Куршумлија: Храмом славе оца Харитона

ЗА само девет дана, мештани Сеоца, села надомак Луковске бање у Куршумлијској општини, саградили су цркву посветивши је монаху из овог села који је киднапован и свирепо погубљен јуна 1999. године на Косову.

Крај црквице, коју су градили сопственим средствима и уз помоћ донатора, родбина и мештани подигли су и споменик оцу Харитону (Радославу Лукићу) који је страдао на најтежим мукама.

– Храм посвећен оцу Харитону саградили смо уз благослов владике нишког Јована и куршумлијске Цркве Свете Тројице, али на иницијативу човека са Космета који је своје болесно дете лечио читајући му стихове о оцу Харитону. Човек по имену Бобан дошао је својевремено у село и замолио мештане да изграде цркву у част монаха родом из Сеоца, који је на свиреп начин погубљен у Призрену – прича Небојша Крстић, секретар Црквеног одбора.

И док објашњава да ће црква носити назив „Цвети“, по дану када је Исус Хрст ушао у Јерусалим, баш као што се, вели, и отац Харитон уздигао у царство небеско, Крстић истиче да ће храм мештане увек подсећати на невино пострадалог монаха, који је страдао за крст часни.

– Деведесетих година ишао сам у школу са Радославом, који је, када се замонашио, добио световно име отац Харитон. Одувек је био привржен Богу и крсту часном, због кога је и страдао јер су зликовци који су га свирепо мучили, а потом одсекли главу, то учинили зато што је био православни свештеник.

Поносан на мештане који су за врло кратко време подигли храм, Небојша подсећа да је после замонашења у манастиру Црна Река, отац Харитон, као монах, добио премештај у Храм Светих архангела код Призрена. Решен да обави послушање, тог 15. јуна 1999. године кренуо је, према сведочењу монаштва, у град, похрану.

– Рекавши „Нека је благословено“ кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду зауставили су га тројица терориста и легитимисали. Одмах по легитимисању терористи црних униформи и још црњих душа одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Почео је голготски пут новог Христовог мученика – испричали су монаси у филму снимљеном о овом монаху, док су из Епархије рашко-призренске тада саопштили да је после бројних убода ножем и мучења оцу Харитону одсечена глава.

– Муџахедини су по причи једне муслиманке из Призрена играли читавог дана фудбал са главом оца Харитона – испричали су монаси о овом свирепом и људском уму незамисливом гесту албанских терориста, док је обдукцијом установљено да је монахова глава одсечена оштрим предметом. Кости руку биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова.

– Подрасник и џемпер били су у пределу срцана неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најстрашнији докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео заХриста – појашњавали су монаси резултате обдукције.

Монахово тело, које су зликовци тајно закопали у месту Тусус код Призрена, пронађено је августа 2000. године од стране Комисије за ексхумацију тела несталих и киднапованих Срба. Недалеко од оца Харитона пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време.

ТЕЛО САХРАЊЕНО У ЦРНОЈ РЕЦИ

У периоду потраге за оцем Харитоном, када монаштво још није знало да је усмрћен, према причи појединих монаха, отац Харитон јављао им се у сну говорећи да је пострадао. Његово тело (глава још није пронађена, а сумња се да је бачена у бунар у Призрену) пренето је из Призрена у Грачаницу, где је 11. новембра 2000.године одслужен парастос, а потом у његов први манастир – Црну Реку, где је и сахрањен.

Д. Зечевић – Новости