Хрватска више платила чланство у ЕУ него што је повукла из бриселских фондова

Хрватска ће до краја године бити прва земља у историји европског уједињења која је више платила чланство, него што је од фондова добила. Неприпремљеност администрације у Загребу да користи европске фондове показала се катастрофалном и за хрватску економију, а тешко је веровати да ће се у догледно време нешто променити и набоље.

Хрватска постаје један од највећих болесника ЕУ, а права дијагноза моћи ће да се постави већ крајем ове године. Наиме, земља ће имати великих проблема са пуњењем буџета, али и испуњавањем услова које Брисел, када је реч о буџету, диктира свим чланицама. Иако је ЕУ до сада жмурила на једно око када је реч о поштивању критеријума, дугорочно то није могуће. То практично значи да ће хрватски проблем букнути свом снагом и тражити интервенцију Брисела.

У овом часу, званичном Загребу иде наруку што још није формирана нова Европска комисија, па се Брисел више бави собом, него својим чланицама. Али, то ће се променити чим Жан Клод Јункер састави комисију која би Хрватску могла да стави на дневни ред, ако економски показатељи буду и даље тако лоши.

Све у свему, резултати једногодишњег чланства Хрватске у ЕУ су незадовољавајући, јер Хрватска није успела апсолутно ни у чему што се од ње очекивало. У последње време се ћути и о уласку у шенгенску зону, што је требало да буде најкасније до средине следеће године. Грађани Европску унију више уопште и не спомињу, као да је дуги пут до ње био узалудан. Од чланства немају никакве користи ни млади људи, који су без посла и са затвореним вратима за запошљавање у најатрактивнијим земљама ЕУ. Једину корист имају високо специјализовани кадрови, као лекари, који масовно одлазе у земље ЕУ, које им нуде далеко веће плате, али и боље услове рада.

О великим пројектима, као што је Пељешки мост, мало се говори, модернизација железнице није ни почела. Нејасна је енергетска будућност и сарадња са Русијом, због нестабилности у арапском свету изгубљени су многи послови, а стагнација европских привреда још више отежава стање у Хрватској. Брисел је за Загреб све даље и даље.

КОМШИЈЕ

ОСТАЈЕ и низ нерешених питања са комшијама, па тако велики број пензионери из Србије, који су део радног века провели у Хрватској, веома тешко може да дође до пензија. Хрватска више нема ни јасну политику према БиХ и све то отежава њен положај на југоистоку Европе.

Ј. КЕРБЛЕР – НОВОСТИ