„Више се не зна ко је победник у I св. рату“

Демократска странка Србије изразила је незадовољство начином на који се обележава стогодишњица Церске битке, упитавши да ли се чини довољно да се очува успомена на пале родољубе и „какву поруку шаље тиме што се овај и други слични датуми славне српске историје обележавају готово срамежљиво и у пола гласа“, уз подсећања да је у ноћи између 15. и 16. августа 1914. започела херојска одбрана отаџбине Србије, у којој је живот изгубило најмање 3.000 српских војника. Овај подвиг српске војске представља прву савезничку победу у Првом светском рату.

Историчар др Чедомир Антић сматра да је у Србији посвећена велика медијска пажња обележавању почетка Првог светског рата, као и Церске битке, подсећа да је изашло много књига са том тематиком, а о овој теми говорили су и председник и премијер Србије. Оно што је проблем, међутим, јесте однос јавности према историји и слика коју ствара српска политичка елита.

– Деведесетих смо доживели распад већег дела оних тековима који су стекли наши преци у ратовима, а ти људи који су то изгубили су данас на власти и с потпуном другачијом причом у односу на ону коју су причали 90-их. У таквим условима, не делују озбиљно када било шта говоре у том правцу – каже Антић.

Потом, додаје наш саговорник, прихватамо Европску унију.

– У ЕУ Немачка игра значајнију улогу него што је у Европи играла 1914. године, па се поставља питање да ли смо ми објективно победили у том рату. И коначно, један део српског народа је учествовао на аустроугарској страни и то је чињеница и тема коју нико неће да покрене. Све то уноси додатну забуну, баш као и чињеница да се у комунизму учило да је Први светски рат био терористички иза кога је уследила тамница народа. Зато је таква пометеност у нашем народу и зато су људи збуњени.

Други проблем, подвлачи Антић, јесте шта српска политичка елита жели да покаже.

– Потпуно је логично да наш народ жели да обележи ту велику победу. Сразмерно највећу жртву у том рату поднели су Србија и српски народ. Сада би требало да се покаже да Србија има контиунитет борбе за демократију и слободу и да преко те борбе афирмише и данашњу политику тог народа и право народа и у Републици Српској и у бившој Крајини и на Косову и Метохији. А политичка елита то не сме да уради зато што позајмљују новац да би саставили буџет и да би преживела њихова влада од оних који желе ревизују погледа на те ратове. Дакле, док народ са чак личним пијететом жели да обележи годишњицу жртава, ми имамо оног што каже да му је Немачка најбољи пријатељ, истовремено трчи по Србији и буса се у груди, док лажно цитира Бизмарка, нетачно цитира протестантског пастора из Немачке 1945. године…

Ј. Петковић