Зашто се нервира Обама?

Постало је већ уобичајено видети Барака Обаму како критикује Русију и Владимира Путина због неправилне политике према Украјини, с тачке гледишта Америке и како живо описује тешкоће са којима се руски грађани суочавају због пооштравања западних санкција. Уобичајено је постало и то да за време таквих говора Обама се приметно нервира. Шта се дешава?

Ступивши у конфронтацију са Русијом поводом украјинске кризе, коју је створила између осталог не Русија, већ Запад, Обама и његови савезници суочили су се са низом озбиљних проблема. Да узмемо само трагедију малезијског Боинга. Вашингтон и Брисел су без доказа оптужили за њу Русију и „сепартисте“ са југоистока Украјине које она тобоже подржава и објавили да кривци за пад Боинга треба да буду сурово кажњени санкцијама и позвани пред међународни трибунал. Ипак доказа да су Боинг оборили устаници по свему судећи нема. А верзија о томе да је авион уништио украјински јуришник Су-25 изгледа убедљиво, узимајући у обзир карактер оштећења трупа Боинга. Ако експертизе докажу кривицу украјинских војника, Вашингтон и Брисел ће се наћи у врло непријатној ситуацији. Мораће према сопственим позивима да позову на кривичну одговорност праве кривце за трагедију, тачније лидере Украјине. За Обаму ће то бити губитак образа. Како да се ту не нервираш.

Ствари не стоје боље ни са санкцијама. Обама очигледно већ зна да у Русији санкције нису изазвале панику, не раскол елите, не захтеве Путину да одступи од свог става о Украјини и Криму, већ збијање редова елите и адреналин код становништва. Опште расположење може да се формулише овако: хвала Западу за санкције које ће нас коначно натерати да решавамо наше проблеме са корупцијом и зависношћу од енергетског сектора. највише се народ радује ограничењима која је влада Русије увела на увоз западних намирница: коначно наша пољопривреда која је већ сада у стању да нахрани Русију може да нађе пут на руско тржиште које је до недавно било скоро мониполизовано за западне пољопривредне произвођаче!

Не могу да радују Обаму ни војни извештаји са поља битке између украјинске армије и устаника на Југоистоку. Према подацима Кијева, од 5 хиљада украјинских војника који су опкољени, више од 3,5 хиљаде се сматра несталим, тачније највероватније може да се сматра погинулим. У рукама устаника нашло се на десетине јединица тешке оклопне технике, уређаја за рафалску паљбу и камиона. Наде да ће се са њима лако изаћи на крај нису се оправдале. Али чак ако Кијев по цену огромних губитака угуши отпор Југоистока, победа ће бити пирова. У рукама Кијева ће се наћи разорени регион за чију обнову ће бити потребне милијарде (а Украјина их нема). И непријатељско становнштво које мрзи кијевске власти због злочина које су војници извршили против народа Југоистока. Између осталог, истина о том злочинима почиње полако да стиже до становништва ЕУ и САД. И то такође не може да не огорчи Барака Обаму.

Андреј Иванов – Глас Русије