Арсенијевић: Пуковници МУП-а Србије сада шетају улицама у патролама „полиције Косова“

aleksandar-vulin-kps

Бриселски споразум између Београда и Приштине довео је до унапређења безбедности од када је примењен пре нешто више од годину дана, али експерти кажу да је то прилика да се размотре текући безбедносни изазови.

Српска влада је дала Приштини листу са 337 полицајаца који би требало да раде на већински српском северном Косову, као што је наведено у уговору, а скоро 300 њих је добило посао.

„Додатна обука тих полицајаца спроводи се на Косовској академији за јавну безбедност, а затим се они шаљу да раде у општинама у којима живе“, каже за СЕТимес Маја Белош, истраживач у Београдском центру за безбедносну политику.

Још 800 српских полицајаца који живе ван северног Косова не могу да се интегришу у косовску полицију, кажу званичници.

Они који су интегрисани и даље имају ниже чинове од оних које су имали када су радили у српској полицији, каже Славиша Арсенијевић, шеф одељења за Косово и Метохију у министарству унутрашњих послова Србије.

„Због тога пуковници и капетани патролирају улицама. Поред тога, исплата плата је условљена прибављањем косовских личних карата које се не добијају брзо“, каже Арсенијевић за СЕТимес.

Арсенијевић каже да неукључивање Косова у регионалне иницијативе за борбу против организованог криминала представља безбедносни проблем. Поред тога, полиције Србије и Косова сарађују индиректно преко УНМИК-а, а између Београда и Приштине не постоји споразум о изручивању.

„Ипак, контакти између двеју полиција постоје, али морају да се озваниче кроз споразум и морају да се успоставе механизми сарадње пре него што ЕУЛЕКС напусти косово 2016“, каже за СЕТимес Шпен Кусани из Косовског центра за безбедносне студије из Приштине.

Са сличним проблемима суочавају се полицајци у три општине са већинским албанским становништвом у Србији – у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.

„У тим општинама 89 одсто становништва су Албанци, а у полицији ради само 50 одсто Албанаца“, каже за СЕТимес Софија Крезију из Косовског центра за безбедносне студије.

Експерти кажу да поред унапређења сарадње уговор пружа простор за унапређење прекограничне сарадње.

„Сада је проток људи повећан, али и даље само 20 одсто Албанаца са Косова долази у Србију, и то углавном у општине Прешево, Бујановац и Медвеђа“, каже за СЕТимес Соња Стојановић Гајић, директорка Београдског центра за безбедносну политику.

Београд и Приштина су потписали 18 билатералних споразума, укључујући оне који се тичу безбедносних питања. Насупрот томе, Косово је потписало 60 споразума са Македонијом и 40 са Албанијом.

„Србија и Албанија су потписале споразум о билатералној сарадњи у борби против организованог криминала, међународне трговине дрогом и међународног тероризма“, каже за СЕТимес Арјан Дирмиши из Института за демократију и посредовање у Тирани.

Дирмиши каже да све већи број људи путује из једне земље у другу, а планирана посета албанског премијера Едија Раме убрзаће унапређење међусобних односа.

Биљана Пекушић за Southeast European Times из Београда – 27.8.2014. – http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2014/08/27/feature-03