Бриселу сметају српске малине, док Француска извози ратне бродове у Русију

Тешко је бити оштар према Србији због извоза малина у Русију, кад Француска продаје ратне бродове, али Србија ће на крају морати да се ослони на европски пут како би заштитила своју кандидатуру за чланству у ЕУ, пише данас британски Економист у чланку под насловом „Подијељена лојалност – Србија разапета између старог савезника, Русије, и ЕУ„.

Лист пише да ће премијер Александар Вучић наставити да покушава да задовољи и Русију и ЕУ, а да ће му Запад опраштати све док не прави проблеме на Косову, и преноси мишљење Димитра Бечева са Лондонске школе економије који каже да је тешко бити оштар према Србији због извоза малина у Русију, док Француска продаје ратне бродове.

Српске спољнополитичке дилеме, наводи лист, лијепо су приказане у недавној карикатури водећег политичког карикатуристе у Србији – Коракса: премијер Србије Вучић свира клавир у исто вријеме, са једне стране са њемачком канцеларком Ангелом Меркел и руским предсједником Владимиром Путином са друге.

Овим ријечима почиње чланак британског Економиста у којем аутор наводи да за српску владу украјинска криза представља само додатак политичкој какофонији.

Србија се у марту уздржала од гласања у УН о потврди територијалног интегритета Украјине, послије руске анексије Крима. Као земља кандидат за чланство у ЕУ нашла се на удару снажних критика својих партнера због тога.

Београд између Русије и ЕУ

Званично, разлог за уздржаност било је то што је Србија имала само прелазну владу. Али стварни разлог био је то што није желела да узнемири свог традиционалног савезника – Русију, истиче аутор.

„Отада Србија очајнички покушава да удовољи обема странама. Сада је српска влада јасна, као што Косово треба да буде део Србије, тако и Крим треба да буде дио Украјине. Али, велики дио штампе и бројни Срби русофили се са тиме не слажу„.

На веб сајту са контактима за оне који желе да се боре на страни проруских снага у источној Украјини пише да „ослобођење“ Косова није могуће без ослобођења Новорусије, како проруске снаге зову своју територију, пише лист и додаје да број Срба који се боре у Украјини вјероватно не премашује 100, али се „о њиховим подвизима нашироко извјештава„.

Вучић их назива плаћеницима који наносе штету Србији. Покренут је и закон према којем је учествовање у сукобима у иностранству супротно закону. То се односи и на српске држављане Албанце и Бошњаке, који и учествују у борбама у Сирији и Ираку, наводи Економист.

Ипак српски војници и даље се обучавају и са руским војницима и војницима НАТО (Србија је у Партнерству за мир, али није кандидат за чланство у НАТО).

У чланку се наводи и да земље кандидати за чланство у ЕУ треба да ускладе своју спољну политику са ЕУ. Због тога је Црна Гора увела санкције Русији. „Али, Србија је одбила да то уради: то би проузроковало огромну штету, грми руски амбасадор у Београду“.

Сада Брисел поручује да српска влада не смије да извлачи корист из руског ембарга на пољопривредне производе из ЕУ. Хрватске компаније погођене тим ембаргом наводно истражују могу ли да своје производе продају као српске, мијењајући етикете, пише лист.

Шта кога иритира

Енергетика је, како наводи, још један извор напетости.

„Перспективе пројекта Јужни ток, гасовода којим би се гас из Русије извозио у ЕУ, а прелазио и преко Србије, годинама је светлуцао као фатаморгана. Тај пројекат донио би радна места и новац као и гас оним дјеловима земље којима је потребан. Сада није јасно да ли ће до њега икад доћи. Под притиском Европске комисије бугарска влада је управо обуставила своје учешће у пројекту„.

Ако лидере ЕУ иритира Србија, онда иритира и Русе. Руски Гаспромњефт има 51 одсто деоница у НИС-у, а 11. августа је обелодањено да полиција истражује приватизацију НИС из 2008. Вучић је с тим у вези рекао да Руси схватају да је ријеч о унутрашњем питању. Али, очигледно је да су Руси бијесни, пише Економист и подсјећа да су они говорили да су добили изванредне услове за тај уговор након што су стали на страну Србије због Косова.

Враћајући се на карикатуру с почетка текста, аутор каже да ће Вучић наставити да покушава да задовољи и једног и другог пијанисту. Све док не прави проблеме на Косову, Запад ће му опраштати, каже Димитар Бечев из Лондонске школе економије за Економист.

Опаска Бечева да је тешко бити оштар према Србији због тога што продаје малине Русији, када Француска продаје ратне бродове, односи се на планове званичног Париза да не одустане од продаје Москви носача хеликоптера „Мистрал“.

Француски министар спољних послова, Лоран Фабијус, крајем јула одбацио је критике упућене Паризу због намјере да Москви испоручи носач хеликоптера „Мистрал“, наглашавајући да „постоји правило да се потписани и плаћени уговори морају поштовати“.

„Уговор са Русијом о испоруци “Мистрала“ потписан је 2011. Његов потписник није актуелна влада, али нема везе. Постоји правило да се потписани и плаћени уговори морају поштовати„, изјавио је тада шеф француске дипломатије за радио Франс Интер.

Вашингтон и Лондон су жестоко осудили намјеру Француске да испоручи носач хеликоптера Русији. Амерички председник, Барак Обама, изразио је жаљење што Париз није донио одлуку о суспензији потписаног уговора, пренео је АФП.

Француски предсједник Оланд је нешто раније изјавио да ће први ратни брод „Мистрал“ бити испоручен Русији у октобру, као што је уговором предвиђено, али да ће одлука о другом броду „зависити од понашања Москве у украјинској кризи“.

ИН4С