимо у примени. Највећи проблем мањина не разликује се, додаје, много од муке коју муче Срби, а то је велика незапосленост.

– Није Бошњак у Тутину незапослен зато што је Бошњак, већ зато што нема посла. Исто као и Србин у, на пример, Владичином Хану – додаје он.

Велика очекивања од предстојећих избора има и Балинт Пастор, шеф посланичке групе Савеза војвођанских Мађара у Парламенту Србије. И он се слаже да су закони, мање-више, добри, а да проблеми, као и у другим областима, настају у спровођењу мањинских права.

– Након избора, моћи ће да буде формирана радна група за измене закона, како би се националним саветима вратиле неке надлежности, које је укинуо Уставни суд – објашњава Пастор. – Реч је о правима из области образовања, статуса институција од посебног значаја и још неких питања.

Он додаје да ови избори све више личе на парламентарне, али и да учешће мањинских странака није забрањено. Ипак, каже, неће наступати са страначком листом, већ ће на њој бити челници важних мађарских институција и независни интелектуалци.

А да су мањинска права умногоме изнад европских стандарда, потврђују и у Канцеларији за људска и мањинска права, што су потврдили и налази бројних међународних институција.

– У пракси понекад остаје ограничена имплементација појединих законских одредаба којима се регулише начин остваривања мањинских права – кажу у Канцеларији. – Иако ово није проблем који је уочљив само у Србији, у односу на неке развијене европске демократије, у нашој држави пракса остваривања појединих мањинских права није увек на једнако високом нивоу какав је законодавни оквир тих права.

НЕ РАЗУМЕЈУ СРПСКИ САМО пет одсто албанских основаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи може да се споразуме на српском језику, показало је истраживање спроведено у 16 основних школа, чији су резултати објављени пре два дана. Већина није способна за разговор на српском језику, иако га уче у школи.

У Србији је у службеној употреби 11 мањинских језика (албански, босански, бугарски, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) у 42 општине и града, док је у 19 насеља са подручја осам општина у службену употребу уведено шест језика националних мањина. Статутом Војводине, у службеној употреби у Покрајини су и мађарски, словачки, румунски, русински и хрватски језик и њихова писма.

Часове у школама, осим на српском, наставници држе на још 14 језика. Ђаци уче на албанском, босанском, буњевачком, бугарском, мађарском, македонском, немачком, ромском, румунском, русинском, словачком, украјинском, хрватском и чешком. Неки од њих све предмете уче на свом језику, а други само изучавају матерњи језик са елементима културе. У протеклој школској години на мањинским језицима учило је 65.887 деце у 53 локалне самоуправе.

Када је реч о информисању, 15 мањина има гласила путем којих се информишу на матерњим језицима. Албанци, Бошњаци, Буњевци, Египћани, Јевреји, Мађари, Македонци, Немци, Роми, Румуни, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци и Хрвати информишу се путем 143 штампана медија, а двојезично се штампа још 45 гласила. Програме на мањинским језицима емитује 120 радио-станица. Јавни сервиси имају емисије на девет језика, а емисије за мањине приказује још чак 45 ТВ станица.

И. Мићевић – Новости