Добрим намерама Американаца поплочан је пут у пакао за цивиле многих земаља

САД поново стају на старе, проверене грабуље. У Ирак су се упутили додатни војни саветници како би спасли избеглице од терориста Исламске државе, бивше ИДИЛ. Тамо већ постоје стотине америчких војника. Пре тога САД су спасавале Ирачане од митског хемијског оружја Садама Хусеина. На крају, Ирак је на ивици распада.

Високи амерички чиновник у интервјуу једном од америчких листова чак није искључио могућност спровођења војне операције у Ираку ради спаса избеглица.

Добрим намерама Американаца поплочан је пут у пакао за цивиле многих земаља. У истом том Ираку они су већ безуспешно покушали да уведу демократију по западном узору. Истина, хемијско оружје при томе нису нашли, а Хусеина су казнили његови противници. И започео је џез, говорећи речима једног модерног писца. Без јаког, харизматичног лидера, наравно, ни из далека не безгрешног, ова земља је изгубила темељно начело. Сви су почели да ратују против свих. Пошто демократских традиција у Ираку нема и нису ни на помолу. Исток је танана ствар, само не за Вашингтон. Њему Бела кућа и Стејт департмент прилазе са провереним аршином – подржати сваку револуцију, а све који се не слажу и условно непоуздане бомбардовати. На крају Американци су ратовали и отишли из Ирака, не постигавши тамо никакве успехе и не створивши делотворну владу. Исламисти не само да су подигли главу, већ су се нациљали на формирање калифата на територији ове државе, па и многих суседних, као што је Сирија. Влада уопште није у стању да се бори против ове опасности, нешто да супротстави хиљадама нових жртава које су положили на олтар своје победе радикали. Влада Ирака се обратила својим америчким колегама по помоћ, наводно треба бомбардовати, не може се мирити.

У томе постоји сопствена логика – сами сте криви, сами кусајте. Радите на грешкама. Са свом вашом авијацијом и високопрецизним наоружањем. Москва у принципу није против такве поставке питања. Истина, са једном оградом – против тероризма се треба борити полазећи од једнаких критеријума – како у Ираку, тако и у Сирији. А то значи да Вашингтон треба да подржава Башара Асада, а не његове противнике из редова радикалних опозиционара. За сада, наравно, САД нису на то спремне. Да видимо какве ће успехе Американци имати у Ираку. Јер није искључено да ће се исламисти повући од напада америчке армије у исту ту Срију, где има довољно сопствених проблема. Овакве чињенице постоје већ сада. И тада ће се чвор проблема завезати још чвршће. Не зна се ко ће моћи да га пресече, или бар ослаби.

(Глас Русије)