Ако Србија иде ка ЕУ „споро као пуж“, да ли је то пуж са кућицом или без ње?

Дакле, поменути парламентарац из редова немачких Социјалдемократа заиста није околишао, нити покушавао да горку истину прелије слатком чоколадом, већ је за „Дојче Веле“ буквално казао следеће: „Када приступни преговори дођу скоро до краја , од Србије ће се тражити скок: ко год за пет или шест година буде владао у Београду, биће стављен пред неминовност да је чланство у Европској унији могуће само уз признавање Косова,“ а на крају је још додао да ћемо видети како ће то признање конкретно изгледати.

Да то није само један усамљени став који сам за себе ништа не значи, довољно је да се присетимо сличне изјаве још једног посланика Бундестага, Торстена Фраја из тамошње Демохришћанске странке, који је такође пре неколико месеци уочи посете Београду био болно искрен, рекавши „да се слаже са констатацијом да Србија не може ући у Европску унију са Уставом у којем пише да је Косово део Србије,“ те је појаснио да је потребан напредак по том питању уколико Србија жели да иде ка Унији.

Иначе, баш када се ради о српском, али и целокупном балканском напредовању на европском путу, за њега је сама немачка канцеларка Меркел недавно казала да јој личи на кретање оног малог слузавог створења са роговима, јер је дословно оценила да „чак и када постоји напредак у том региону, он се одвија темпом пужа“.

Међутим, ако Србија по њеној оцени заиста личи на пужа, и тада постоји фундаментална разлика да ли се ради о пужу са кућицом или о пужу голаћу. Другим речима, да ли се ради о Србији са Косовом или без Косова.

Али да се још једном вратимо на сам почетак ове приче и на последњу изјаву немачког парламентарца, да ће такав услов заиста бити постављен. Мада је овом приликом изостао било какав експлицитан одговор, на ту тему су раније довољно говорили и српски председник и српски патријарх, с обзиром да је прво Томислав Николић својевремено рекао, беше то у Кикинди пре пар година – „Ако би нам Европа поставила као услов за улазак признање независности Косова и Метохије, рекли бисмо – извините, хвала, ми не можемо да будемо чланица Европске уније“. А такође је и поглавар Српске православне цркве овог пролећа у Такову суштински поновио то исто, казавши – „Србија жели да буде у Европској унији, али не обезглављена без свога Косова“.

Па ипак, упадљиво ћутање на изјаву Дитмара Нитана, ма колико она била незванична, могло би да значи да ће Србија на крају крајева, после дугог преговарања, пужевим кораком да се једног дана домогне жељеног циља и стигне пред врата Уније, али тамо ће изгледа стајати Дитмар, главом и брадом, и захтевати – „оставите кућицу, молим, и уђите без ње“.

Ратко Паић – Глас Русије