Резолуција за Косово. Српски производ за унутрашњу употребу?

Власти Србије су у среду једногласно донеле два стратешка документа, која се тичу Косова и Метохије. То су резолуција коју сада разматра скупштина земље и такозвана „платформа“, стратегија коју је мало дорадио председник и која се на чудноват начин крајем децембра на енглеском језику нашла на страном веб сајту.

Да би се избегло сасвим отворено разоткривање тактике Београда, обновљена платформа ће се даље држати у тајности. То је изјавио премијер Србије Ивица Дачић. Али већ је сад познато да су из документа уклоњени сви спорни предлози, на пример, постулат који гласи да „ништа није договорено док није све договорено“. Та је тачка од почетка изазивала оштру критику у европским круговима. Уклоњена је из платформе и „научна фантастика“ као, на пример, о демилитаризацији Косова и гаранцијама безбедности од стране ЕУ, Војске Србије и албанске армије. Платформа је само теорија, објашњење за резолуцију, која се позива на документа и принципе, на основи којих Београд жели да решава косметско питање. У платформи постоји то, за шта се каже да су општа, али обавезна места, на пример, констатација да Србија не признаје и никада неће признати независност Косова. Постоји и поклон за ЕУ: „Приступамо дијалогу са Приштином свесни значаја који би постизање обострано прихватљивог решења имало за убрзање интеграције региона у ЕУ“.

Али главно што садржи нова српска стратегија је пројекат стварања Аутономне заједнице српских оштина на КиМ, које ће окупити Србе по националном, а не територијалном принципу. По замисли Београда, у ту заједницу морају ући не само четири северне општине које се граниче са централном Србијом, већ и неколико јужних општина, у којима је српско становништво већинско. Као што смо већ говорили, пројекат се може назвати „Аутономија у аутономији“: аутономна заједница треба да има своје државне органе – парламент и извршно веће, да регулише питања образовања, здравства, пољопривреде. Осим тога, сматра се да ће заједница сама одлучивати какве ће државне симболе користити.

Иначе, после прихватања резолуције влада премијера Дачића је изјавила нешто што се може сматрати сензацијом. Дачић је рекао да су Срби направили грешку што су 13 година слушали Београд и нису створили своје институције. „Требају нам институције власти које признају и Београд и Приштина“. Речи Дачића су изазвале незадовољство Срба, који ни у ком случају не желе да постану држављани албанског Косова. Ауторитетни патриотски портал СРБски ФБрепортер је подсетио да на северу Косова и даље функционишу институције Републике Србије. Издање сматра да је Дачић својим изјавама апсолутно игнорисао став косовских Срба, који су на референдуму прошле године једногласно показали да не признају никакве органе власти осим оних који су у систему Републике Србије.

С друге стране, речи Дачића су одобрили косовски Срби који су се „интегрисали“ у самопроглашеној држави. Говори председник СПО за Космет Ранђел Нојкић:

То је нешто што први пут чујемо и то је нешто што први пут јасно упућује на то да се Срби на предстојећим изборима припремe и укључе у њих. То јесте реалност, то јесте врло важан фактор у будућности. Уколико Срби направе јединствени фронт и уколико масовно изађу на изборе, то ће бити гаранција да ће по броју освојених мандата бити на другом, евентуално трећем месту у парламенту Косова. То значи да ниједна одлука, уколико буду јединствени, уколико направе стратегију, у будућности се неће моћи доносити без Срба.

Али и поред озбиљних уступака на које је Србија спремна, Приштина је категорична: сви документи Београда су искључиво за унутрашњу употребу, а своје послове независно и суверено Косово нема намеру да ни са ким разматра. Поводом тога није најјасније, хоће ли српски пројекат наћи своје место за бриселским столом за којим преговарају премијери Србије и Косова? И каква ће бити реакције ЕУ? Да чујемо мишљење професора факултета политичких наука Универзитета у Београду, бившег српског амбасадора у Француској Предрага Симића:

Мислим да je усвајање платформе у сваком случају добро за Србију. Дијалог са Косовом без икаквог политичког документа око кога би постојала некаква сагласност владајућих партија у Србији сам по себи води преговоре у правцу који Србији не би одговарао. Мислим да се овде не ради о неком новом тексту, радикално новим идејама. Овде се ради о једном политичком чину који је показао да председник Николић у овом тренутку јесте доминантна фигура у српској политици. Што се тиче Европе, мислим да ће реакција бити мало комплекснија. У овом тренутку реакције су углавном негативне. Са друге стране, за Европу ће ипак бити важно да задржи за преговарачким столом и Београд и Приштину и да ће се ту углавном водити највећа дипломатска битка, ако смем тако да кажем, јер је за ЕУ главно да тај проблем не скине са преговарачког стола и да не постане предмет сукоба. У овом тренутку за тако нешто постоји могућност у Прешевској долини и мислим да то јесте нека шанса ове платформе, да наиђе ако не на подршку, онда бар на једну толеранцију.

Овако или онако, о јуче донетој резолуцији ће најближих неколико дана расправљати српски парламент, и овде нико не гарантује јединство, које смо могли да видимо у министарским редовима. То смо чули и од лидера српских либерала Чедомира Јовановића, који предвиђа да ће седница бити „ритуално заклињање у Косово“ без каквог било озбиљног одговора на проблем. Руку на срце, господин Јовановић покушава да нас превари: модел Аутономне заједнице је први за последњих неколико година покушај Београда да окупи разбијени у парам-парчад српски живаљ на КиМ. Иако Јовановић о томе никад не говори отворено, јасно је да је за њега кључ решења проблема да понови као ритуал: „Да, све је то погрешна политика 90-их“, и да призна независност Косова. Како и да је СНС, која има највише посланика у скупштини, заједно са партнерима, социјалистима премијера Дачића и другим партијама, ће вероватно смоћи снаге да бар скупштина каже „да“ резолуцији. И тада нико неће моћи да предвиди, како ће средином јануара изгледати још једна рунда преговора премијера Србије и Косова.

Тимур Блохин / Глас Русије