Кад порасту, мали Американци, да нас не бомбардују

Током агресорског НАТО бомбардовања у Београду је основана мала ратна позоришна сцена „Мир“ која је представе за децу изводила у склоништима и на којој су гостовали многи познати глумци.

Сцена представља малу сцену земунског Позоришта лутака „Пинокио“. Прва представа одиграна у склоништу, била је представа „Позоришни циркус“, коју су, дан раније,
извели идејни творац сцене Амела Вученовић и Зоран Тодоровић, глумци Пинокиа.

Са ових представа, београдски малишани су послали поруке деци у свету:

„Да никада не доживе да буду у сколоништу“ (дете од 10 година).

„Кад порасту, мали Американци, да нас не бомбардују“ (10 година).

„Не желим да им се десе ова разочарење која се нама дешавају“ (11 година).

„Да им се никада не деси шта се дешава нама“ ( један Никола, 11 година).

„Драги моји другари, учините нешто да живимо у миру, идемо у школу, да се радујемо, а не да будемо тужни и уплашени“ (Катарина, 9 година).

„Да их не бомбардује Клинтон – други Хитлер“ (Стефан, 10 год).

„Драги моји вршњаци из земаља НАТО! Реците својим очевима политичарима и војницима који не престано лете на мом небу и непрекидно посипају товарима бомби мој град и моју земљу, да и ја желима да идем у школу и учим. Реците им да желим да се дружим и проводим слободно време у игри, а не у склоништима!“ (Олга, 11 год).

„Да су здрави, да се радују…“ (6 год).

„Да буде мир – стално!“ (Јелена, 12 год).

„Да се не свађамо, да им је довољна њихова земља и да им не треба цео свет, јер неће успети, јер свака сила пропадне“ (Сара, 9 год).

У наредним данима, на сцени „Мир“ гостовали су и глумци из других позоришта. Први је био Тома Курузовић, који је 6.априла у 18.30., говорио своје текстове „Лаку ноћ, децо“.

Миран Милуновић, 02.април, 1999.

Насловна фотографија: Дидиер Руеф /Српска деца у селу Чаглавица крај приштине/